Mark 11
King James Version with ApocryphaTranslation
King James Version with Apocrypha
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1And when they came nigh to Jerusalem, unto Bethphage and Bethany, at the mount of Olives, he sendeth forth two of his disciples,
1И кад се приближи к Јерусалиму, к Витфази и Витанији, код горе маслинске, посла двојицу од ученика својих
2And saith unto them, Go your way into the village over against you: and as soon as ye be entered into it, ye shall find a colt tied, whereon never man sat; loose him, and bring him .
2и рече им: Идите у село што је пред вама, и одмах како уђете у њега наћи ћете магаре привезано, на које нико од људи није уседао; одрешите га и доведите.
3And if any man say unto you, Why do ye this? say ye that the Lord hath need of him; and straightway he will send him hither.
3И ако вам ко рече: Шта то чините? Кажите: Треба Господу; и одмах ће га послати овамо.
4And they went their way, and found the colt tied by the door without in a place where two ways met; and they loose him.
4А они одоше, и нађоше магаре привезано код врата напољу на раскршћу, и одрешише га.
5And certain of them that stood there said unto them, What do ye, loosing the colt?
5И неко од оних што стајаху онде рекоше им: Зашто дрешите магаре?
6And they said unto them even as Jesus had commanded: and they let them go.
6А они рекоше им као што им заповеди Исус; и оставише их.
7And they brought the colt to Jesus, and cast their garments on him; and he sat upon him.
7И доведоше магаре к Исусу, и метнуше на њ хаљине своје; и уседе на њ.
8And many spread their garments in the way: and others cut down branches off the trees, and strawed them in the way.
8А многи простреше хаљине своје по путу; а једни резаху грање од дрвета, и простираху по путу.
9And they that went before, and they that followed, cried, saying, Hosanna; Blessed is he that cometh in the name of the Lord:
9А који иђаху пред Њим и за Њим, викаху говорећи: Осана! Благословен који иде у име Господње!
10Blessed be the kingdom of our father David, that cometh in the name of the Lord: Hosanna in the highest.
10Благословено царство оца нашег Давида који иде у име Господње! Осана на висини!
11And Jesus entered into Jerusalem, and into the temple: and when he had looked round about upon all things, and now the eventide was come, he went out unto Bethany with the twelve.
11И уђе Исус у Јерусалим, и у цркву; и промотривши све, кад би увече, изађе у Витанију с дванаесторицом.
12¶ And on the morrow, when they were come from Bethany, he was hungry:
12И сутрадан кад изађоше из Витаније, огладне.
13And seeing a fig tree afar off having leaves, he came, if haply he might find any thing thereon: and when he came to it, he found nothing but leaves; for the time of figs was not yet .
13И видевши издалека смокву с лишћем дође не би ли шта нашао на њој; и дошавши к њој ништа не нађе осим лишћа; јер још не беше време смоквама.
14And Jesus answered and said unto it, No man eat fruit of thee hereafter for ever. And his disciples heard it.
14И одговарајући Исус рече јој: Да одсад од тебе нико не једе рода довека. И слушаху ученици Његови.
15¶ And they come to Jerusalem: and Jesus went into the temple, and began to cast out them that sold and bought in the temple, and overthrew the tables of the moneychangers, and the seats of them that sold doves;
15И дођоше опет у Јерусалим; и ушавши Исус у цркву стаде изгонити оне који продаваху и куповаху по цркви; и испремета трпезе оних што мењаху новце, и клупе оних што продаваху голубове.
16And would not suffer that any man should carry any vessel through the temple.
16И не даде да ко пронесе суда кроз цркву.
17And he taught, saying unto them, Is it not written, My house shall be called of all nations the house of prayer? but ye have made it a den of thieves.
17И учаше говорећи им: Није ли писано: Дом мој нека се зове дом молитве свим народима? А ви начинисте од њега хајдучку пећину.
18And the scribes and chief priests heard it , and sought how they might destroy him: for they feared him, because all the people was astonished at his doctrine.
18И чуше књижевници и главари свештенички, и тражаху како би Га погубили; плашили су Га се, јер Га је народ слушао.
19And when even was come, he went out of the city.
19И кад би увече изађе напоље из града.
20¶ And in the morning, as they passed by, they saw the fig tree dried up from the roots.
20И у јутру пролазећи видеше смокву где се посушила из корена.
21And Peter calling to remembrance saith unto him, Master, behold, the fig tree which thou cursedst is withered away.
21И опоменувши се Петар рече Му: Рави! Гле, смоква што си је проклео, посушила се.
22And Jesus answering saith unto them, Have faith in God.
22И одговарајући Исус рече им:
23For verily I say unto you, That whosoever shall say unto this mountain, Be thou removed, and be thou cast into the sea; and shall not doubt in his heart, but shall believe that those things which he saith shall come to pass; he shall have whatsoever he saith.
23Имајте веру Божју; јер вам заиста кажем: ако ко рече гори овој: Дигни се и баци се у море, и не посумња у срцу свом, него узверује да ће бити као што говори: биће му шта год рече.
24Therefore I say unto you, What things soever ye desire, when ye pray, believe that ye receive them , and ye shall have them .
24Зато вам кажем: све што иштете у својој молитви верујте да ћете примити; и биће вам.
25And when ye stand praying, forgive, if ye have ought against any: that your Father also which is in heaven may forgive you your trespasses.
25И кад стојите на молитви, праштајте ако шта имате на кога: да и Отац ваш који је на небесима опрости вама погрешке ваше.
26But if ye do not forgive, neither will your Father which is in heaven forgive your trespasses.
26Ако ли, пак, ви не опраштате, ни Отац ваш који је на небесима неће опростити вама погрешке ваше.
27¶ And they come again to Jerusalem: and as he was walking in the temple, there come to him the chief priests, and the scribes, and the elders,
27И дођоше опет у Јерусалим; и кад хођаше по цркви дођоше к Њему главари свештенички и књижевници и старешине,
28And say unto him, By what authority doest thou these things? and who gave thee this authority to do these things?
28и рекоше Му: Каквом власти то чиниш? И ко ти даде власт ту, да то чиниш?
29And Jesus answered and said unto them, I will also ask of you one question, and answer me, and I will tell you by what authority I do these things.
29А Исус одговарајући рече им: И ја ћу вас да упитам једну реч, и одговорите ми; па ћу вам казати каквом власти ово чиним.
30The baptism of John, was it from heaven, or of men? answer me.
30Крштење Јованово или би с неба или од људи? Одговорите ми.
31And they reasoned with themselves, saying, If we shall say, From heaven; he will say, Why then did ye not believe him?
31И мишљаху у себи говорећи: Ако кажемо: С неба, рећи ће: Зашто му дакле не веровасте?
32But if we shall say, Of men; they feared the people: for all men counted John, that he was a prophet indeed.
32Ако ли кажемо: Од људи, бојимо се народа; јер сви мишљаху за Јована да заиста пророк беше.
33And they answered and said unto Jesus, We cannot tell. And Jesus answering saith unto them, Neither do I tell you by what authority I do these things.
33И одговарајући рекоше Исусу: Не знамо. И Исус одговарајући рече њима: Ни ја вама нећу казати каквом власти ово чиним.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.