Mark 9
King James Version with ApocryphaTranslation
King James Version with Apocrypha
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1And he said unto them, Verily I say unto you, That there be some of them that stand here, which shall not taste of death, till they have seen the kingdom of God come with power.
1И рече им: Заиста вам кажем: имају неки међу овима што стоје овде који неће окусити смрт док не виде царство Божје да дође у сили.
2¶ And after six days Jesus taketh with him Peter, and James, and John, and leadeth them up into an high mountain apart by themselves: and he was transfigured before them.
2И после шест дана узе Исус Петра и Јакова и Јована и изведе их на високу гору саме; и преобрази се пред њима.
3And his raiment became shining, exceeding white as snow; so as no fuller on earth can white them.
3И хаљине Његове постадоше сјајне и врло беле као снег, као што не може белиља убелити на земљи.
4And there appeared unto them Elias with Moses: and they were talking with Jesus.
4И указа им се Илија с Мојсијем где се разговараху с Исусом.
5And Peter answered and said to Jesus, Master, it is good for us to be here: and let us make three tabernacles; one for thee, and one for Moses, and one for Elias.
5И Петар одговарајући рече Исусу: Рави! Добро нам је овде бити; и да начинимо три сенице: Теби једну и Мојсију једну и Илији једну.
6For he wist not what to say; for they were sore afraid.
6Јер не знаше шта говори; јер беху врло уплашени.
7And there was a cloud that overshadowed them: and a voice came out of the cloud, saying, This is my beloved Son: hear him.
7И постаде облак те их заклони; и дође глас из облака говорећи: Ово је Син мој љубазни; Њега послушајте.
8And suddenly, when they had looked round about, they saw no man any more, save Jesus only with themselves.
8И уједанпут погледавши, никога не видеше осим Исуса самог са собом.
9And as they came down from the mountain, he charged them that they should tell no man what things they had seen, till the Son of man were risen from the dead.
9А кад силажаху с горе запрети им да ником не казују шта су видели, док Син човечји не устане из мртвих.
10And they kept that saying with themselves, questioning one with another what the rising from the dead should mean.
10И реч задржаше у себи питајући један другог: Шта то значи устати из мртвих?
11¶ And they asked him, saying, Why say the scribes that Elias must first come?
11И питаху Га говорећи: Како говоре књижевници да Илија треба најпре да дође?
12And he answered and told them, Elias verily cometh first, and restoreth all things; and how it is written of the Son of man, that he must suffer many things, and be set at nought.
12А Он одговарајући рече им: Илија ће доћи најпре, и уредити све; али и Син човечји треба да много пострада и да се понизи, као што је писано.
13But I say unto you, That Elias is indeed come, and they have done unto him whatsoever they listed, as it is written of him.
13Али вам кажем да је и Илија дошао и учинише с њим шта хтедоше као што је писано за њега.
14¶ And when he came to his disciples, he saw a great multitude about them, and the scribes questioning with them.
14И дошавши к ученицима својим виде народ многи око њих и књижевнике где се препиру с њима.
15And straightway all the people, when they beheld him, were greatly amazed, and running to him saluted him.
15И одмах видевши Га сав народ уплаши се и притрчавши поздрављаху Га.
16And he asked the scribes, What question ye with them?
16И упита књижевнике: Шта се препирете с њима?
17And one of the multitude answered and said, Master, I have brought unto thee my son, which hath a dumb spirit;
17И одговарајући један од народа рече: Учитељу! Доведох к Теби сина свог у коме је дух неми.
18And wheresoever he taketh him, he teareth him: and he foameth, and gnasheth with his teeth, and pineth away: and I spake to thy disciples that they should cast him out; and they could not.
18И сваки пут кад га ухвати ломи га, и пену баца и шкргуће зубима; и суши се. И рекох ученицима Твојим да га истерају; и не могоше.
19He answereth him, and saith, O faithless generation, how long shall I be with you? how long shall I suffer you? bring him unto me.
19А Он одговарајући му рече: О роде неверни! Докле ћу с вама бити? Докле ћу вас трпети? Доведите га к мени.
20And they brought him unto him: and when he saw him, straightway the spirit tare him; and he fell on the ground, and wallowed foaming.
20И доведоше га к Њему; и кад Га виде одмах га дух стаде ломити; и паднувши на земљу ваљаше се бацајући пену.
21And he asked his father, How long is it ago since this came unto him? And he said, Of a child.
21И упита оца његовог: Колико има времена како му се то догодило? А он рече: Из детињства.
22And ofttimes it hath cast him into the fire, and into the waters, to destroy him: but if thou canst do any thing, have compassion on us, and help us.
22И много пута баца га у ватру и у воду да га погуби; него ако шта можеш помози нам, смилуј се на нас.
23Jesus said unto him, If thou canst believe, all things are possible to him that believeth.
23А Исус рече му: Ако можеш веровати: све је могуће ономе који верује.
24And straightway the father of the child cried out, and said with tears, Lord, I believe; help thou mine unbelief.
24И одмах повикавши отац детињи са сузама говораше: Верујем, Господе! Помози мом неверју.
25When Jesus saw that the people came running together, he rebuked the foul spirit, saying unto him, Thou dumb and deaf spirit, I charge thee, come out of him, and enter no more into him.
25А Исус видећи да се стиче народ, запрети духу нечистом говорећи му: Душе неми и глуви! Ја ти заповедам, изађи из њега и више не улази у њега.
26And the spirit cried, and rent him sore, and came out of him: and he was as one dead; insomuch that many said, He is dead.
26И повикавши и изломивши га врло изађе; и учини се као мртав тако да многи говораху: Умре.
27But Jesus took him by the hand, and lifted him up; and he arose.
27А Исус узевши га за руку подиже га: и уста.
28And when he was come into the house, his disciples asked him privately, Why could not we cast him out?
28И кад уђе у кућу, питаху Га ученици Његови насамо: Зашто га ми нисмо могли истерати?
29And he said unto them, This kind can come forth by nothing, but by prayer and fasting.
29И рече им: Овај се род ничим не може истерати до молитвом и постом.
30¶ And they departed thence, and passed through Galilee; and he would not that any man should know it .
30И изашавши оданде иђаху кроз Галилеју; и не хтеше да ко дозна.
31For he taught his disciples, and said unto them, The Son of man is delivered into the hands of men, and they shall kill him; and after that he is killed, he shall rise the third day.
31Јер учаше ученике своје, и говораше им да ће се Син човечји предати у руке људске, и убиће Га, и пошто Га убију устаће трећи дан.
32But they understood not that saying, and were afraid to ask him.
32А они не разумеваху реч, и не смеху да Га запитају.
33¶ And he came to Capernaum: and being in the house he asked them, What was it that ye disputed among yourselves by the way?
33И дође у Капернаум, и кад беше у кући запита их: Шта се препирасте путем међу собом?
34But they held their peace: for by the way they had disputed among themselves, who should be the greatest.
34А они ћутаху; јер се путем препираше међу собом ко је највећи.
35And he sat down, and called the twelve, and saith unto them, If any man desire to be first, the same shall be last of all, and servant of all.
35И седавши дозва дванаесторицу и рече им: Који хоће да буде први нека буде од свих најзадњи и свима слуга.
36And he took a child, and set him in the midst of them: and when he had taken him in his arms, he said unto them,
36И узевши дете метну га међу њих и загрливши га рече им:
37Whosoever shall receive one of such children in my name, receiveth me: and whosoever shall receive me, receiveth not me, but him that sent me.
37Ко једно овакво дете прими у име моје, мене прима; а ко мене прими, не прима мене него Оног који је мене послао.
38¶ And John answered him, saying, Master, we saw one casting out devils in thy name, and he followeth not us: and we forbad him, because he followeth not us.
38Одговори Му Јован говорећи: Учитељу! Видесмо једног где именом Твојим изгони ђаволе који не иде за нама: и забранисмо му, јер не иде за нама.
39But Jesus said, Forbid him not: for there is no man which shall do a miracle in my name, that can lightly speak evil of me.
39А Исус рече: Не браните му; јер нема никога који би именом мојим чудо чинио да може брзо зло говорити за мном.
40For he that is not against us is on our part.
40Јер ко није против вас с вама је.
41For whosoever shall give you a cup of water to drink in my name, because ye belong to Christ, verily I say unto you, he shall not lose his reward.
41Јер ко вас напоји чашом воде у име моје, зато што сте Христови, заиста вам кажем: неће му пропасти плата.
42And whosoever shall offend one of these little ones that believe in me, it is better for him that a millstone were hanged about his neck, and he were cast into the sea.
42А који саблазни једног од ових малих који верују мене, боље би му било да обеси камен воденични о врат свој и да се баци у море.
43And if thy hand offend thee, cut it off: it is better for thee to enter into life maimed, than having two hands to go into hell, into the fire that never shall be quenched:
43И ако те рука твоја саблажњава, одсеци је: боље ти је без руке у живот ући, неголи с обе руке ући у пакао, у огањ вечни,
44Where their worm dieth not, and the fire is not quenched.
44где црв њихов не умире, и огањ се не гаси.
45And if thy foot offend thee, cut it off: it is better for thee to enter halt into life, than having two feet to be cast into hell, into the fire that never shall be quenched:
45И ако те нога твоја саблажњава, одсеци је: боље ти је ући у живот хром, неголи с две ноге да те баце у пакао, у огањ вечни,
46Where their worm dieth not, and the fire is not quenched.
46где црв њихов не умире, и огањ се не гаси.
47And if thine eye offend thee, pluck it out: it is better for thee to enter into the kingdom of God with one eye, than having two eyes to be cast into hell fire:
47Ако те и око твоје саблажњава, ископај га: боље ти је с једним оком ући у царство Божје, неголи с два ока да те баце у пакао огњени,
48Where their worm dieth not, and the fire is not quenched.
48где црв њихов не умире, и огањ се не гаси.
49For every one shall be salted with fire, and every sacrifice shall be salted with salt.
49Јер ће се сваки огњем посолити, и свака ће се жртва сољу посолити.
50Salt is good: but if the salt have lost his saltness, wherewith will ye season it? Have salt in yourselves, and have peace one with another.
50Добра је со; али ако со буде неслана, чим ће се осолити? Имајте со у себи, и мир имајте међу собом.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.