Евангелие от Марка 9
Synodal Translation (Синодальный перевод)Translation
Synodal Translation (Синодальный перевод)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1И сказал им: истинно говорю вам: есть некоторые из стоящих здесь, которые не вкусят смерти, как уже увидят Царствие Божие, пришедшее в силе.
1И рече им: Заиста вам кажем: имају неки међу овима што стоје овде који неће окусити смрт док не виде царство Божје да дође у сили.
2И, по прошествии дней шести, взял Иисус Петра, Иакова и Иоанна, и возвел на гору высокую особо их одних, и преобразился перед ними.
2И после шест дана узе Исус Петра и Јакова и Јована и изведе их на високу гору саме; и преобрази се пред њима.
3Одежды Его сделались блистающими, весьма белыми, как снег, как на земле белильщик не может выбелить.
3И хаљине Његове постадоше сјајне и врло беле као снег, као што не може белиља убелити на земљи.
4И явился им Илия с Моисеем; и беседовали с Иисусом.
4И указа им се Илија с Мојсијем где се разговараху с Исусом.
5При сем Петр сказал Иисусу: Равви! хорошо нам здесь быть; сделаем три кущи: Тебе одну, Моисею одну, и одну Илии.
5И Петар одговарајући рече Исусу: Рави! Добро нам је овде бити; и да начинимо три сенице: Теби једну и Мојсију једну и Илији једну.
6Ибо не знал, что сказать; потому что они были в страхе.
6Јер не знаше шта говори; јер беху врло уплашени.
7И явилось облако, осеняющее их, и из облака исшел глас, глаголющий: Сей есть Сын Мой возлюбленный; Его слушайте.
7И постаде облак те их заклони; и дође глас из облака говорећи: Ово је Син мој љубазни; Њега послушајте.
8И, внезапно посмотрев вокруг, никого более с собою не видели, кроме одного Иисуса.
8И уједанпут погледавши, никога не видеше осим Исуса самог са собом.
9Когда же сходили они с горы, Он не велел никому рассказывать о том, что видели, доколе Сын Человеческий не воскреснет из мертвых.
9А кад силажаху с горе запрети им да ником не казују шта су видели, док Син човечји не устане из мртвих.
10И они удержали это слово, спрашивая друг друга, что значит: воскреснуть из мертвых.
10И реч задржаше у себи питајући један другог: Шта то значи устати из мртвих?
11И спросили Его: как же книжники говорят, что Илии надлежит придти прежде?
11И питаху Га говорећи: Како говоре књижевници да Илија треба најпре да дође?
12Он сказал им в ответ: правда, Илия должен придти прежде и у строить все; и Сыну Человеческому, как написано о Нем, надлежит много пострадать и быть уничижену.
12А Он одговарајући рече им: Илија ће доћи најпре, и уредити све; али и Син човечји треба да много пострада и да се понизи, као што је писано.
13Но говорю вам, что и Илия пришел, и поступили с ним, как хотели, как написано о нем.
13Али вам кажем да је и Илија дошао и учинише с њим шта хтедоше као што је писано за њега.
14Придя к ученикам, увидел много народа около них и книжников, спорящих с ними.
14И дошавши к ученицима својим виде народ многи око њих и књижевнике где се препиру с њима.
15Тотчас, увидев Его, весь народ изумился, и, подбегая, приветствовали Его.
15И одмах видевши Га сав народ уплаши се и притрчавши поздрављаху Га.
16Он спросил книжников: о чем спорите с ними?
16И упита књижевнике: Шта се препирете с њима?
17Один из народа сказал в ответ: Учитель! я привел к Тебе сына моего, одержимого духом немым:
17И одговарајући један од народа рече: Учитељу! Доведох к Теби сина свог у коме је дух неми.
18где ни схватывает его, повергает его на землю, и он испускает пену, и скрежещет зубами своими, и цепенеет. Говорил я ученикам Твоим, чтобы изгнали его, и они не могли.
18И сваки пут кад га ухвати ломи га, и пену баца и шкргуће зубима; и суши се. И рекох ученицима Твојим да га истерају; и не могоше.
19Отвечая ему, Иисус сказал: о, род неверный! доколе буду с вами? доколе буду терпеть вас? Приведите его ко Мне.
19А Он одговарајући му рече: О роде неверни! Докле ћу с вама бити? Докле ћу вас трпети? Доведите га к мени.
20И привели его к Нему. Как скоро бесноватый увидел Его, дух сотряс его; он упал на землю и валялся, испуская пену.
20И доведоше га к Њему; и кад Га виде одмах га дух стаде ломити; и паднувши на земљу ваљаше се бацајући пену.
21И спросил Иисус отца его: как давно это сделалось с ним? Он сказал: с детства;
21И упита оца његовог: Колико има времена како му се то догодило? А он рече: Из детињства.
22и многократно дух бросал его и в огонь и в воду, чтобы погубить его; но, если что можешь, сжалься над нами и помоги нам.
22И много пута баца га у ватру и у воду да га погуби; него ако шта можеш помози нам, смилуј се на нас.
23Иисус сказал ему: если сколько-нибудь можешь веровать, все возможно верующему.
23А Исус рече му: Ако можеш веровати: све је могуће ономе који верује.
24И тотчас отец отрока воскликнул со слезами: верую, Господи! помоги моему неверию.
24И одмах повикавши отац детињи са сузама говораше: Верујем, Господе! Помози мом неверју.
25Иисус, видя, что сбегается народ, запретил духу нечистому, сказав ему: дух немой и глухой! Я повелеваю тебе, выйди из него и впредь не входи в него.
25А Исус видећи да се стиче народ, запрети духу нечистом говорећи му: Душе неми и глуви! Ја ти заповедам, изађи из њега и више не улази у њега.
26И, вскрикнув и сильно сотрясши его, вышел; и он сделался, как мертвый, так что многие говорили, что он умер.
26И повикавши и изломивши га врло изађе; и учини се као мртав тако да многи говораху: Умре.
27Но Иисус, взяв его за руку, поднял его; и он встал.
27А Исус узевши га за руку подиже га: и уста.
28И как вошел Иисус в дом, ученики Его спрашивали Его наедине: почему мы не могли изгнать его?
28И кад уђе у кућу, питаху Га ученици Његови насамо: Зашто га ми нисмо могли истерати?
29И сказал им: сей род не может выйти иначе, как от молитвы и поста.
29И рече им: Овај се род ничим не може истерати до молитвом и постом.
30Выйдя оттуда, проходили через Галилею; и Он не хотел, чтобы кто узнал.
30И изашавши оданде иђаху кроз Галилеју; и не хтеше да ко дозна.
31Ибо учил Своих учеников и говорил им, что Сын Человеческий предан будет в руки человеческие и убьют Его, и, по убиении, в третий день воскреснет.
31Јер учаше ученике своје, и говораше им да ће се Син човечји предати у руке људске, и убиће Га, и пошто Га убију устаће трећи дан.
32Но они не разумели сих слов, а спросить Его боялись.
32А они не разумеваху реч, и не смеху да Га запитају.
33Пришел в Капернаум; и когда был в доме, спросил их: о чем дорогою вы рассуждали между собою?
33И дође у Капернаум, и кад беше у кући запита их: Шта се препирасте путем међу собом?
34Они молчали; потому что дорогою рассуждали между собою, кто больше.
34А они ћутаху; јер се путем препираше међу собом ко је највећи.
35И, сев, призвал двенадцать и сказал им: кто хочет быть первым, будь из всех последним и всем слугою.
35И седавши дозва дванаесторицу и рече им: Који хоће да буде први нека буде од свих најзадњи и свима слуга.
36И, взяв дитя, поставил его посреди них и, обняв его, сказал им:
36И узевши дете метну га међу њих и загрливши га рече им:
37кто примет одно из таких детей во имя Мое, тот принимает Меня; а кто Меня примет, тот не Меня принимает, но Пославшего Меня.
37Ко једно овакво дете прими у име моје, мене прима; а ко мене прими, не прима мене него Оног који је мене послао.
38При сем Иоанн сказал: Учитель! мы видели человека, который именем Твоим изгоняет бесов, а не ходит за нами; и запретили ему, потому что не ходит за нами.
38Одговори Му Јован говорећи: Учитељу! Видесмо једног где именом Твојим изгони ђаволе који не иде за нама: и забранисмо му, јер не иде за нама.
39Иисус сказал: не запрещайте ему, ибо никто, сотворивший чудо именем Моим, не может вскоре злословить Меня.
39А Исус рече: Не браните му; јер нема никога који би именом мојим чудо чинио да може брзо зло говорити за мном.
40Ибо кто не против вас, тот за вас.
40Јер ко није против вас с вама је.
41И кто напоит вас чашею воды во имя Мое, потому что вы Христовы, истинно говорю вам, не потеряет награды своей.
41Јер ко вас напоји чашом воде у име моје, зато што сте Христови, заиста вам кажем: неће му пропасти плата.
42А кто соблазнит одного из малых сих, верующих в Меня, тому лучше было бы, если бы повесили ему жерновный камень на шею и бросили его в море.
42А који саблазни једног од ових малих који верују мене, боље би му било да обеси камен воденични о врат свој и да се баци у море.
43И если соблазняет тебя рука твоя, отсеки ее: лучше тебе увечному войти в жизнь, нежели с двумя руками идти в геенну, в огонь неугасимый,
43И ако те рука твоја саблажњава, одсеци је: боље ти је без руке у живот ући, неголи с обе руке ући у пакао, у огањ вечни,
44где червь их не умирает и огонь не угасает.
44где црв њихов не умире, и огањ се не гаси.
45И если нога твоя соблазняет тебя, отсеки ее: лучше тебе войти в жизнь хромому, нежели с двумя ногами быть ввержену в геенну, в огонь неугасимый,
45И ако те нога твоја саблажњава, одсеци је: боље ти је ући у живот хром, неголи с две ноге да те баце у пакао, у огањ вечни,
46где червь их не умирает и огонь не угасает.
46где црв њихов не умире, и огањ се не гаси.
47И если глаз твой соблазняет тебя, вырви его: лучше тебе с одним глазом войти в Царствие Божие, нежели с двумя глазами быть ввержену в геенну огненную,
47Ако те и око твоје саблажњава, ископај га: боље ти је с једним оком ући у царство Божје, неголи с два ока да те баце у пакао огњени,
48где червь их не умирает и огонь не угасает.
48где црв њихов не умире, и огањ се не гаси.
49Ибо всякий огнем осолится, и всякая жертва солью осолится.
49Јер ће се сваки огњем посолити, и свака ће се жртва сољу посолити.
50Соль - добрая вещь; но ежели соль не солона будет, чем вы ее поправите? Имейте в себе соль, и мир имейте между собою.
50Добра је со; али ако со буде неслана, чим ће се осолити? Имајте со у себи, и мир имајте међу собом.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.