Marcum 9
Clementine Vulgate, 1598Translation
Clementine Vulgate, 1598
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Et post dies sex assumit Jesus Petrum, et Jacobum, et Joannem, et ducit illos in montem excelsum seorsum solos, et transfiguratus est coram ipsis.
1И рече им: Заиста вам кажем: имају неки међу овима што стоје овде који неће окусити смрт док не виде царство Божје да дође у сили.
2Et vestimenta ejus facta sunt splendentia, et candida nimis velut nix, qualia fullo non potest super terram candida facere.
2И после шест дана узе Исус Петра и Јакова и Јована и изведе их на високу гору саме; и преобрази се пред њима.
3Et apparuit illis Elias cum Moyse: et erant loquentes cum Jesu.
3И хаљине Његове постадоше сјајне и врло беле као снег, као што не може белиља убелити на земљи.
4Et respondens Petrus, ait Jesu: Rabbi, bonum est nos hic esse: et faciamus tria tabernacula, tibi unum, et Moysi unum, et Eliæ unum.
4И указа им се Илија с Мојсијем где се разговараху с Исусом.
5Non enim sciebat quid diceret: erant enim timore exterriti.
5И Петар одговарајући рече Исусу: Рави! Добро нам је овде бити; и да начинимо три сенице: Теби једну и Мојсију једну и Илији једну.
6Et facta est nubes obumbrans eos: et venit vox de nube, dicens: Hic est Filius meus carissimus: audite illum.
6Јер не знаше шта говори; јер беху врло уплашени.
7Et statim circumspicientes, neminem amplius viderunt, nisi Jesum tantum secum.
7И постаде облак те их заклони; и дође глас из облака говорећи: Ово је Син мој љубазни; Њега послушајте.
8Et descendentibus illis de monte, præcepit illis ne cuiquam quæ vidissent, narrarent: nisi cum Filius hominis a mortuis resurrexerit.
8И уједанпут погледавши, никога не видеше осим Исуса самог са собом.
9Et verbum continuerunt apud se: conquirentes quid esset, cum a mortuis resurrexerit.
9А кад силажаху с горе запрети им да ником не казују шта су видели, док Син човечји не устане из мртвих.
10Et interrogabant eum, dicentes: Quid ergo dicunt pharisæi et scribæ, quia Eliam oportet venire primum?
10И реч задржаше у себи питајући један другог: Шта то значи устати из мртвих?
11Qui respondens, ait illis: Elias cum venerit primo, restituet omnia: et quomodo scriptum est in Filium hominis, ut multa patiatur et contemnatur.
11И питаху Га говорећи: Како говоре књижевници да Илија треба најпре да дође?
12Sed dico vobis quia et Elias venit (et fecerunt illi quæcumque voluerunt) sicut scriptum est de eo.
12А Он одговарајући рече им: Илија ће доћи најпре, и уредити све; али и Син човечји треба да много пострада и да се понизи, као што је писано.
13Et veniens ad discipulos suos, vidit turbam magnam circa eos, et scribas conquirentes cum illis.
13Али вам кажем да је и Илија дошао и учинише с њим шта хтедоше као што је писано за њега.
14Et confestim omnis populus videns Jesum, stupefactus est, et expaverunt, et accurrentes salutabant eum.
14И дошавши к ученицима својим виде народ многи око њих и књижевнике где се препиру с њима.
15Et interrogavit eos: Quid inter vos conquiritis?
15И одмах видевши Га сав народ уплаши се и притрчавши поздрављаху Га.
16Et respondens unus de turba, dixit: Magister, attuli filium meum ad te habentem spiritum mutum:
16И упита књижевнике: Шта се препирете с њима?
17qui ubicumque eum apprehenderit, allidit illum, et spumat, et stridet dentibus, et arescit: et dixi discipulis tuis ut ejicerent illum, et non potuerunt.
17И одговарајући један од народа рече: Учитељу! Доведох к Теби сина свог у коме је дух неми.
18Qui respondens eis, dixit: O generatio incredula, quamdiu apud vos ero? quamdiu vos patiar? afferte illum ad me.
18И сваки пут кад га ухвати ломи га, и пену баца и шкргуће зубима; и суши се. И рекох ученицима Твојим да га истерају; и не могоше.
19Et attulerunt eum. Et cum vidisset eum, statim spiritus conturbavit illum: et elisus in terram, volutabatur spumans.
19А Он одговарајући му рече: О роде неверни! Докле ћу с вама бити? Докле ћу вас трпети? Доведите га к мени.
20Et interrogavit patrem ejus: Quantum temporis est ex quo ei hoc accidit? At ille ait: Ab infantia:
20И доведоше га к Њему; и кад Га виде одмах га дух стаде ломити; и паднувши на земљу ваљаше се бацајући пену.
21et frequenter eum in ignem, et in aquas misit ut eum perderet: sed si quid potes, adjuva nos, misertus nostri.
21И упита оца његовог: Колико има времена како му се то догодило? А он рече: Из детињства.
22Jesus autem ait illi: Si potes credere, omnia possibilia sunt credenti.
22И много пута баца га у ватру и у воду да га погуби; него ако шта можеш помози нам, смилуј се на нас.
23Et continuo exclamans pater pueri, cum lacrimis aiebat: Credo, Domine; adjuva incredulitatem meam.
23А Исус рече му: Ако можеш веровати: све је могуће ономе који верује.
24Et cum videret Jesus concurrentem turbam, comminatus est spiritui immundo, dicens illi: Surde et mute spiritus, ego præcipio tibi, exi ab eo: et amplius ne introëas in eum.
24И одмах повикавши отац детињи са сузама говораше: Верујем, Господе! Помози мом неверју.
25Et exclamans, et multum discerpens eum, exiit ab eo, et factus est sicut mortuus, ita ut multi dicerent: Quia mortuus est.
25А Исус видећи да се стиче народ, запрети духу нечистом говорећи му: Душе неми и глуви! Ја ти заповедам, изађи из њега и више не улази у њега.
26Jesus autem tenens manum ejus elevavit eum, et surrexit.
26И повикавши и изломивши га врло изађе; и учини се као мртав тако да многи говораху: Умре.
27Et cum introisset in domum, discipuli ejus secreto interrogabant eum: Quare nos non potuimus ejicere eum?
27А Исус узевши га за руку подиже га: и уста.
28Et dixit illis: Hoc genus in nullo potest exire, nisi in oratione et jejunio.
28И кад уђе у кућу, питаху Га ученици Његови насамо: Зашто га ми нисмо могли истерати?
29Et inde profecti prætergrediebantur Galilæam: nec volebat quemquam scire.
29И рече им: Овај се род ничим не може истерати до молитвом и постом.
30Docebat autem discipulos suos, et dicebat illis: Quoniam Filius hominis tradetur in manus hominum, et occident eum, et occisus tertia die resurget.
30И изашавши оданде иђаху кроз Галилеју; и не хтеше да ко дозна.
31At illi ignorabant verbum: et timebant interrogare eum.
31Јер учаше ученике своје, и говораше им да ће се Син човечји предати у руке људске, и убиће Га, и пошто Га убију устаће трећи дан.
32Et venerunt Capharnaum. Qui cum domi essent, interrogabat eos: Quid in via tractabatis?
32А они не разумеваху реч, и не смеху да Га запитају.
33At illi tacebant: siquidem in via inter se disputaverunt: quis eorum major esset.
33И дође у Капернаум, и кад беше у кући запита их: Шта се препирасте путем међу собом?
34Et residens vocavit duodecim, et ait illis: Si quis vult primus esse, erit omnium novissimus, et omnium minister.
34А они ћутаху; јер се путем препираше међу собом ко је највећи.
35Et accipiens puerum, statuit eum in medio eorum: quem cum complexus esset, ait illis:
35И седавши дозва дванаесторицу и рече им: Који хоће да буде први нека буде од свих најзадњи и свима слуга.
36Quisquis unum ex hujusmodi pueris receperit in nomine meo, me recipit: et quicumque me susceperit, non me suscipit, sed eum qui misit me.
36И узевши дете метну га међу њих и загрливши га рече им:
37Respondit illi Joannes, dicens: Magister, vidimus quemdam in nomine tuo ejicientem dæmonia, qui non sequitur nos, et prohibuimus eum.
37Ко једно овакво дете прими у име моје, мене прима; а ко мене прими, не прима мене него Оног који је мене послао.
38Jesus autem ait: Nolite prohibere eum: nemo est enim qui faciat virtutem in nomine meo, et possit cito male loqui de me:
38Одговори Му Јован говорећи: Учитељу! Видесмо једног где именом Твојим изгони ђаволе који не иде за нама: и забранисмо му, јер не иде за нама.
39qui enim non est adversum vos, pro vobis est.
39А Исус рече: Не браните му; јер нема никога који би именом мојим чудо чинио да може брзо зло говорити за мном.
40Quisquis enim potum dederit vobis calicem aquæ in nomine meo, quia Christi estis: amen dico vobis, non perdet mercedem suam.
40Јер ко није против вас с вама је.
41Et quisquis scandalizaverit unum ex his pusillis credentibus in me: bonum est ei magis si circumdaretur mola asinaria collo ejus, et in mare mitteretur.
41Јер ко вас напоји чашом воде у име моје, зато што сте Христови, заиста вам кажем: неће му пропасти плата.
42Et si scandalizaverit te manus tua, abscide illam: bonum est tibi debilem introire in vitam, quam duas manus habentem ire in gehennam, in ignem inextinguibilem,
42А који саблазни једног од ових малих који верују мене, боље би му било да обеси камен воденични о врат свој и да се баци у море.
43ubi vermis eorum non moritur, et ignis non extinguitur.
43И ако те рука твоја саблажњава, одсеци је: боље ти је без руке у живот ући, неголи с обе руке ући у пакао, у огањ вечни,
44Et si pes tuus te scandalizat, amputa illum: bonum est tibi claudum introire in vitam æternam, quam duos pedes habentem mitti in gehennam ignis inextinguibilis,
44где црв њихов не умире, и огањ се не гаси.
45ubi vermis eorum non moritur, et ignis non extinguitur.
45И ако те нога твоја саблажњава, одсеци је: боље ти је ући у живот хром, неголи с две ноге да те баце у пакао, у огањ вечни,
46Quod si oculus tuus scandalizat te, ejice eum: bonum est tibi luscum introire in regnum Dei, quam duos oculos habentem mitti in gehennam ignis,
46где црв њихов не умире, и огањ се не гаси.
47ubi vermis eorum non moritur, et ignis non extinguitur.
47Ако те и око твоје саблажњава, ископај га: боље ти је с једним оком ући у царство Божје, неголи с два ока да те баце у пакао огњени,
48Omnis enim igne salietur, et omnis victima sale salietur.
48где црв њихов не умире, и огањ се не гаси.
49Bonum est sal: quod si sal insulsum fuerit, in quo illud condietis? Habete in vobis sal, et pacem habete inter vos.
49Јер ће се сваки огњем посолити, и свака ће се жртва сољу посолити.
no verse 50 in this text
50Добра је со; али ако со буде неслана, чим ће се осолити? Имајте со у себи, и мир имајте међу собом.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.