Marcum 8
Clementine Vulgate, 1598Translation
Clementine Vulgate, 1598
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1In diebus illis iterum cum turba multa esset, nec haberent quod manducarent, convocatis discipulis, ait illis:
1У то време, кад беше врло много народа и не имаху шта јести, дозва Исус ученике своје и рече им:
2Misereor super turbam: quia ecce jam triduo sustinent me, nec habent quod manducent:
2Жао ми је народа, јер већ три дана стоје код мене и немају ништа јести.
3et si dimisero eos jejunos in domum suam, deficient in via: quidam enim ex eis de longe venerunt.
3И ако их отпустим гладне кућама њиховим, ослабиће на путу; јер су многи од њих дошли издалека.
4Et responderunt ei discipuli sui: Unde illos quis poterit saturare panibus in solitudine?
4И одговорише Му ученици Његови: Откуда ћемо узети хлеба овде у пустињи да их нахранимо?
5Et interrogavit eos: Quot panes habetis? Qui dixerunt: Septem.
5И запита их: Колико имате хлебова? А они казаше: Седам.
6Et præcepit turbæ discumbere super terram. Et accipiens septem panes, gratias agens fregit, et dabat discipulis suis ut apponerent, et apposuerunt turbæ.
6И заповеди народу да поседају по земљи; и узевши оних седам хлебова и хвалу давши, преломи, и даде ученицима својим да раздаду; и раздадоше народу.
7Et habebant pisciculos paucos: et ipsos benedixit, et jussit apponi.
7И имаху мало рибица; и њих благословивши рече да и њих раздаду.
8Et manducaverunt, et saturati sunt, et sustulerunt quod superaverat de fragmentis, septem sportas.
8И једоше, и наситише се, и накупише комада што претече седам котарица.
9Erant autem qui manducaverunt, quasi quatuor millia: et dimisit eos.
9А оних што су јели беше око четири хиљаде. И отпусти их.
10Et statim ascendens navim cum discipulis suis, venit in partes Dalmanutha.
10И одмах уђе у лађу с ученицима својим, и дође у околине далманутске.
11Et exierunt pharisæi, et cœperunt conquirere cum eo, quærentes ab illo signum de cælo, tentantes eum.
11И изађоше фарисеји, и почеше се препирати с Њим, и кушајући Га искаху од Њега знак с неба.
12Et ingemiscens spiritu, ait: Quid generatio ista signum quærit? Amen dico vobis, si dabitur generationi isti signum.
12И уздахнувши духом својим рече: Зашто род овај знак тражи? Заиста вам кажем: неће се дати роду овоме знак.
13Et dimittens eos, ascendit iterum navim et abiit trans fretum.
13И оставивши их уђе опет у лађу, и оде на оне стране.
14Et obliti sunt panes sumere: et nisi unum panem non habebant secum in navi.
14И заборавише ученици Његови узети хлеба, и немаху са собом у лађи до један хлеб.
15Et præcipiebat eis, dicens: Videte, et cavete a fermento pharisæorum, et fermento Herodis.
15И заповедаше им говорећи: Гледајте, чувајте се квасца фарисејског и квасца Иродовог.
16Et cogitabant ad alterutrum, dicentes: quia panes non habemus.
16И мишљаху, један другом говорећи: То је што хлеба немамо.
17Quo cognito, ait illis Jesus: Quid cogitatis, quia panes non habetis? nondum cognoscetis nec intelligitis? adhuc cæcatum habetis cor vestrum?
17И разумевши Исус рече им: Шта мислите што хлеба немате? Зар још не осећате, нити разумете? Зар је још окамењено срце ваше?
18oculos habentes non videtis? et aures habentes non auditis? nec recordamini,
18Очи имате и не видите? Уши имате и не чујете? И не памтите ли
19quando quinque panes fregi in quinque millia: quot cophinos fragmentorum plenos sustulistis? Dicunt ei: Duodecim.
19кад ја пет хлебова преломих на пет хиљада, колико котарица пуних комада накуписте? Рекоше Му: Дванаест.
20Quando et septem panes in quatuor millia: quot sportas fragmentorum tulistis? Et dicunt ei: Septem.
20А кад седам на четири хиљаде, колико пуних котарица накуписте комада? А они рекоше: Седам.
21Et dicebat eis: Quomodo nondum intelligitis?
21И рече им: Како не разумете?
22Et veniunt Bethsaidam, et adducunt ei cæcum, et rogabant eum ut illum tangeret.
22И дође у Витсаиду; и доведоше к Њему слепога, и мољаху Га да га се дотакне.
23Et apprehensa manu cæci, eduxit eum extra vicum: et exspuens in oculos ejus impositis manibus suis, interrogavit eum si quid videret.
23И узевши за руку слепога изведе га напоље из села, и пљунувши му у очи метну руке на њ, и запита га види ли шта.
24Et aspiciens, ait: Video homines velut arbores ambulantes.
24И погледавши рече: Видим људе где иду као дрва.
25Deinde iterum imposuit manus super oculos ejus: et cœpit videre: et restitutus est ita ut clare videret omnia.
25И потом опет метну му руке на очи, и рече му да прогледа: и исцели се, и виде све лепо.
26Et misit illum in domum suam, dicens: Vade in domum tuam: et si in vicum introieris, nemini dixeris.
26И посла га кући његовој говорећи: Не улази у село, нити казуј коме у селу.
27Et egressus est Jesus, et discipuli ejus in castella Cæsareæ Philippi: et in via interrogabat discipulos suos, dicens eis: Quem me dicunt esse homines?
27И изађе Исус и ученици Његови у села Ћесарије Филипове; и путем питаше ученике своје говорећи им: Ко говоре људи да сам ја?
28Qui responderunt illi, dicentes: Joannem Baptistam, alii Eliam, alii vero quasi unum de prophetis.
28А они одговорише: Јован крститељ; други: Илија; а други: Који од пророка.
29Tunc dicit illis: Vos vero quem me esse dicitis? Respondens Petrus, ait ei: Tu es Christus.
29А Он им рече: А ви шта мислите ко сам ја? А Петар одговарајући рече Му: Ти си Христос.
30Et comminatus est eis, ne cui dicerent de illo.
30И запрети им да никоме не казују за Њега.
31Et cœpit docere eos quoniam oportet Filium hominis pati multa, et reprobari a senioribus, et a summis sacerdotibus et scribis, et occidi: et post tres dies resurgere.
31И поче их учити да Сину човечјем ваља много пострадати, и да ће Га окривити старешине и главари свештенички и књижевници, и да ће Га убити, и трећи дан да ће устати.
32Et palam verbum loquebatur. Et apprehendens eum Petrus, cœpit increpare eum.
32И говораше о том не устручавајући се. И Петар узе Га и поче Га одвраћати.
33Qui conversus, et videns discipulos suos, comminatus est Petro, dicens: Vade retro me Satana, quoniam non sapis quæ Dei sunt, sed quæ sunt hominum.
33А Он обрнувши се и погледавши на ученике своје запрети Петру говорећи: Иди од мене сотоно; јер ти не мислиш шта је Божје него шта је људско.
34Et convocata turba cum discipulis suis, dixit eis: Si quis vult me sequi, deneget semetipsum: et tollat crucem suam, et sequatur me.
34И дозвавши народ с ученицима својим рече им: Ко хоће за мном да иде нека се одрекне себе и узме крст свој, и за мном иде.
35Qui enim voluerit animam suam salvam facere, perdet eam: qui autem perdiderit animam suam propter me, et Evangelium, salvam faciet eam.
35Јер ко хоће душу своју да сачува, изгубиће је; а ко изгуби душу своју мене ради и јеванђеља онај ће је сачувати.
36Quid enim proderit homini, si lucretur mundum totum et detrimentum animæ suæ faciat?
36Јер каква је корист човеку ако задобије сав свет, а души својој науди?
37Aut quid dabit homo commutationis pro anima sua?
37Или какав ће откуп дати човек за душу своју?
38Qui enim me confusus fuerit, et verba mea in generatione ista adultera et peccatrice, et Filius hominis confundetur eum, cum venerit in gloria Patris sui cum angelis sanctis.
38Јер ко се постиди мене и мојих речи у роду овом прељуботворном и грешном, и Син ће се човечји постидети њега кад дође у слави Оца свог с анђелима светима.
39Et dicebat illis: Amen dico vobis, quia sunt quidam de hic stantibus, qui non gustabunt mortem donec videant regnum Dei veniens in virtute.
no verse 39 in this text
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.