Marku 8
Baibal Olcim (Matupi Chin)Translation
Baibal Olcim (Matupi Chin)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Te khohnin ah hlangping te hut koep om tih caak koi ba khaw khueh uh pawh.
1У то време, кад беше врло много народа и не имаху шта јести, дозва Исус ученике своје и рече им:
2Hnukbang rhoek te a khue tih, “ Kai taengah hnin thum rhaeh uh coeng tih caak bakhaw a khueh uh voel pawt dongah he hlangping ham ka thinphat .
2Жао ми је народа, јер већ три дана стоје код мене и немају ништа јести.
3Te dongah a im ah buhmueh rhathih la amih ka tueih koinih longpueng ah tawnba uh ni. Amih khuikah hlangvang tah khohla lamkah ha pawk uh,” a ti nah.
3И ако их отпустим гладне кућама њиховим, ослабиће на путу; јер су многи од њих дошли издалека.
4A hnukbang rhoek long khaw, “He rhoek he kohong ah me lamkah buh nim hlang loh a cah thai eh he?” a ti uh.
4И одговорише Му ученици Његови: Откуда ћемо узети хлеба овде у пустињи да их нахранимо?
5Te dongah amih te, “ Vaidam meyet na khueh uh?,” a ti nah hatah, “Parhih,” a ti uh.
5И запита их: Колико имате хлебова? А они казаше: Седам.
6Te dongah hlangping te diklai ah ngol ham a uen. Te phoeiah vaidam parhih te a loh tih a uem tih a aeh. Te daengah hlangping taengah tael hamla a hnukbang rhoek te a paek tih a tael uh.
6И заповеди народу да поседају по земљи; и узевши оних седам хлебова и хвалу давши, преломи, и даде ученицима својим да раздаду; и раздадоше народу.
7Te phoeiah ngadik a yool a khueh uh te khaw a uem tih amih te, “ He khaw tael uh,” a ti nah.
7И имаху мало рибица; и њих благословивши рече да и њих раздаду.
8A caak uh tih a hah uh phoeiah a nueipil aka coih te voh rhih la a phueih uh.
8И једоше, и наситише се, и накупише комада што претече седам котарица.
9Te vaengah thawngli tluk om uh.
9А оних што су јели беше око четири хиљаде. И отпусти их.
10Amih a hlah phoeiah tah lawng khuila tlek kun tih a hnukbang rhoek neh Dalmanutha paengpang la pawk.
10И одмах уђе у лађу с ученицима својим, и дође у околине далманутске.
11Te vaengah Pharisee rhoek te cet uh tih Jesuh te koe a oelh uh. Vaan lamkah miknoek te anih taengah a toem uh tih a noemcai uh.
11И изађоше фарисеји, и почеше се препирати с Њим, и кушајући Га искаху од Њега знак с неба.
12Tedae a lungbuei ah huei tih, “ Balae hekah cadil loh miknoek a toem. Nangmih taengah rhep ka thui, Hekah cadil he miknoek tueng ham moenih,” a ti.
12И уздахнувши духом својим рече: Зашто род овај знак тражи? Заиста вам кажем: неће се дати роду овоме знак.
13Te dongah amih te a toeng phoeiah koep kun tih rhalvangan la kat.
13И оставивши их уђе опет у лађу, и оде на оне стране.
14Te vaengah buh khuen ham a hmaai uh dongah lawng khuikah amih taengah vaidam pakhat bueng pawt atah atloe khueh uh pawh.
14И заборавише ученици Његови узети хлеба, и немаху са собом у лађи до један хлеб.
15Te vaengah amih te ol a paek tih, “ Ngaithuen uh, Pharisee rhoek kah tolrhu neh Herod kah tolrhu te hmat uh,” a ti nah.
15И заповедаше им говорећи: Гледајте, чувајте се квасца фарисејског и квасца Иродовог.
16Te vaengah vaidam a khueh uh pawt te amamih khuiah dawtlet uh thae.
16И мишљаху, један другом говорећи: То је што хлеба немамо.
17Tedae a ming dongah amih te, “ Balae tih vaidam na khueh uh pawt te na thui uh. Na yakming uh pawt tih, na hmuhming uh thlan a? Na thinko te mangkhak la vawk khueh uh ne .
17И разумевши Исус рече им: Шта мислите што хлеба немате? Зар још не осећате, нити разумете? Зар је још окамењено срце ваше?
18Mik aka khueh rhoek loh na hmuh uh voel pawt tih hna aka khueh rhoek loh na yaak uh pawt dongah na poek uh moenih .
18Очи имате и не видите? Уши имате и не чујете? И не памтите ли
19Thawngnga ham vaidam panga ka aeh vaengah a nueipil na phueih uh te voh meyet a bae? ” a ti nah hatah Jesuh taengah, “Hlainit,” a ti na uh.
19кад ја пет хлебова преломих на пет хиљада, колико котарица пуних комада накуписте? Рекоше Му: Дванаест.
20“Thawngli ham parhih vaengah a nueipil na phueih uh te voh meyet a bae? ” a ti nah hatah Jesuh taengah, “Parhih,” a ti na uh.
20А кад седам на четири хиљаде, колико пуних котарица накуписте комада? А они рекоше: Седам.
21Te phoeiah amih te, “ Na hmuhming uh hlan a?,” a ti nah.
21И рече им: Како не разумете?
22Bethsaida la a caeh uh vaengah mikdael te Jesuh taengla a khuen uh tih anih te taek sak ham a bih uh.
22И дође у Витсаиду; и доведоше к Њему слепога, и мољаху Га да га се дотакне.
23Te dongah mikdael kah kut te a tuuk tih kho voella a khuen tih a mik ah a timthoeih. A kut te a tloeng thil phoeiah, “ Khat khat khaw na hmuh maia? ” tila a dawt.
23И узевши за руку слепога изведе га напоље из села, и пљунувши му у очи метну руке на њ, и запита га види ли шта.
24Te dongah oeloe tih, “Hlang rhoek te ka sawt dae thingkung aka cet bangla ka hmuh,” a ti nah.
24И погледавши рече: Видим људе где иду као дрва.
25Tedae a mik te a kut koep a tloeng pah thil daengah a cil pah tih a hoeih pah tih phaeng boeih a hmuh.
25И потом опет метну му руке на очи, и рече му да прогледа: и исцели се, и виде све лепо.
26Tedae anih a im la a tueih vaengah tah, “ Vangca la kun boeh,” a ti nah.
26И посла га кући његовој говорећи: Не улази у село, нити казуј коме у селу.
27Jesuh neh a hnukbang rhoek tah Kaisarea Philip kah kho la a caeh uh vaengah longpueng ah a hnukbang rhoek te a dawt tih, “ Kai he hlang loh ulae a ti uh,” a ti nah.
27И изађе Исус и ученици Његови у села Ћесарије Филипове; и путем питаше ученике своје говорећи им: Ко говоре људи да сам ја?
28Te dongah amah te, “Pakhat loh tuinuem Johan, pakhat loh Elijah, tedae pakhat loh tonghma rhoek khuikah pakhat khat a ti uh,” a ti na uh.
28А они одговорише: Јован крститељ; други: Илија; а други: Који од пророка.
29Jesuh loh amih te, “ Nangmih ta kai he ulae na ti uh? ” tila a dawt. Peter loh a doo tih, “Nang tah Khrih ni,” a ti nah.
29А Он им рече: А ви шта мислите ко сам ја? А Петар одговарајући рече Му: Ти си Христос.
30Te vaengah amah kawng te thui pawt ham amih te a uen.
30И запрети им да никоме не казују за Њега.
31Te phoeiah amih taengah hlang capa te muep a patang ham neh patong rhoek loh a hnawt ham khaw, khosoihham rhoek neh cadaek rhoek loh a ngawn phoeikah hnin thum ah a thoh ham khaw a kuek te koe a thuituen.
31И поче их учити да Сину човечјем ваља много пострадати, и да ће Га окривити старешине и главари свештенички и књижевници, и да ће Га убити, и трећи дан да ће устати.
32Te vaengah ol te sayalh la a thui dongah Peter loh Jesuh te a khue tih koe a toel.
32И говораше о том не устручавајући се. И Петар узе Га и поче Га одвраћати.
33Tedae Jesuh loh mael tih a hnukbang rhoek te a sawt doeah Peter te a tluung tih, “ Satan, Pathen te na poek pawt tih hlang te na poek dongah ka hnuk la nong,” a ti nah.
33А Он обрнувши се и погледавши на ученике своје запрети Петру говорећи: Иди од мене сотоно; јер ти не мислиш шта је Божје него шта је људско.
34Te phoeiah a hnukbang rhoek neh hlangping te a khue tih, “ Khat khat loh kai hnukah vai ham a ngaih atah amah a huek uh phoeiah a thinglam te kawt saeh lamtah kai m'vai saeh .
34И дозвавши народ с ученицима својим рече им: Ко хоће за мном да иде нека се одрекне себе и узме крст свој, и за мном иде.
35Amah khaw a hinglu te khang ham aka ngaih tah a hlong ni. Tedae amah khaw kai neh olthangthen ham a hinglu aka hlong tah daem ni .
35Јер ко хоће душу своју да сачува, изгубиће је; а ко изгуби душу своју мене ради и јеванђеља онај ће је сачувати.
36Hlang pakhat te Diklai pum a dang dae a hinglu te a hlong atah balae a hoeikhang?
36Јер каква је корист човеку ако задобије сав свет, а души својој науди?
37Hlang loh a hinglu ham balae tlansum la a phai eh?
37Или какав ће откуп дати човек за душу своју?
38He suentae lakliah kamah neh ka ol aka yah puei te tah samphaih neh hlangtholh la om coeng. Hlang capa loh a napa kah thangpomnah dongah hlangcim rhoek kah puencawn rhoek neh ha pawk vaengah anih te a yah puei van ni,” a ti nah.
38Јер ко се постиди мене и мојих речи у роду овом прељуботворном и грешном, и Син ће се човечји постидети њега кад дође у слави Оца свог с анђелима светима.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.