Marku 12
Baibal Olcim (Matupi Chin)Translation
Baibal Olcim (Matupi Chin)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Te phoeiah amih taengah nuettahnah neh thui ham a tong tih, “ Hlang pakhat loh misur a tue tih vongtung a tung, rhom a too, imsang a sak. Te phoeiah lotawn rhoek te a phaam sak tih vik yiin .
1И поче им говорити у причама: Посади човек виноград, и огради плотом, и ископа пивницу, и начини кулу, и даде га виноградарима, па оде.
2A tue vaengah lotawn taengkah misur thaih coi ham sal pakhat te lotawn rhoek taengla a tueih .
2И кад дође време, посла к виноградарима слугу да прими од виноградара од рода виноградског.
3Tedae anih te a tuuk uh phoeiah a boh uh tih a tlongtlai la a tueih uh .
3А они ухвативши слугу избише га, и послаше празна.
4Te phoeiah sal a tloe te amih taengla koep a tueih hatah anih te khaw a vuek uh tih yah a bai uh .
4И опет посла к њима другог слугу; и оног бише камењем и разбише му главу, и послаше га срамотног.
5Te phoeiah a tloe te a tueih dae te khaw a ngawn uh tih a tloe rhoek muep a tueih te, a ngen a boh uh tih a ngawn uh .
5И опет посла другог; и оног убише; и многе друге, једне избише, а друге побише.
6Capa thintlo pakhat a khueh pueng tih , “ Ka capa te a yahnah uh ni,” a ti dongah a capa te amih taengla a hnukkhueng ah a tueih .
6Још дакле имаше јединог свог милог сина, посла и њега најпосле к њима говорећи: Постидеће се сина мог.
7Tedae lotawn rhoek loh amamih te , “ Anih tah rhopangkung ni. Halo anih he ngawn uh sih. Te daengah ni mamih kah rho la a om eh?,” a ti uh .
7А виноградари рекоше у себи: Ово је наследник, ходите да га убијемо, и нама ће остати очевина његова.
8Anih te a tuuk uh tih a ngawn uh phoeiah misurdum lamkah loh vawl a voeih uh .
8И ухватише га, и убише, и избацише га напоље из винограда.
9Te koinih misurdum kungmah loh balae a saii eh? A paan vetih lotawn rhoek te a poci sak phoeiah misurdum te a tloe rhoek taengah a paek ni .
9Шта ће дакле учинити господар од винограда? Доћи ће и погубиће виноградаре, и даће виноград другима.
10Cacim he na tae uh pawt nim? Im sa rhoek loh a hnawt lungto te imkil kah a lu la poeh .
10Зар нисте читали у писму ово: Камен који одбацише зидари, онај поста глава од угла;
11Hekah he Boeipa lamkah ha thoeng tih mamih mik ah aka khuet la om? ” a ti nah.
11То би од Господа и дивно је у нашим очима?
12Nuettahnah a thui te amih ni tila a ming uh dongah amah tuuk ham a mae uh. Tedae hlangping te a rhih uh dongah anih te a toeng uh tih cet uh.
12И гледаху да Га ухвате, али се побојаше народа; јер разумеше да за њих говори причу; и оставивши Га одоше.
13Te phoeiah olka neh tuengkhuep ham Jesuh taengla Pharisee rhoek neh Herod hlang rhoek kah hlangvang rhoek te a tueih uh.
13И послаше к Њему неке од фарисеја и Иродоваца да би Га ухватили у речи.
14A pha uh vaengah Jesuh te, “Boeipa, a thuem la na om tih hlang maelhmai te na sawt pawt dongah u taengah khaw na birhih pawh. Pathen kah oltak longpuei te ni na thuituen tila ka ming uh. Te dongah Kaisar taengah mangmu paek ham a ngaih a?, a ngaih moenih a? Pae sih a? Pae boel sih a?” a ti uh.
14А они дошавши рекоше Му: Учитељу! Знамо да си истинит, и да не мариш ни за кога; јер не гледаш ко је ко, него заиста путу Божјем учиш; треба ли ћесару давати харач или не? Хоћемо ли дати, или да не дамо?
15Tedae amih kah thailatnah te a hmuh tih amih te, “ Balae kai nan noemcai uh? Kai taengla denari hang khuen lamtah ka so lah eh,” a ti nah.
15А Он, знајући њихово лицемерје, рече им: Што ме кушате? Донесите ми новац да видим.
16Te dongah a khuen uh hatah amih taengah, “ A muei neh a ming he u kah nim he? ” a ti nah vaengah, “Kaisar kah,” a ti uh.
16А они донесоше. И рече им: Чији је ово образ и натпис? А они Му рекоше: Ћесарев.
17Jesuh long khaw amih te, “ Kaisar kah te Kaisar taengah, Pathen kah te Pathen taengah thuung uh,” a ti nah tih a taengah a ngaihmang uh.
17И одговарајући Исус рече им: Подајте ћесарево ћесару, а Божје Богу. И чудише Му се.
18Te phoeiah Sadducee rhoek loh a taengla a paan uh. Te rhoek loh, “Thohkoepnah om mahpawh,” a ti uh.
18И дођоше к Њему садукеји који кажу да нема васкрсења, и запиташе Га говорећи:
19Te vaengah anih te a dawt uh tih, “Saya, Moses loh kaimih ham, “Khat khat kah a manuca tah duek tih a yuu te camoe khueh kolla a caehtak atah, a manuca patoeng loh a yuu te pang saeh lamtah a manuca kah a tiingan te thoh saeh tila a daek.
19Учитељу! Мојсије нам написа: Ако коме брат умре и остави жену а деце не остави, да брат његов узме жену његову и да подигне семе брату свом.
20Boeinaphung parhih om uh tih lamhma te yuu a loh dae duek tih a tiingan khueh pawh.
20Седам браће беше: и први узе жену, и умре без порода.
21A pabae long khaw anih a pang dae duek tih a tiingan caehtak bal pawh. A pathum long khaw amah boeiloeih la om.
21И други узе је, и умре, и ни он не остави порода; тако и трећи.
22A parhih long khaw a tiingan khueh pawh. A hnukkhueng ah huta te khaw duek.
22И узеше је седморица, и не оставише порода. А после свих умре и жена.
23Anih te parhih loh a yuu la a khueh uh dongah thohkoepnah khuiah a thoh uh vaengah amih khuiah u yuu lamlae a om eh?” a ti uh.
23О васкрсењу дакле кад устану кога ће од њих бити жена? Јер је за седморицом била.
24Jesuh loh amih taengah, “ Cacim neh Pathen kah saithainah aka ming pawt loh n'rhaithi uh dongah moenih a he?
24И одговарајући Исус рече им: Зато ли се ви варате што не знате писма ни силе Божје?
25Duek lamkah a thoh uh vaengah yuloh vasak om mahpawh, rhaihlan khaw om mahpawh, vaan puencawn rhoek bangla om uh coeng .
25Јер кад из мртвих устану, нити ће се женити ни удавати, него су као анђели на небесима.
26Tedae aka duek rhoek a thoh uh te Moses cabu khuiah na tae uh pawt nim? Pathen loh tangpuem khuiah anih a voek vaengah , ' Kai tah Abraham kah Pathen, Isaak kah Pathen neh Jakob kah Pathen ni ,’ a ti nah .
26А за мртве да устају нисте ли читали у књигама Мојсијевим како му рече Бог код купине говорећи: Ја сам Бог Авраамов, и Бог Исаков, и Бог Јаковљев?
27Pathen tah aka duek rhoek kah pawt tih aka hing rhoek kah ni. Bahoeng n'rhaithi uh coeng la he,” a ti nah.
27Није Бог Бог мртвих, него Бог живих. Ви се дакле врло варате.
28Te vaengah amih a oelh uh thae te cadaek pakhat loh a yaak dongah a paan. Tedae amih a voek te thuem tila a hmuh. Te dongah Jesuh te, “Olpaek boeih khuiah melae tanglue la aka om,” tila a dawt.
28И приступи један од књижевника који их слушаше како се препиру, и виде да им добро одговара, и запита Га: Која је прва заповест од свих?
29Jesuh loh, “ Aw Israel hnatun lah, mamih kah Boeipa, Boeipa Pathen pakhat ni a om .
29А Исус одговори му: Прва је заповест од свих: Чуј Израиљу, Господ је Бог наш Господ једини;
30Te dongah na Boeipa Pathen te na thinko boeih, na hinglu boeih, na kopoek boeih, na thadueng boeih neh lungnah ' a ti te lamhma la om .
30и љуби Господа Бога свог свим срцем својим и свом душом својом и свим умом својим и свом снагом својом. Ово је прва заповест.
31A pabae ah na imben te namah bangla lungnah. He rhoi lakah aka tanglue olpaek a tloe om pawh,” a ti nah.
31И друга је као и ова: Љуби ближњег свог као самог себе. Друге заповести веће од ових нема.
32Te dongah cadaek loh Jesuh te, “Thuem, saya, pakhat bueng om tih amah phoeiah a tloe om pawh tila oltak te na thui coeng.
32И рече Му књижевник: Добро, учитељу! Право си казао да је један Бог, и нема другог осим Њега;
33Pathen te thinko boeih neh, yakmingnah boeih neh, thadueng boeih neh, lungnah tih imben te amah bangla lungnah ham te hmaihlutnah neh hmueih boeih lakah olpuei la om,” a ti nah.
33и љубити Га свим срцем и свим разумом и свом душом и свом снагом, и љубити ближњег као самог себе, веће је од свих жртава и прилога.
34Anih loh cat a doo te Jesuh loh a hmuh vaengah anih te, “ Pathen kah ram lamloh lakhla la na om ngawn pawh,” a ti nah. Te phoeiah tah Jesuh te dawt ham ngaingaih uh voel pawh.
34А Исус видевши како паметно одговори рече му: Ниси далеко од царства Божјег. И нико више не смеше да Га запита.
35Jesuh loh bawkim ah a thuituen tih a doo vaengah, “ Cadaek rhoek loh metlam , ' Khrih tah David capa ni ,’ tila a thui?
35И одговори Исус и рече учећи у цркви: Како говоре књижевници да је Христос син Давидов?
36David amah loh Mueihla Cim rhangneh , ' Boeipa loh ka Boeipa te ' Na rhal rhoek te na kho hmuiah ka khueh hlan atah kai kah bantang ah ngol dae ' a ti nah ,’ a ti .
36Јер сам Давид каза Духом Светим: Рече Господ Господу мом: Седи мени с десне стране, док положим непријатеље Твоје подножје ногама Твојим.
37Anih te David amah long pataeng Boeipa la a khue atah metlamlae a capa la a om eh?,” a ti nah. Te vaengah hlangping te yet loh liplip a hnatun.
37Сам дакле Давид назива Га Господом, и откуда му је син? И многи народ слушаше Га с радошћу.
38Te phoeiah amah kah thuituennah khuiah, “ Hnikul neh pongpa tih hnoyoih hmuen ah toidalnah ham ,
38И говораше им у науци својој: Чувајте се књижевника који иду у дугачким хаљинама, и траже да им се клања по улицама,
39tunim ah ngolhmuen then neh buhkung ah hmuensang aka ngaih cadaek rhoek te dawn uh .
39и првих места по зборницама, и зачеља на гозбама.
40Te rhoek loh nuhmai rhoek kah im a yoop uh tih mueituengnah ham khing thangthui uh. Amih tah laitloeknah a yook uh khungdaeng bitni,” a ti nah.
40Ови што једу куће удовичке, и лажно се моле Богу дуго, биће још више осуђени.
41Te phoeiah tangkabu hmaiah ngol tih hlangping loh tangkabu khuiah rhohum a sang vaengah a kumngai kuirhang rhoek loh muep a sang uh te a hmuh.
41И седавши Исус према Божјој хазни гледаше како народ меће новце у Божју хазну. И многи богати метаху много.
42Te vaengah nuhmai khodeng pakhat ha pawk tih mucih panit a sang. Te tah pekhat lo ni.
42И дошавши једна сиромашна удовица метну две лепте, које чине један кодрант.
43Te dongah a hnukbang rhoek te a khue tih, “ Nangmih taengah rhep ka thui, tangkabu khuila aka sang rhoek boeih lakah hekah nuhmai khodaeng loh a sang ngai .
43И дозвавши ученике своје рече им: Заиста вам кажем: ова сиромашна удовица метну више од свих који мећу у Божју хазну.
44Hlang boeih loh amamih taengkah a coih te a sang uh dae anih tah a vawtthoek khui lamkah a khuehtawn boeih a khosaknah boeih te bitbit a sang coeng,” a ti nah.
44Јер сви метнуше од сувишка свог; а она од сиротиње своје метну све што имаше, сву храну своју.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.