Marku 5
Baibal Olcim (Matupi Chin)Translation
Baibal Olcim (Matupi Chin)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Te phoeiah tuili rhalvangan Gerasenes kho la pawk uh.
1И дођоше преко мора у околину гадаринску.
2Lawng lamkah loh a suntlak vaengah hlan lamkah rhalawt mueihla neh hlang pakhat loh Jesuh te tlek a doe.
2И кад изиђе из лађе, одмах Га срете човек с духом нечистим,
3Anih tah a khosaknah te phuel ah a khueh tih thirhui neh pin ham khaw anih aka noeng te a om loengloeng voel moenih.
3који живљаше у гробовима и нико га не могаше свезати ни веригама;
4Anih te hloong, thirhui neh a pin uh taitu dae thirhui te a thuek tih hloong te a tlawt sak dongah anih te sim uh thai pawh.
4јер је много пута био метнут у пута и у вериге, па је искидао вериге и пута изломио; и нико га не могаше укротити.
5Khoyin khothaih phuel ah khaw, tlang ah khaw vawpvawp pang yoeyah tih amah te lungto neh huet uh.
5И једнако дан и ноћ бављаше се у гробовима и у горама вичући и бијући се камењем.
6Jesuh te a hla lamloh a hmuh vaengah yong tih a bawk.
6А кад виде Исуса из далека, потече и поклони Му се.
7Te phoeiah ol ue la pang tih, “Khohni Pathen Capa Jesuh, nang neh kai balae benbo benpang? Pathen rhangneh nang taengah ol ka hlo, kai he n'phaep mai boeh,” a ti nah.
7И повикавши гласно рече: Шта је Теби до мене, Исусе Сине Бога Вишњег? Заклињем Те Богом, не мучи ме.
8Te dongah anih te, “ Mueihla thae aw, hlang taeng lamkah loh coe laeh,” a ti nah.
8Јер му говораше: Изађи, душе нечисти, из човека.
9Te phoeiah anih te, “ Ulae na ming nah,” a ti nah hata, “Muep ka om uh dongah, kai ming tah caempuei caempa ni,” a ti nah.
9И питаше га: Како ти је име? И одговори Му: Легеон ми је име; јер нас је много.
10Te vaengah amih te ram lamkah loh voelh tueih pawt ham Jesuh taengah khak a bih.
10И молише Га веома да их не шаље из оне околине.
11Tedae a yoei la tlang tapkhoeh om tih ok hui muep luem.
11А онде по брегу пасло је велико крдо свиња.
12Te dongah Jesuh te a hloep uh tih, “Kaimih he ok rhoek khuila n'tueih mai lamtah te rhoek khuiah ka kun uh mai eh,” a ti nah.
12И молише Га сви ђаволи говорећи: Пошаљи нас у свиње да у њих уђемо.
13Te dongah amih te a caeh sak. Tedae mueihla thae rhoek tah cet uh tih, ok khuiah kun uh. Te dongah ok hui tah laengpoeng ah tuili khuila cu uh tih thawnghnih tluk tah tuili ah buek uh.
13И допусти им Исус одмах. И изашавши духови нечисти уђоше у свиње; и навали крдо с брега у море; а беше их око две хиљаде: и потопише се у мору.
14Ok aka luempuei rhoek khaw rhaelrham tih khopuei khui neh lohma ah khaw puen uh. Te dongah aka thoeng hno te metla a om khaw hmuh hamla cet uh.
14А свињари побегоше, и јавише у граду и по селима. И изађоше људи да виде шта је било.
15Jesuh taengla a pawk uh vaengah rhaithae aka kaem a ngol te a hmuh uh. Anih te yol uh tih muet uh. Anih te caempuei caempa a khueh dongah a rhih uh.
15И дођоше к Исусу, и видеше беснога у коме је био легеон где седи обучен и паметан; и уплашише се.
16Te vaengah rhaithae aka kaem taengah aka thoeng hno neh ok kawng te aka hmu rhoek loh amih taengah a thui pa uh.
16А они што су видели казаше им шта би од беснога и од свиња.
17Te dongah amih vaang lamloh nong hamla Jesuh te a hloep uh.
17И почеше Га молити да иде из њихових крајева.
18Lawng khuiah a kun vaengah rhaithae aka kaem loh a taengah om ham a bih.
18И кад уђе у лађу, мољаше Га онај што је био бесан да буде с Њим.
19Te vaengah anih te a hlah pak moenih. Tedae amah te, “ Namah im la cet lamtah nahuiko rhoek taengah Boeipa loh nang ham a saii tih nang ng'rhen boeih te amih taengah puen pah,” a ti nah.
19А Исус не даде му, већ му рече: Иди кући својој к својима и кажи им шта ти Господ учини, и како те помилова.
20Te dongah cet tih, Jesuh loh anih ham a saii boeih te Decapolis ah a tong tih a hoe hatah hlang boeih loh a ngaihmang uh.
20И оде и поче приповедати у Десет градова шта му учини Исус; и сви се дивљаху.
21Jesuh te lawng neh rhalvangan la koep a hlaikan hatah a taengah hlangping hut a tingtun pa tih tuili kaengah vik om.
21И кад пређе Исус у лађи опет на оне стране, скупи се народ многи око Њега; и беше крај мора.
22Te vaengah tamtaeng pakhat, a ming ah Jairus te ha pawk tih Jesuh te a hmuh neh a kho taengah bakop.
22И гле, дође један од старешина зборничких по имену Јаир; и видевши Га паде пред ноге Његове.
23Jesuh te tlal a hloep tih, “Ka canu tah duekhlong coeng. Na lo vetih anih te kut na tloeng thil daengah ni daem vetih a hing eh?,” a ti nah.
23И мољаше Га врло говорећи: Кћи је моја на самрти; да дођеш и да метнеш на њу руке да оздрави и живи.
24Te dongah anih taengla a caeh vaengah hlangping loh muep a vai tih Jesuh khaw a nen uh.
24И пође с њим. И за Њим иђаше народа много и туркаху Га.
25Te vaengah kum hlainit khuiah thii aka buk huta pakhat om.
25И жена некаква која је дванаест година боловала од течења крви
26Siboei tom taengah khaw muep patang coeng tih a taengkah khaw boeih vak coeng. Tedae hoeikhang pawt tih a thae la lat a om pah.
26и велику муку поднела од многих лекара, и потрошила све што је имала, и ништа јој нису помогли, него још горе начинили,
27Jesuh kah a thang te a yaak vaengah hlangping lakli la cet tih a hnuk lamloh Jesuh kah himbai te a taek.
27кад је чула за Исуса, дође у народу састраг, и дотаче се хаљине Његове.
28Amah long tah, “A himbai mah ka taek koinih ka hoeih ni,” a ti.
28Јер говораше: Ако се само дотакнем хаљина Његових оздравићу.
29Te vaengah a thii tuisih bang te khaw pahoi a khaam pah tih a pum khaw nganboh lamloh hoeih coeng tila a ming.
29И одмах пресахну извор крви њене, и осети у телу да оздрави од болести.
30Amah pum lamkah thaomnah a coe te Jesuh amah loh tlek a ming vaengah hlangping taengla mael tih, “ Ulae kai himbai aka taek?,” a ti nah.
30И одмах Исус осети у себи силу што изађе из Њега, и обазревши се на народ рече: Ко се то дотаче мојих хаљина?
31Te vaengah a hnukbang rhoek loh a taengah, “Hlangping loh nang n'nen te na hmuh lalah, 'Ulae kai aka taek,’ na ti,” a ti na uh.
31И рекоше Му ученици Његови: Видиш народ где Те турка, па питаш: Ко се дотаче мене?
32Tedae te aka saii te hmuh ham a sawt.
32И Он се обазираше да види ону која то учини.
33Huta long khaw a taengah aka thoeng te a ming dongah a rhih neh birhih coeng. Te dongah a paan tih bakop doela Jesuh taengah oltak te boeih a thui pah.
33А жена уплашивши се дрхташе, и знајући шта јој се догоди, дође и клече пред Њим, и каза Му сву истину.
34Te dongah anih te, “ Ka canu, na tangnah loh nang ng' khang coeng, ngaimong la cet lamtah na tlohtat lamkah loh sading la om laeh,” a ti nah.
34А Он рече јој: Кћери! Вера твоја поможе ти; иди с миром, и буди здрава од болести своје.
35A thui li vaengah, tamtaeng im lamkah aka pawk rhoek loh, “Na canu te duek coeng, baham nim saya te khing na toeh na oeih,” a ti na uh.
35Још Он говораше, а дођоше од старешине зборничког говорећи: Кћи твоја умре; што већ трудиш учитеља?
36Tedae a thui ol soah Jesuh tah altha tih tamtaeng te, “ Rhih boeh, dawk tangnah,” a ti nah.
36А Исус одмах чувши реч што рекоше рече старешини: Не бој се, само веруј.
37Te vaengah Peter neh James, James mana Johan pawt atah ukhaw a hnuk bang sak pawh.
37И не даде за собом ићи никоме осим Петра и Јакова и Јована брата Јаковљевог.
38Te phoeiah tamtaeng im la pawk uh. Te vaengah olpungnah khaw, a rhah neh vangvang a kii uh khaw a hmuh.
38И дође у кућу старешине зборничког, и виде вреву и плач и јаук велики.
39Te dongah kun tih amih te, “ Balae tih sarhingrhup la na rhah uh? Camoe he a duek moenih, aka ip ni he,” a ti nah.
39И ушавши рече им: Шта сте узаврели те плачете? Девојка није умрла, него спава.
40Te vaengah Jesuh te a nueih thil uh. Tedae Jesuh loh amih te boeih a haek. Te phoeiah camoe kah a manu napa neh a taengkah rhoek te a khuen tih camoe a om nah la kun.
40И подсмеваху Му се. А Он истеравши све узе оца девојчиног и матер и који беху с Њим, и уђе где лежаше девојка.
41Camoe kah kut te a tuuk tih, “ Talitha kumi (Te tah hula ni a thuingaih), nang ' Thoo ' ka ti,” a ti nah.
41И узевши девојку за руку рече јој: Талита куми, које значи: Девојко, теби говорим, устани.
42Te vaengah hula te koe thoo tih cet. Anih te kum hlainit lo coeng. Te dongah mueimang bangla sut limlum uh pahoi.
42И одмах уста девојка и хођаше; а беше од дванаест година. И зачудише се чудом великим.
43Tedae te te hlang ming sak pawt hamla amih te rhep ol a paek phoeiah, “A caak koi pae lah,” a ti nah.
43И запрети им врло да нико не дозна за то, и рече: Подајте јој нек једе.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.