Marcum 5
Clementine Vulgate, 1598Translation
Clementine Vulgate, 1598
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Et venerunt trans fretum maris in regionem Gerasenorum.
1И дођоше преко мора у околину гадаринску.
2Et exeunti ei de navi, statim occurrit de monumentis homo in spiritu immundo,
2И кад изиђе из лађе, одмах Га срете човек с духом нечистим,
3qui domicilium habebat in monumentis, et neque catenis jam quisquam poterat eum ligare:
3који живљаше у гробовима и нико га не могаше свезати ни веригама;
4quoniam sæpe compedibus et catenis vinctus, dirupisset catenas, et compedes comminuisset, et nemo poterat eum domare:
4јер је много пута био метнут у пута и у вериге, па је искидао вериге и пута изломио; и нико га не могаше укротити.
5et semper die ac nocte in monumentis, et in montibus erat, clamans, et concidens se lapidibus.
5И једнако дан и ноћ бављаше се у гробовима и у горама вичући и бијући се камењем.
6Videns autem Jesum a longe, cucurrit, et adoravit eum:
6А кад виде Исуса из далека, потече и поклони Му се.
7et clamans voce magna dixit: Quid mihi et tibi, Jesu Fili Dei altissimi? adjuro te per Deum, ne me torqueas.
7И повикавши гласно рече: Шта је Теби до мене, Исусе Сине Бога Вишњег? Заклињем Те Богом, не мучи ме.
8Dicebat enim illi: Exi spiritus immunde ab homine.
8Јер му говораше: Изађи, душе нечисти, из човека.
9Et interrogabat eum: Quod tibi nomen est? Et dicit ei: Legio mihi nomen est, quia multi sumus.
9И питаше га: Како ти је име? И одговори Му: Легеон ми је име; јер нас је много.
10Et deprecabatur eum multum, ne se expelleret extra regionem.
10И молише Га веома да их не шаље из оне околине.
11Erat autem ibi circa montem grex porcorum magnus, pascens.
11А онде по брегу пасло је велико крдо свиња.
12Et deprecabantur eum spiritus, dicentes: Mitte nos in porcos ut in eos introëamus.
12И молише Га сви ђаволи говорећи: Пошаљи нас у свиње да у њих уђемо.
13Et concessit eis statim Jesus. Et exeuntes spiritus immundi introierunt in porcos: et magno impetu grex præcipitatus est in mare ad duo millia, et suffocati sunt in mari.
13И допусти им Исус одмах. И изашавши духови нечисти уђоше у свиње; и навали крдо с брега у море; а беше их око две хиљаде: и потопише се у мору.
14Qui autem pascebant eos, fugerunt, et nuntiaverunt in civitatem et in agros. Et egressi sunt videre quid esset factum:
14А свињари побегоше, и јавише у граду и по селима. И изађоше људи да виде шта је било.
15et veniunt ad Jesum: et vident illum qui a dæmonio vexabatur, sedentem, vestitum, et sanæ mentis, et timuerunt.
15И дођоше к Исусу, и видеше беснога у коме је био легеон где седи обучен и паметан; и уплашише се.
16Et narraverunt illis, qui viderant, qualiter factum esset ei qui dæmonium habuerat, et de porcis.
16А они што су видели казаше им шта би од беснога и од свиња.
17Et rogare cœperunt eum ut discederet de finibus eorum.
17И почеше Га молити да иде из њихових крајева.
18Cumque ascenderet navim, cœpit illum deprecari, qui a dæmonio vexatus fuerat, ut esset cum illo,
18И кад уђе у лађу, мољаше Га онај што је био бесан да буде с Њим.
19et non admisit eum, sed ait illi: Vade in domum tuam ad tuos, et annuntia illis quanta tibi Dominus fecerit, et misertus sit tui.
19А Исус не даде му, већ му рече: Иди кући својој к својима и кажи им шта ти Господ учини, и како те помилова.
20Et abiit, et cœpit prædicare in Decapoli, quanta sibi fecisset Jesus: et omnes mirabantur.
20И оде и поче приповедати у Десет градова шта му учини Исус; и сви се дивљаху.
21Et cum transcendisset Jesus in navi rursum trans fretum, convenit turba multa ad eum, et erat circa mare.
21И кад пређе Исус у лађи опет на оне стране, скупи се народ многи око Њега; и беше крај мора.
22Et venit quidam de archisynagogis nomine Jairus, et videns eum procidit ad pedes ejus,
22И гле, дође један од старешина зборничких по имену Јаир; и видевши Га паде пред ноге Његове.
23et deprecabatur eum multum, dicens: Quoniam filia mea in extremis est, veni, impone manum super eam, ut salva sit, et vivat.
23И мољаше Га врло говорећи: Кћи је моја на самрти; да дођеш и да метнеш на њу руке да оздрави и живи.
24Et abiit cum illo, et sequebatur eum turba multa, et comprimebant eum.
24И пође с њим. И за Њим иђаше народа много и туркаху Га.
25Et mulier, quæ erat in profluvio sanguinis annis duodecim,
25И жена некаква која је дванаест година боловала од течења крви
26et fuerat multa perpessa a compluribus medicis: et erogaverat omnia sua, nec quidquam profecerat, sed magis deterius habebat:
26и велику муку поднела од многих лекара, и потрошила све што је имала, и ништа јој нису помогли, него још горе начинили,
27cum audisset de Jesu, venit in turba retro, et tetigit vestimentum ejus:
27кад је чула за Исуса, дође у народу састраг, и дотаче се хаљине Његове.
28dicebat enim: Quia si vel vestimentum ejus tetigero, salva ero.
28Јер говораше: Ако се само дотакнем хаљина Његових оздравићу.
29Et confestim siccatus est fons sanguinis ejus: et sensit corpore quia sanata esset a plaga.
29И одмах пресахну извор крви њене, и осети у телу да оздрави од болести.
30Et statim Jesus in semetipso cognoscens virtutem quæ exierat de illo, conversus ad turbam, aiebat: Quis tetigit vestimenta mea?
30И одмах Исус осети у себи силу што изађе из Њега, и обазревши се на народ рече: Ко се то дотаче мојих хаљина?
31Et dicebant ei discipuli sui: Vides turbam comprimentem te, et dicis: Quis me tetigit?
31И рекоше Му ученици Његови: Видиш народ где Те турка, па питаш: Ко се дотаче мене?
32Et circumspiciebat videre eam, quæ hoc fecerat.
32И Он се обазираше да види ону која то учини.
33Mulier vero timens et tremens, sciens quod factum esset in se, venit et procidit ante eum, et dixit ei omnem veritatem.
33А жена уплашивши се дрхташе, и знајући шта јој се догоди, дође и клече пред Њим, и каза Му сву истину.
34Ille autem dixit ei: Filia, fides tua te salvam fecit: vade in pace, et esto sana a plaga tua.
34А Он рече јој: Кћери! Вера твоја поможе ти; иди с миром, и буди здрава од болести своје.
35Adhuc eo loquente, veniunt ab archisynagogo, dicentes: Quia filia tua mortua est: quid ultra vexas magistrum?
35Још Он говораше, а дођоше од старешине зборничког говорећи: Кћи твоја умре; што већ трудиш учитеља?
36Jesus autem audito verbo quod dicebatur, ait archisynagogo: Noli timere: tantummodo crede.
36А Исус одмах чувши реч што рекоше рече старешини: Не бој се, само веруј.
37Et non admisit quemquam se sequi nisi Petrum, et Jacobum, et Joannem fratrem Jacobi.
37И не даде за собом ићи никоме осим Петра и Јакова и Јована брата Јаковљевог.
38Et veniunt in domum archisynagogi, et videt tumultum, et flentes, et ejulantes multum.
38И дође у кућу старешине зборничког, и виде вреву и плач и јаук велики.
39Et ingressus, ait illis: Quid turbamini, et ploratis? puella non est mortua, sed dormit.
39И ушавши рече им: Шта сте узаврели те плачете? Девојка није умрла, него спава.
40Et irridebant eum. Ipse vero ejectis omnibus assumit patrem, et matrem puellæ, et qui secum erant, et ingreditur ubi puella erat jacens.
40И подсмеваху Му се. А Он истеравши све узе оца девојчиног и матер и који беху с Њим, и уђе где лежаше девојка.
41Et tenens manum puellæ, ait illi: Talitha cumi, quod est interpretatum: Puella (tibi dico), surge.
41И узевши девојку за руку рече јој: Талита куми, које значи: Девојко, теби говорим, устани.
42Et confestim surrexit puella, et ambulabat: erat autem annorum duodecim: et obstupuerunt stupore magno.
42И одмах уста девојка и хођаше; а беше од дванаест година. И зачудише се чудом великим.
43Et præcepit illis vehementer ut nemo id sciret: et dixit dari illi manducare.
43И запрети им врло да нико не дозна за то, и рече: Подајте јој нек једе.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.