Marcum 4
Clementine Vulgate, 1598Translation
Clementine Vulgate, 1598
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Et iterum cœpit docere ad mare: et congregata est ad eum turba multa, ita ut navim ascendens sederet in mari, et omnis turba circa mare super terram erat:
1И опет поче учити код мора, и скупише се око Њега људи многи тако да мора ући у лађу, и седети на мору; а народ сав беше на земљи крај мора.
2et docebat eos in parabolis multa, et dicebat illis in doctrina sua:
2И учаше их у причама много, и говораше им у науци својој:
3Audite: ecce exiit seminans ad seminandum.
3Слушајте: ево изиђе сејач да сеје.
4Et dum seminat, aliud cecidit circa viam, et venerunt volucres cæli, et comederunt illud.
4И кад сејаше, догоди се да једно паде украј пута, и дођоше птице и позобаше га.
5Aliud vero cecidit super petrosa, ubi non habuit terram multam: et statim exortum est, quoniam non habebat altitudinem terræ:
5А друго паде на каменито место где не беше много земље; и одмах изниче; јер не беше у дубину земље:
6et quando exortus est sol, exæstuavit: et eo quod non habebat radicem, exaruit.
6А кад обасја сунце, увену, и будући да немаше корена, усахну.
7Et aliud cecidit in spinas: et ascenderunt spinæ, et suffocaverunt illud, et fructum non dedit.
7И друго паде у трње; и нарасте трње и удави га, и не донесе род.
8Et aliud cecidit in terram bonam: et dabat fructum ascendentem et crescentem, et afferebat unum triginta, unum sexaginta, et unum centum.
8И друго паде на земљу добру; и даваше род који је напредовао и растао и доносио по тридесет и по шездесет и по сто.
9Et dicebat: Qui habet aures audiendi, audiat.
9И рече: Ко има уши да чује нека чује.
10Et cum esset singularis, interrogaverunt eum hi qui cum eo erant duodecim, parabolam.
10А кад оста сам, запиташе Га који беху с Њим и са дванаесторицом за ову причу.
11Et dicebat eis: Vobis datum est nosse mysterium regni Dei: illis autem, qui foris sunt, in parabolis omnia fiunt:
11И рече им: Вама је дано да знате тајне царства Божјег, а онима напољу све у причама бива;
12ut videntes videant, et non videant: et audientes audiant, et non intelligant: nequando convertantur, et dimittantur eis peccata.
12да очима гледају и да не виде, и ушима слушају и да не разумеју; да се како не обрате и да им се не опросте греси.
13Et ait illis: Nescitis parabolam hanc? Et quomodo omnes parabolas cognoscetis?
13И рече им: Зар не разумете ову причу? А како ћете све приче разумети?
14Qui seminat, verbum seminat.
14Сејач реч сеје.
15Hi autem sunt, qui circa viam, ubi seminatur verbum, et cum audierint, confestim venit Satanas, et aufert verbum, quod seminatum est in cordibus eorum.
15А оно су крај пута, где се сеје реч и кад је чују одмах дође сотона и отме реч посејану у срцима њиховим.
16Et hi sunt similiter, qui super petrosa seminantur: qui cum audierint verbum, statim cum gaudio accipiunt illud:
16Тако су и оно што се сеје на каменитим местима, који кад чују реч одмах је приме с радошћу;
17et non habent radicem in se, sed temporales sunt: deinde orta tribulatione et persecutione propter verbum, confestim scandalizantur.
17али немају корена у себи, него су непостојани, па кад буде до невоље или их потерају речи ради, одмах се саблазне.
18Et alii sunt qui in spinas seminantur: hi sunt qui verbum audiunt,
18А оно су што се у трњу сеје који слушају реч,
19et ærumnæ sæculi, et deceptio divitiarum, et circa reliqua concupiscentiæ introëuntes suffocant verbum, et sine fructu efficitur.
19али бриге овог света и превара богатства и остале сласти уђу и загуше реч, и без рода остане.
20Et hi sunt qui super terram bonam seminati sunt, qui audiunt verbum, et suscipiunt, et fructificant, unum triginta, unum sexaginta, et unum centum.
20А оно су што се на доброј земљи сеје који слушају реч и примају, и доносе род по тридесет и по шездесет и по сто.
21Et dicebat illis: Numquid venit lucerna ut sub modo ponatur, aut sub lecto? nonne ut super candelabrum ponatur?
21И говораше им: Еда ли се свећа ужиже да се метне под суд или под одар? А не да се на свећњак метне?
22Non est enim aliquid absconditum, quod non manifestetur: nec factum est occultum, sed ut in palam veniat.
22Јер нема ништа тајно што неће бити јавно; нити има шта сакривено што неће изаћи на видело.
23Si quis habet aures audiendi, audiat.
23Ако има ко уши да чује нека чује.
24Et dicebat illis: Videte quid audiatis. In qua mensura mensi fueritis, remetietur vobis, et adjicietur vobis.
24И говораше им: Памтите шта чујете: каквом мером мерите онаквом ће вам се мерити и дометнуће се вама који слушате.
25Qui enim habet, dabitur illi: et qui non habet, etiam quod habet auferetur ab eo.
25Јер ко има, даће му се; а који нема, узеће му се и оно што има.
26Et dicebat: Sic est regnum Dei, quemadmodum si homo jaciat sementem in terram,
26И говораше им: Тако је царство Божје као човек кад баци семе у земљу;
27et dormiat, et exsurgat nocte et die, et semen germinet, et increscat dum nescit ille.
27и спава и устаје ноћу и дању; и семе ниче и расте, да не зна он.
28Ultro enim terra fructificat, primum herbam, deinde spicam, deinde plenum frumentum in spica.
28Јер земља сама од себе најпре донесе траву, потом клас, па онда испуни пшеницу у класу.
29Et cum produxerit fructus, statim mittit falcem, quoniam adest messis.
29А кад сазре род, одмах пошаље срп; јер наста жетва.
30Et dicebat: Cui assimilabimus regnum Dei? aut cui parabolæ comparabimus illud?
30И говораше: Какво ћемо казати да је царство Божје? Или у каквој ћемо га причи исказати?
31Sicut granum sinapis, quod cum seminatum fuerit in terra, minus est omnibus seminibus, quæ sunt in terra:
31Оно је као зрно горушичино које кад се посеје у земљу мање је од свих семена на земљи;
32et cum seminatum fuerit, ascendit, et fit majus omnibus oleribus, et facit ramos magnos, ita ut possint sub umbra ejus aves cæli habitare.
32а кад се посеје, узрасте и буде веће од свег поврћа, и пусти гране велике да могу у његовом хладу птице небеске живети.
33Et talibus multis parabolis loquebatur eis verbum, prout poterant audire:
33И таквим многим причама казиваше им реч, колико могаху слушати.
34sine parabola autem non loquebatur eis: seorsum autem discipulis suis disserebat omnia.
34А без прича не говораше им ни речи. А ученицима посебно казиваше све.
35Et ait illis in illa die, cum sero esset factum: Transeamus contra.
35И рече им онај дан увече: Хајдемо на оне стране.
36Et dimittentes turbam, assumunt eum ita ut erat in navi: et aliæ naves erant cum illo.
36И отпустивши народ узеше Га како беше у лађи; а и друге лађе беху с Њим.
37Et facta est procella magna venti, et fluctus mittebat in navim, ita ut impleretur navis.
37И постаде велика олуја; и валови тако заливаху у лађу да се већ напуни.
38Et erat ipse in puppi super cervical dormiens: et excitant eum, et dicunt illi: Magister, non ad te pertinet, quia perimus?
38А Он на крми спаваше на узглављу; и пробудише Га, и рекоше Му: Учитељу! Зар Ти не мариш што гинемо?
39Et exsurgens comminatus est vento, et dixit mari: Tace, obmutesce. Et cessavit ventus: et facta est tranquillitas magna.
39И уставши запрети ветру, и рече мору: Ћути, престани. И утоли ветар, и постаде тишина велика.
40Et ait illis: Quid timidi estis? necdum habetis fidem? et timuerunt timore magno, et dicebant ad alterutrum: Quis, putas, est iste, quia et ventus et mare obediunt ei?
40И рече им: Зашто сте тако страшљиви? Како немате вере.
no verse 41 in this text
41И уплашише се врло, и говораху један другом: Ко је Овај, дакле, да Га и ветар и море слушају?
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.