マルコ 4
Freedom Bible (フリーダム・バイブル)Translation
Freedom Bible (フリーダム・バイブル)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1イエスは再び湖のほとりで教え始められた。非常に大勢の群衆が集まって来たので、イエスは湖に浮かべた舟に乗り、腰を下ろされた。群衆は皆、湖のほとりの陸地にいた。
1И опет поче учити код мора, и скупише се око Њега људи многи тако да мора ући у лађу, и седети на мору; а народ сав беше на земљи крај мора.
2イエスはたとえを用いて多くのことを教え、その教えの中でこう言われた。
2И учаше их у причама много, и говораше им у науци својој:
3「よく聞きなさい。見よ、種をまく人が種をまきに出かけた。
3Слушајте: ево изиђе сејач да сеје.
4種をまいていると、ある種は道端に落ち、鳥たち が来て食べ尽くした。
4И кад сејаше, догоди се да једно паде украј пута, и дођоше птице и позобаше га.
5また、ある種は土の少ない岩地に落ちた。土が深くなかったので、すぐに芽を出した。
5А друго паде на каменито место где не беше много земље; и одмах изниче; јер не беше у дубину земље:
6しかし日が昇ると焼かれ、根がなかったので枯れてしまった。
6А кад обасја сунце, увену, и будући да немаше корена, усахну.
7また、ある種は茨の中に落ちた。茨が伸びてそれをふさぎ、実を結ばなかった。
7И друго паде у трње; и нарасте трње и удави га, и не донесе род.
8また、ある種は良い地に落ち、芽生え、成長して実を結んだ。三十倍、六十倍、百倍もの実を結んだ。」
8И друго паде на земљу добру; и даваше род који је напредовао и растао и доносио по тридесет и по шездесет и по сто.
9そして言われた。 「聞く耳のある者は聞きなさい。」
9И рече: Ко има уши да чује нека чује.
10イエスが一人になられると、そばにいた人々が十二人と共に、たとえについて尋ねた。
10А кад оста сам, запиташе Га који беху с Њим и са дванаесторицом за ову причу.
11イエスは彼らに言われた。 「あなたがたには神の御国の奥義が与えられている。しかし、外の人々には、すべてがたとえで語られる。
11И рече им: Вама је дано да знате тајне царства Божјег, а онима напољу све у причама бива;
12それは、『彼らは見ても見分けず、聞いても悟らない。そうでなければ、立ち返って罪を赦されるかもしれない。』」
12да очима гледају и да не виде, и ушима слушају и да не разумеју; да се како не обрате и да им се не опросте греси.
13また彼らに言われた。 「このたとえが分からないのか。それなら、どうしてほかのすべてのたとえを理解できるだろうか。
13И рече им: Зар не разумете ову причу? А како ћете све приче разумети?
14種をまく人は、御言葉をまく。
14Сејач реч сеје.
15道端にまかれたものとは、御言葉を聞く人々のことである。彼らが聞くと、すぐにサタンが来て、その人たちの内にまかれた御言葉を奪い去る。
15А оно су крај пута, где се сеје реч и кад је чују одмах дође сотона и отме реч посејану у срцима њиховим.
16同じように、岩地にまかれたものとは、御言葉を聞くと、すぐに喜んで受け入れる人々のことである。
16Тако су и оно што се сеје на каменитим местима, који кад чују реч одмах је приме с радошћу;
17しかし自分の内に根がなく、長続きしない。御言葉のために苦難や迫害が起こると、すぐにつまずいてしまう。
17али немају корена у себи, него су непостојани, па кад буде до невоље или их потерају речи ради, одмах се саблазне.
18また、茨の中にまかれたものとは、御言葉を聞く人々のことである。
18А оно су што се у трњу сеје који слушају реч,
19しかし、この世の思い煩いや富の惑わし、そのほかの欲望が入り込んで御言葉をふさぐため、実を結ばなくなる。
19али бриге овог света и превара богатства и остале сласти уђу и загуше реч, и без рода остане.
20良い地にまかれたものとは、御言葉を聞いて受け入れ、実を結ぶ人々のことである。三十倍、六十倍、百倍もの実を結ぶ。」
20А оно су што се на доброј земљи сеје који слушају реч и примају, и доносе род по тридесет и по шездесет и по сто.
21また彼らに言われた。 「明かりを持って来るのは、升 の下や寝床の下に置くためだろうか。燭台の上に置くためではないか。
21И говораше им: Еда ли се свећа ужиже да се метне под суд или под одар? А не да се на свећњак метне?
22隠されているものは、現されるためにあり、秘密にされているものは、明るみに出されるためにある。
22Јер нема ништа тајно што неће бити јавно; нити има шта сакривено што неће изаћи на видело.
23聞く耳のある者は聞きなさい。」
23Ако има ко уши да чује нека чује.
24また彼らに言われた。 「何を聞くか、よく注意しなさい。あなたがたが量るその尺度で、あなたがたも量られ、聞く者にはさらに加えて与えられる。
24И говораше им: Памтите шта чујете: каквом мером мерите онаквом ће вам се мерити и дометнуће се вама који слушате.
25持っている者はさらに与えられ、持っていない者は、持っているものまで取り上げられるからである。」
25Јер ко има, даће му се; а који нема, узеће му се и оно што има.
26また言われた。 「神の御国は、人が地に種をまくようなものである。
26И говораше им: Тако је царство Божје као човек кад баци семе у земљу;
27夜も昼も、眠り起きしているうちに、種は芽を出して成長する。しかし、どのようにして育つのか、その人は知らない。
27и спава и устаје ноћу и дању; и семе ниче и расте, да не зна он.
28地はひとりでに実を結ぶ。初めに苗、次に穂、そして穂の中に実った穀粒ができる。
28Јер земља сама од себе најпре донесе траву, потом клас, па онда испуни пшеницу у класу.
29実が熟すと、すぐに鎌を入れる。収穫の時が来たからである。」
29А кад сазре род, одмах пошаље срп; јер наста жетва.
30また言われた。 「神の御国を何にたとえようか。どのようなたとえで表そうか。
30И говораше: Какво ћемо казати да је царство Божје? Или у каквој ћемо га причи исказати?
31それは一粒のからし種のようなものである。地にまかれるときには、地上のどの種よりも小さい。
31Оно је као зрно горушичино које кад се посеје у земљу мање је од свих семена на земљи;
32しかし、まかれると成長して、どの野菜よりも大きくなり、大きな枝を伸ばす。空の鳥がその陰に巣を作れるほどになる。」
32а кад се посеје, узрасте и буде веће од свег поврћа, и пусти гране велике да могу у његовом хладу птице небеске живети.
33イエスは、人々が受け止められる程度に応じて、このような多くのたとえで御言葉を語られた。
33И таквим многим причама казиваше им реч, колико могаху слушати.
34たとえを用いずに語ることはなかった。しかし、ご自分の弟子たちには、ひそかにすべてを説明された。
34А без прича не говораше им ни речи. А ученицима посебно казиваше све.
35その日の夕方、イエスは弟子たちに、 「向こう岸へ渡ろう」 と言われた。
35И рече им онај дан увече: Хајдемо на оне стране.
36弟子たちは群衆を後にして、舟に乗っておられたイエスをそのままお連れした。ほかの小舟も一緒だった。
36И отпустивши народ узеше Га како беше у лађи; а и друге лађе беху с Њим.
37すると激しい突風が起こり、波が舟の中に打ち込んできて、舟は水でいっぱいになった。
37И постаде велика олуја; и валови тако заливаху у лађу да се већ напуни.
38しかしイエスは船尾で枕をして眠っておられた。弟子たちはイエスを起こして言った。「先生、私たちが死にそうなのに、何とも思われないのですか。」
38А Он на крми спаваше на узглављу; и пробудише Га, и рекоше Му: Учитељу! Зар Ти не мариш што гинемо?
39イエスは起き上がると風を叱りつけ、湖に、 「静まれ。黙れ!」 と言われた。すると風はやみ、すっかり凪になった。
39И уставши запрети ветру, и рече мору: Ћути, престани. И утоли ветар, и постаде тишина велика.
40そして弟子たちに言われた。 「なぜそんなに怖がるのか。どうして信仰がないのか。」
40И рече им: Зашто сте тако страшљиви? Како немате вере.
41彼らは非常に恐れ、互いに言った。「この方は、いったいどういう方なのだろう。風も湖も従うとは。」
41И уплашише се врло, и говораху један другом: Ко је Овај, дакле, да Га и ветар и море слушају?
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.