Марку 5
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic scriptTranslation
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Ау ажунс пе челэлалт цэрм ал мэрий, ын цинутул гадаренилор.
1И дођоше преко мора у околину гадаринску.
2Кынд а ешит Исус дин корабие, Л-а ынтымпинат ындатэ ун ом каре ешя дин морминте, стэпынит де ун дух некурат.
2И кад изиђе из лађе, одмах Га срете човек с духом нечистим,
3Омул ачеста ышь авя локуинца ын морминте ши нимень ну май путя сэ-л цинэ легат, нич кяр ку ун ланц.
3који живљаше у гробовима и нико га не могаше свезати ни веригама;
4Кэч де мулте орь фусесе легат ку пичоареле ын обезь ши ку кэтуше ла мынь, дар рупсесе кэтушеле ши сфэрымасе обезиле, ши нимень ну-л путя домоли.
4јер је много пута био метнут у пута и у вериге, па је искидао вериге и пута изломио; и нико га не могаше укротити.
5Тотдяуна, зи ши ноапте, стэтя ын морминте ши пе мунць, ципынд ши тэинду-се ку петре.
5И једнако дан и ноћ бављаше се у гробовима и у горама вичући и бијући се камењем.
6Кынд а вэзут пе Исус де департе, а алергат, И с-а ынкинат
6А кад виде Исуса из далека, потече и поклони Му се.
7ши а стригат ку глас таре: „Че ам еу а фаче ку Тине, Исусе, Фиул Думнезеулуй челуй Пряыналт? Те жур ын Нумеле луй Думнезеу сэ ну мэ кинуешть!”
7И повикавши гласно рече: Шта је Теби до мене, Исусе Сине Бога Вишњег? Заклињем Те Богом, не мучи ме.
8Кэч Исус ый зичя: „Дух некурат, ешь дин омул ачеста!”
8Јер му говораше: Изађи, душе нечисти, из човека.
9„Каре-ць есте нумеле?” , л-а ынтребат Исус. „Нумеле меу есте Леӂиуне, а рэспунс ел, пентру кэ сунтем мулць.”
9И питаше га: Како ти је име? И одговори Му: Легеон ми је име; јер нас је много.
10Ши Ыл руга стэруитор сэ ну-й тримитэ афарэ дин цинутул ачела.
10И молише Га веома да их не шаље из оне околине.
11Аколо, лынгэ мунте, ера о турмэ маре де порчь каре пэштяу.
11А онде по брегу пасло је велико крдо свиња.
12Ши драчий Л-ау ругат ши ау зис: „Тримите-не ын порчий ачея, ка сэ интрэм ын ей.”
12И молише Га сви ђаволи говорећи: Пошаљи нас у свиње да у њих уђемо.
13Исус ле-а дат вое. Ши духуриле некурате ау ешит ши ау интрат ын порчь; ши турма с-а репезит де пе рыпэ ын маре. Ерау апроапе доуэ мий ши с-ау ынекат ын маре.
13И допусти им Исус одмах. И изашавши духови нечисти уђоше у свиње; и навали крдо с брега у море; а беше их око две хиљаде: и потопише се у мору.
14Поркарий ау фуӂит ши ау дат де штире ын четате ши прин сателе вечине. Оамений ау ешит сэ вадэ че с-а ынтымплат.
14А свињари побегоше, и јавише у граду и по селима. И изађоше људи да виде шта је било.
15Ау венит ла Исус, ши ятэ пе чел че фусесе ындрэчит ши авусесе леӂиуня де драчь, шезынд жос ымбрэкат ши ынтрег ла минте; ши с-ау ынспэймынтат.
15И дођоше к Исусу, и видеше беснога у коме је био легеон где седи обучен и паметан; и уплашише се.
16Чей че вэзусерэ челе ынтымплате, ле-ау повестит тот че се петрекусе ку чел ындрэчит ши ку порчий.
16А они што су видели казаше им шта би од беснога и од свиња.
17Атунч ау ынчепут сэ роаӂе пе Исус сэ плече дин цинутул лор.
17И почеше Га молити да иде из њихових крајева.
18Пе кынд Се суя Ел ын корабие, омул каре фусесе ындрэчит Ыл руга сэ-л ласе сэ рэмынэ ку Ел.
18И кад уђе у лађу, мољаше Га онај што је био бесан да буде с Њим.
19Исус ну й-а дат вое, чи й-а зис: „Ду-те акасэ ла ай тэй ши повестеште-ле тот че ць-а фэкут Домнул ши кум а авут милэ де тине.”
19А Исус не даде му, већ му рече: Иди кући својој к својима и кажи им шта ти Господ учини, и како те помилова.
20Ел а плекат ши а ынчепут сэ вестяскэ прин Декаполе тот че-й фэкусе Исус. Ши тоць се минунау.
20И оде и поче приповедати у Десет градова шта му учини Исус; и сви се дивљаху.
21Дупэ че а трекут Исус ярэшь де чялалтэ парте ку корабия, с-а адунат мулт нород ын журул Луй. Ел стэтя лынгэ маре.
21И кад пређе Исус у лађи опет на оне стране, скупи се народ многи око Њега; и беше крај мора.
22Атунч а венит унул дин фрунташий синагоӂий, нумит Иаир. Кум Л-а вэзут, фрунташул с-а арункат ла пичоареле Луй
22И гле, дође један од старешина зборничких по имену Јаир; и видевши Га паде пред ноге Његове.
23ши Й-а фэкут урмэтоаря ругэминте стэруитоаре: „Фетица мя траӂе сэ моарэ; рогу-Те, вино де-Ць пуне мыниле песте еа, ка сэ се факэ сэнэтоасэ ши сэ трэяскэ.”
23И мољаше Га врло говорећи: Кћи је моја на самрти; да дођеш и да метнеш на њу руке да оздрави и живи.
24Исус а плекат ымпреунэ ку ел. Ши дупэ Ел мерӂя мулт нород ши-Л ымбулзя.
24И пође с њим. И за Њим иђаше народа много и туркаху Га.
25Ши ера о фемее каре де дойспрезече ань авя о скурӂере де сынӂе.
25И жена некаква која је дванаест година боловала од течења крви
26Еа суферисе мулт де ла мулць докторь, келтуисе тот че авя ши ну симцисе ничо ушураре, ба ынкэ ый ера май рэу.
26и велику муку поднела од многих лекара, и потрошила све што је имала, и ништа јој нису помогли, него још горе начинили,
27А аузит ворбинду-се деспре Исус, а венит пе динапой прин мулциме ши с-а атинс де хайна Луй.
27кад је чула за Исуса, дође у народу састраг, и дотаче се хаљине Његове.
28Кэч ышь зичя еа: „Дакэ аш путя доар сэ мэ атинг де хайна Луй, мэ вой тэмэдуи.”
28Јер говораше: Ако се само дотакнем хаљина Његових оздравићу.
29Ши ындатэ, а секат изворул сынӂелуй ей. Ши а симцит ын тот трупул ей кэ с-а тэмэдуит де боалэ.
29И одмах пресахну извор крви њене, и осети у телу да оздрави од болести.
30Исус а куноскут ындатэ кэ о путере ешисе дин Ел ши, ынторкынду-Се спре мулциме, а зис: „Чине с-а атинс де хайнеле Меле?”
30И одмах Исус осети у себи силу што изађе из Њега, и обазревши се на народ рече: Ко се то дотаче мојих хаљина?
31Ученичий Й-ау зис: „Везь кэ мулцимя Те ымбулзеште ши май зичь: ‘Чине с-а атинс де Мине?’ ”
31И рекоше Му ученици Његови: Видиш народ где Те турка, па питаш: Ко се дотаче мене?
32Ел Се уйта де жур ымпрежур сэ вадэ пе чя каре фэкусе лукрул ачеста.
32И Он се обазираше да види ону која то учини.
33Фемея, ынфрикошатэ ши тремурынд, кэч штия че се петрекусе ын еа, а венит де с-а арункат ла пичоареле Луй ши Й-а спус тот адевэрул.
33А жена уплашивши се дрхташе, и знајући шта јој се догоди, дође и клече пред Њим, и каза Му сву истину.
34Дар Исус й-а зис: „Фийкэ, крединцата те-а мынтуит; ду-те ын паче ши фий тэмэдуитэ де боала та.”
34А Он рече јој: Кћери! Вера твоја поможе ти; иди с миром, и буди здрава од болести своје.
35Пе кынд ворбя Ел ынкэ, ятэ кэ вин ниште оамень де ла фрунташул синагоӂий, каре-й спун: „Фийка та а мурит; пентру че май суперь пе Ынвэцэторул?”
35Још Он говораше, а дођоше од старешине зборничког говорећи: Кћи твоја умре; што већ трудиш учитеља?
36Дар Исус, фэрэ сэ цинэ сямэ де кувинтеле ачестя, а зис фрунташулуй синагоӂий: „Ну те теме, креде нумай!”
36А Исус одмах чувши реч што рекоше рече старешини: Не бој се, само веруј.
37Ши н-а ынгэдуит нимэнуй сэ-Л ынсоцяскэ, афарэ де Петру, Иаков ши Иоан, фрателе луй Иаков.
37И не даде за собом ићи никоме осим Петра и Јакова и Јована брата Јаковљевог.
38Ау ажунс ла каса фрунташулуй синагоӂий. Аколо, Исус а вэзут о зарвэ ши пе уний каре плынӂяу ши се тынгуяу мулт.
38И дође у кућу старешине зборничког, и виде вреву и плач и јаук велики.
39А интрат ынэунтру ши ле-а зис: „Пентру че фачець атыта зарвэ ши пентру че плынӂець? Копила н-а мурит, чи доарме.”
39И ушавши рече им: Шта сте узаврели те плачете? Девојка није умрла, него спава.
40Ей ышь бэтяу жок де Ел. Атунч, дупэ че й-а скос афарэ пе тоць, а луат ку Ел пе татэл копилей, пе мама ей ши пе чей че-Л ынсоцисерэ ши а интрат аколо унде зэчя копила.
40И подсмеваху Му се. А Он истеравши све узе оца девојчиног и матер и који беху с Њим, и уђе где лежаше девојка.
41А апукат-о де мынэ ши й-а зис: „Талита куми” , каре, тэлмэчит, ынсямнэ: „Фетицо, скоалэ-те, ыць зик!”
41И узевши девојку за руку рече јој: Талита куми, које значи: Девојко, теби говорим, устани.
42Ындатэ, фетица с-а скулат ши а ынчепут сэ умбле, кэч ера де дойспрезече ань. Ей ау рэмас ынкремениць.
42И одмах уста девојка и хођаше; а беше од дванаест година. И зачудише се чудом великим.
43Исус ле-а порунчит ку тэрие сэ ну штие нимень лукрул ачеста ши а зис сэ дя де мынкаре фетицей.
43И запрети им врло да нико не дозна за то, и рече: Подајте јој нек једе.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.