Marcos 8
Reina-Valera 1909Translation
Reina-Valera 1909
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1EN aquellos días, como hubo gran gentío, y no tenían qué comer, Jesús llamó á sus discípulos, y les dijo:
1У то време, кад беше врло много народа и не имаху шта јести, дозва Исус ученике своје и рече им:
2Tengo compasión de la multitud, porque ya hace tres días que están conmigo, y no tienen qué comer:
2Жао ми је народа, јер већ три дана стоје код мене и немају ништа јести.
3Y si los enviare en ayunas á sus casas, desmayarán en el camino; porque algunos de ellos han venido de lejos.
3И ако их отпустим гладне кућама њиховим, ослабиће на путу; јер су многи од њих дошли издалека.
4Y sus discípulos le respondieron: ¿De dónde podrá alguien hartar á estos de pan aquí en el desierto?
4И одговорише Му ученици Његови: Откуда ћемо узети хлеба овде у пустињи да их нахранимо?
5Y les preguntó: ¿Cuántos panes tenéis? Y ellos dijeron: Siete.
5И запита их: Колико имате хлебова? А они казаше: Седам.
6Entonces mandó á la multitud que se recostase en tierra; y tomando los siete panes, habiendo dado gracias, partió, y dió á sus discípulos que los pusiesen delante: y los pusieron delante á la multitud.
6И заповеди народу да поседају по земљи; и узевши оних седам хлебова и хвалу давши, преломи, и даде ученицима својим да раздаду; и раздадоше народу.
7Tenían también unos pocos pececillos: y los bendijo, y mandó que también los pusiesen delante.
7И имаху мало рибица; и њих благословивши рече да и њих раздаду.
8Y comieron, y se hartaron: y levantaron de los pedazos que habían sobrado, siete espuertas.
8И једоше, и наситише се, и накупише комада што претече седам котарица.
9Y eran los que comieron, como cuatro mil: y los despidió.
9А оних што су јели беше око четири хиљаде. И отпусти их.
10Y luego entrando en el barco con sus discípulos, vino á las partes de Dalmanutha.
10И одмах уђе у лађу с ученицима својим, и дође у околине далманутске.
11Y vinieron los Fariseos, y comenzaron á altercar con él, pidiéndole señal del cielo, tentándole.
11И изађоше фарисеји, и почеше се препирати с Њим, и кушајући Га искаху од Њега знак с неба.
12Y gimiendo en su espíritu, dice: ¿Por qué pide señal esta generación? De cierto os digo que no se dará señal á esta generación.
12И уздахнувши духом својим рече: Зашто род овај знак тражи? Заиста вам кажем: неће се дати роду овоме знак.
13Y dejándolos, volvió á entrar en el barco, y se fué de la otra parte.
13И оставивши их уђе опет у лађу, и оде на оне стране.
14Y se habían olvidado de tomar pan, y no tenían sino un pan consigo en el barco.
14И заборавише ученици Његови узети хлеба, и немаху са собом у лађи до један хлеб.
15Y les mandó, diciendo: Mirad, guardaos de la levadura de los Fariseos, y de la levadura de Herodes.
15И заповедаше им говорећи: Гледајте, чувајте се квасца фарисејског и квасца Иродовог.
16Y altercaban los unos con los otros diciendo: Pan no tenemos.
16И мишљаху, један другом говорећи: То је што хлеба немамо.
17Y como Jesús lo entendió, les dice: ¿Qué altercáis, porque no tenéis pan? ¿no consideráis ni entendéis? ¿aun tenéis endurecido vuestro corazón?
17И разумевши Исус рече им: Шта мислите што хлеба немате? Зар још не осећате, нити разумете? Зар је још окамењено срце ваше?
18¿Teniendo ojos no veis, y teniendo oídos no oís? ¿y no os acordáis?
18Очи имате и не видите? Уши имате и не чујете? И не памтите ли
19Cuando partí los cinco panes entre cinco mil, ¿cuántas espuertas llenas de los pedazos alzasteis? Y ellos dijeron: Doce.
19кад ја пет хлебова преломих на пет хиљада, колико котарица пуних комада накуписте? Рекоше Му: Дванаест.
20Y cuando los siete panes entre cuatro mil, ¿cuántas espuertas llenas de los pedazos alzasteis? Y ellos dijeron: Siete.
20А кад седам на четири хиљаде, колико пуних котарица накуписте комада? А они рекоше: Седам.
21Y les dijo: ¿Cómo aun no entendéis?
21И рече им: Како не разумете?
22Y vino á Bethsaida; y le traen un ciego, y le ruegan que le tocase.
22И дође у Витсаиду; и доведоше к Њему слепога, и мољаху Га да га се дотакне.
23Entonces, tomando la mano del ciego, le sacó fuera de la aldea; y escupiendo en sus ojos, y poniéndole las manos encima, le preguntó si veía algo.
23И узевши за руку слепога изведе га напоље из села, и пљунувши му у очи метну руке на њ, и запита га види ли шта.
24Y él mirando, dijo: Veo los hombres, pues veo que andan como árboles.
24И погледавши рече: Видим људе где иду као дрва.
25Luego le puso otra vez las manos sobre sus ojos, y le hizo que mirase; y fué restablecido, y vió de lejos y claramente á todos.
25И потом опет метну му руке на очи, и рече му да прогледа: и исцели се, и виде све лепо.
26Y envióle á su casa, diciendo: No entres en la aldea, ni lo digas á nadie en la aldea.
26И посла га кући његовој говорећи: Не улази у село, нити казуј коме у селу.
27Y salió Jesús y sus discípulos por las aldeas de Cesarea de Filipo. Y en el camino preguntó á sus discípulos, diciéndoles: ¿Quién dicen los hombres que soy yo?
27И изађе Исус и ученици Његови у села Ћесарије Филипове; и путем питаше ученике своје говорећи им: Ко говоре људи да сам ја?
28Y ellos respondieron: Juan Bautista; y otros, Elías; y otros, Alguno de los profetas.
28А они одговорише: Јован крститељ; други: Илија; а други: Који од пророка.
29Entonces él les dice: Y vosotros, ¿quién decís que soy yo? Y respondiendo Pedro, le dice: Tú eres el Cristo.
29А Он им рече: А ви шта мислите ко сам ја? А Петар одговарајући рече Му: Ти си Христос.
30Y les apercibió que no hablasen de él á ninguno.
30И запрети им да никоме не казују за Њега.
31Y comenzó á enseñarles, que convenía que el Hijo del hombre padeciese mucho, y ser reprobado de los ancianos, y de los príncipes de los sacerdotes, y de los escribas, y ser muerto, y resucitar después de tres días.
31И поче их учити да Сину човечјем ваља много пострадати, и да ће Га окривити старешине и главари свештенички и књижевници, и да ће Га убити, и трећи дан да ће устати.
32Y claramente decía esta palabra. Entonces Pedro le tomó, y le comenzó á reprender.
32И говораше о том не устручавајући се. И Петар узе Га и поче Га одвраћати.
33Y él, volviéndose y mirando á sus discípulos, riñó á Pedro, diciendo: Apártate de mí, Satanás; porque no sabes las cosas que son de Dios, sino las que son de los hombres.
33А Он обрнувши се и погледавши на ученике своје запрети Петру говорећи: Иди од мене сотоно; јер ти не мислиш шта је Божје него шта је људско.
34Y llamando á la gente con sus discípulos, les dijo: Cualquiera que quisiere venir en pos de mí, niéguese á sí mismo, y tome su cruz, y sígame.
34И дозвавши народ с ученицима својим рече им: Ко хоће за мном да иде нека се одрекне себе и узме крст свој, и за мном иде.
35Porque el que quisiere salvar su vida, la perderá; y el que perdiere su vida por causa de mí y del evangelio, la salvará.
35Јер ко хоће душу своју да сачува, изгубиће је; а ко изгуби душу своју мене ради и јеванђеља онај ће је сачувати.
36Porque ¿qué aprovechará al hombre, si granjeare todo el mundo, y pierde su alma?
36Јер каква је корист човеку ако задобије сав свет, а души својој науди?
37¿O qué recompensa dará el hombre por su alma?
37Или какав ће откуп дати човек за душу своју?
38Porque el que se avergonzare de mí y de mis palabras en esta generación adulterina y pecadora, el Hijo del hombre se avergonzará también de él, cuando vendrá en la gloria de su Padre con los santos ángeles.
38Јер ко се постиди мене и мојих речи у роду овом прељуботворном и грешном, и Син ће се човечји постидети њега кад дође у слави Оца свог с анђелима светима.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.