Marcos 10
Reina-Valera 1909Translation
Reina-Valera 1909
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Y PARTIÉNDOSE de allí, vino á los términos de Judea y tras el Jordán: y volvió el pueblo á juntarse á él; y de nuevo les enseñaba como solía.
1И уставши оданде дође у околине јудејске преко Јордана, и стече се опет народ к Њему; и као што обичај имаше, опет их учаше.
2Y llegándose los Fariseos, le preguntaron, para tentarle, si era lícito al marido repudiar á su mujer.
2И приступивши фарисеји упиташе Га кушајући: Може ли човек пустити жену?
3Mas él respondiendo, les dijo: ¿Qué os mandó Moisés?
3А Он одговарајући рече им: Шта вам заповеда Мојсије?
4Y ellos dijeron: Moisés permitió escribir carta de divorcio, y repudiar.
4А они рекоше: Мојсије допусти да јој се да распусна књига и да се пусти.
5Y respondiendo Jesús, les dijo: Por la dureza de vuestro corazón os escribió este mandamiento;
5И одговарајући Исус рече им: По тврђи вашег срца написа вам он заповест ову.
6Pero al principio de la creación, varón y hembra los hizo Dios.
6А у почетку створења, мужа и жену, створио их је Бог.
7Por esto dejará el hombre á su padre y á su madre, y se juntará á su mujer.
7Зато оставиће човек оца свог и мајку и прилепиће се к жени својој,
8Y los que eran dos, serán hechos una carne: así que no son más dos, sino una carne.
8и буду двоје једно тело. Тако нису више двоје него једно тело.
9Pues lo que Dios juntó, no lo aparte el hombre.
9А шта је Бог саставио човек да не раставља.
10Y en casa volvieron los discípulos á preguntarle de lo mismo.
10И у кући опет запиташе Га за то ученици Његови.
11Y les dice: Cualquiera que repudiare á su mujer, y se casare con otra, comete adulterio contra ella:
11И рече им: Који пусти жену и ожени се другом, чини прељубу на њој.
12Y si la mujer repudiare á su marido y se casare con otro, comete adulterio.
12И ако жена остави мужа свог и пође за другог, чини прељубу.
13Y le presentaban niños para que los tocase; y los discípulos reñían á los que los presentaban.
13И доношаху к Њему децу да их се дотакне; а ученици брањаху онима што их доношаху.
14Y viéndolo Jesús, se enojó, y les dijo: Dejad los niños venir, y no se lo estorbéis; porque de los tales es el reino de Dios.
14А Исус видевши расрди се и рече им: Пустите децу нека долазе к мени, и не браните им; јер је таквих царство Божје.
15De cierto os digo, que el que no recibiere el reino de Dios como un niño, no entrará en él.
15Заиста вам кажем: који не прими царство Божје као дете, неће ући у њега.
16Y tomándolos en los brazos, poniendo las manos sobre ellos, los bendecía.
16И загрливши их метну на њих руке те их благослови.
17Y saliendo él para ir su camino, vino uno corriendo, é hincando la rodilla delante de él, le preguntó: Maestro bueno, ¿qué haré para poseer la vida eterna?
17И кад изађе на пут, притрча неко, и клекнувши на колена пред Њим питаше Га: Учитељу благи! Шта ми треба чинити да добијем живот вечни?
18Y Jesús le dijo: ¿Por qué me dices bueno? Ninguno hay bueno, sino sólo uno, Dios.
18А Исус рече му: Што ме зовеш благим? Нико није благ осим једног Бога.
19Los mandamientos sabes: No adulteres: No mates: No hurtes: No digas falso testimonio: No defraudes: Honra á tu padre y á tu madre.
19Заповести знаш: не чини прељубе; не убиј; не укради; не сведочи лажно; не чини неправде никоме; поштуј оца свог и матер.
20El entonces respondiendo, le dijo: Maestro, todo esto he guardado desde mi mocedad.
20А он одговарајући рече Му: Учитељу! Све сам ово сачувао од младости своје.
21Entonces Jesús mirándole, amóle, y díjole: Una cosa te falta: ve, vende todo lo que tienes, y da á los pobres, y tendrás tesoro en el cielo; y ven, sígueme, tomando tu cruz.
21А Исус погледавши на њ, омиле му, и рече му: Још ти једно недостаје: иди продај све што имаш и подај сиромасима; и имаћеш благо на небу; и дођи, те хајде за мном узевши крст.
22Mas él, entristecido por esta palabra, se fué triste, porque tenía muchas posesiones.
22А он поста зловољан од ове речи, и оде жалостан; јер беше врло богат.
23Entonces Jesús, mirando alrededor, dice á sus discípulos: ¡Cuán difícilmente entrarán en el reino de Dios los que tienen riquezas!
23И погледавши Исус рече ученицима својим: Како је тешко богатима ући у царство небеско!
24Y los discípulos se espantaron de sus palabras; mas Jesús respondiendo, les volvió á decir: ¡Hijos, cuán difícil es entrar en el reino de Dios, los que confían en las riquezas!
24А ученици се уплашише од речи Његових. А Исус опет одговарајући рече им: Децо! Како је тешко онима који се уздају у своје богатство ући у царство Божје!
25Más fácil es pasar un camello por el ojo de una aguja, que el rico entrar en el reino de Dios.
25Лакше је камили проћи кроз иглене уши неголи богатоме ући у царство Божје.
26Y ellos se espantaban más, diciendo dentro de sí: ¿Y quién podrá salvarse?
26А они се врло дивљаху говорећи у себи: Ко се дакле може спасти?
27Entonces Jesús mirándolos, dice: Para los hombres es imposible; mas para Dios, no; porque todas las cosas son posibles para Dios.
27А Исус погледавши на њих рече: Људима је немогуће, али није Богу: јер је све могуће Богу.
28Entonces Pedro comenzó á decirle: He aquí, nosotros hemos dejado todas las cosas, y te hemos seguido.
28А Петар Му поче говорити: Ето ми смо оставили све, и за Тобом идемо.
29Y respondiendo Jesús, dijo: De cierto os digo, que no hay ninguno que haya dejado casa, ó hermanos, ó hermanas, ó padre, ó madre, ó mujer, ó hijos, ó heredades, por causa de mí y del evangelio,
29А Исус одговарајући рече: Заиста вам кажем: нема никога који је оставио кућу, или браћу, или сестре, или оца, или матер, или жену, или децу, или земљу, мене ради и јеванђеља ради,
30Que no reciba cien tantos ahora en este tiempo, casas, y hermanos, y hermanas, y madres, é hijos, y heredades, con persecuciones; y en el siglo venidero la vida eterna.
30а да неће примити сад у ово време сто пута онолико кућа, и браће, и сестара, и отаца, и матера, и деце, и земље, у прогоњењу, а на оном свету живот вечни.
31Empero muchos primeros serán postreros, y postreros primeros.
31Али ће многи први бити последњи, и последњи први.
32Y estaban en el camino subiendo á Jerusalem; y Jesús iba delante de ellos, y se espantaban, y le seguían con miedo: entonces volviendo á tomar á los doce aparte , les comenzó á decir las cosas que le habían de acontecer:
32А кад иђаху путем у Јерусалим, Исус иђаше пред њима, а они се чуђаху, и за Њим иђаху са страхом. И узевши опет дванаесторицу поче им казивати шта ће бити од Њега:
33He aquí subimos á Jerusalem, y el Hijo del hombre será entregado á los príncipes de los sacerdotes, y á los escribas, y le condenarán á muerte, y le entregarán á los Gentiles:
33Ево идемо у Јерусалим, и Син човечји предаће се главарима свештеничким и књижевницима и осудиће Га на смрт, и предаће Га незнабошцима;
34Y le escarnecerán, y le azotarán, y escupirán en él, y le matarán; mas al tercer día resucitará.
34и наругаће Му се, и биће Га, и попљуваће Га, и убиће Га, и трећи дан устаће.
35Entonces Jacobo y Juan, hijos de Zebedeo, se llegaron á él, diciendo: Maestro, querríamos que nos hagas lo que pidiéremos.
35И пред Њега дођоше Јаков и Јован, синови Зеведејеви, говорећи: Учитељу! Хоћемо да нам учиниш за шта ћемо Те молити.
36Y él les dijo: ¿Qué queréis que os haga?
36А Он им рече: Шта хоћете да вам учиним?
37Y ellos le dijeron: Danos que en tu gloria nos sentemos el uno á tu diestra, y el otro á tu siniestra.
37А они Му рекоше: Дај нам да седнемо један с десне стране Теби, а други с леве, у слави Твојој.
38Entonces Jesús les dijo: No sabéis lo que pedís. ¿Podéis beber del vaso que yo bebo, ó ser bautizados del bautismo de que yo soy bautizado?
38А Исус им рече: Не знате шта иштете: можете ли пити чашу коју ја пијем, и крстити се крштењем којим се ја крштавам?
39Y ellos dijeron: Podemos. Y Jesús les dijo: A la verdad, del vaso que yo bebo, beberéis; y del bautismo de que yo soy bautizado, seréis bautizados.
39А они Му рекоше: Можемо. А Исус рече им: Чашу, дакле, коју ја пијем испићете; и крштењем којим се ја крштавам крстићете се;
40Mas que os sentéis á mi diestra y á mi siniestra, no es mío darlo, sino á quienes está aparejado.
40али да седнете с десне стране мени и с леве, не могу ја дати него којима је уготовљено.
41Y como lo oyeron los diez, comenzaron á enojarse de Jacobo y de Juan.
41И чувши то десеторица почеше се срдити на Јакова и на Јована.
42Mas Jesús, llamándolos, les dice: Sabéis que los que se ven ser príncipes entre las gentes, se enseñorean de ellas, y los que entre ellas son grandes, tienen sobre ellas potestad.
42А Исус дозвавши их рече им: Знате да кнезови народни владају народом и поглавари његови управљају њим.
43Mas no será así entre vosotros: antes cualquiera que quisiere hacerse grande entre vosotros, será vuestro servidor;
43Али међу вама да не буде тако; него који хоће да буде већи међу вама, да вам служи.
44Y cualquiera de vosotros que quisiere hacerse el primero, será siervo de todos.
44И који хоће први међу вама да буде, да буде свима слуга.
45Porque el Hijo del hombre tampoco vino para ser servido, mas para servir, y dar su vida en rescate por muchos.
45Јер Син човечји није дошао да Му служе него да служи, и да да душу своју у откуп за многе.
46Entonces vienen á Jericó: y saliendo él de Jericó y sus discípulos y una gran compañía, Bartimeo el ciego, hijo de Timeo, estaba sentado junto al camino mendigando.
46И дођоше у Јерихон. И кад излажаше из Јерихона, Он и ученици Његови и народ многи, син Тимејев, Вартимеј слепи, сеђаше крај пута и прошаше.
47Y oyendo que era Jesús el Nazareno, comenzó á dar voces y decir: Jesús, Hijo de David, ten misericordia de mí.
47И чувши да је то Исус Назарећанин стаде викати и говорити: Сине Давидов, Исусе! Помилуј ме!
48Y muchos le reñían, que callase: mas él daba mayores voces: Hijo de David, ten misericordia de mí.
48И прећаху му многи да ућути, а он још више викаше: Сине Давидов! Помилуј ме!
49Entonces Jesús parándose, mandó llamarle: y llaman al ciego, diciéndole: Ten confianza: levántate, te llama.
49И ставши Исус рече да га зовну. И зовнуше слепца говорећи му: Не бој се, устани, зове те.
50El entonces, echando su capa, se levantó, y vino á Jesús.
50А он збацивши са себе хаљине своје, устаде и дође к Исусу.
51Y respondiendo Jesús, le dice: ¿Qué quieres que te haga? Y el ciego le dice: Maestro, que cobre la vista.
51И одговарајући рече му Исус: Шта хоћеш да ти учиним? А слепи рече Му: Равуни! Да прогледам.
52Y Jesús le dijo: Ve, tu fe te ha salvado. Y luego cobró la vista, y seguía á Jesús en el camino.
52А Исус рече му: Иди, вера твоја поможе ти. И одмах прогледа, и оде путем за Исусом.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.