Maʻake 10
Tongan Bible, Revised West VersionTranslation
Tongan Bible, Revised West Version
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Pea naʻe mahuʻi mei ai ia, ʻo haʻu ki he mata fonua ʻo Siutea, ʻi he kauvai ʻe taha ʻo Sioatani: pea toe fakataha ʻae kakai kiate ia; pea ne toe akonakiʻi ʻakinautolu, ʻo hangē ko ʻene faʻa fai.
1И уставши оданде дође у околине јудејске преко Јордана, и стече се опет народ к Њему; и као што обичај имаше, опет их учаше.
2¶ Pea haʻu ʻae kau Fālesi, ʻonau fehuʻi ʻahiʻahi kiate ia, “ʻOku ngofua ke tukuange ʻe he tangata ʻa hono uaifi?”
2И приступивши фарисеји упиташе Га кушајући: Може ли човек пустити жену?
3Pea lea ia, ʻo pehēange kiate kinautolu, “Ko e hā naʻe fekau ʻe Mōsese kiate kimoutolu?”
3А Он одговарајући рече им: Шта вам заповеда Мојсије?
4Pea nau pehē, “Naʻe tuku ʻe Mōsese ke tohi ʻae tohi fakamavae, pea tukuange ia .”
4А они рекоше: Мојсије допусти да јој се да распусна књига и да се пусти.
5Pea lea ʻa Sisu, ʻo pehēange kiate kinautolu, “Ko e meʻa ʻi he fefeka ʻo homou loto naʻa ne tohi ai ʻae fekau ni kiate kimoutolu.
5И одговарајући Исус рече им: По тврђи вашег срца написа вам он заповест ову.
6Kae talu mei he kamataʻanga ʻi he fakatupu naʻe ngaohi ʻakinaua ʻe he ʻOtua ‘ko e tangata mo e fefine.’
6А у почетку створења, мужа и жену, створио их је Бог.
7‘Pea ko e meʻa ko ia ʻe tukuange ai ʻe he tangata ʻa ʻene tamai mo ʻene faʻē, kae pikitai ki hono uaifi;
7Зато оставиће човек оца свог и мајку и прилепиће се к жени својој,
8pea ʻe hoko ʻakinaua ko e kakano pe taha:’ ko ia ʻoku ʻikai ai ke na kei ua ka ko e kakano pe taha.
8и буду двоје једно тело. Тако нису више двоје него једно тело.
9Ko ia foki kuo fakataha ʻe he ʻOtua, ke ʻoua naʻa fakamavae ʻe ha tangata.”
9А шта је Бог саставио човек да не раставља.
10Pea toe ʻeke ʻe heʻene kau ākonga kiate ia ʻi he fale ki he meʻa ko ia.
10И у кући опет запиташе Га за то ученици Његови.
11Pea pehē ʻe ia kiate kinautolu, “Ko ia ia ʻe tukuange hono uaifi, pea fakamaʻu mo ha taha kehe, ʻoku tono fefine ia kiate ia.
11И рече им: Који пусти жену и ожени се другом, чини прељубу на њој.
12Pea kapau ʻe tukuange ʻe he fefine ʻa hono husepāniti, pea fakamaʻu mo ha taha kehe, ʻoku tono tangata ia.”
12И ако жена остави мужа свог и пође за другог, чини прељубу.
13¶ Pea naʻa nau ʻomi ʻae tamaiki iiki kiate ia, koeʻuhi ke ne ala kiate kinautolu: pea lolomi ʻe he kau ākonga ʻakinautolu naʻe ʻomi ʻakinautolu.
13И доношаху к Њему децу да их се дотакне; а ученици брањаху онима што их доношаху.
14Ka ʻi he ʻafio ki ai ʻa Sisu, pea tuputāmaki lahi ia, ʻo ne pehē kiate kinautolu, “Tuku ke haʻu kiate au ʻae tamaiki iiki, pea ʻoua naʻa taʻofi ʻakinautolu; he ʻoku ʻoe kakai pehē ʻae puleʻanga ʻoe ʻOtua.
14А Исус видевши расрди се и рече им: Пустите децу нека долазе к мени, и не браните им; јер је таквих царство Божје.
15Ko e moʻoni ʻoku ou tala atu kiate kimoutolu, Ko ia ia ʻe ʻikai te ne maʻu ʻae puleʻanga ʻoe ʻOtua ʻo hangē ko ha tamasiʻi siʻi, ʻe ʻikai hū ia ki ai.”
15Заиста вам кажем: који не прими царство Божје као дете, неће ући у њега.
16Pea fua hake ʻe ia ʻakinautolu ʻi hono nima, ʻo hilifaki hono nima kiate kinautolu, mo ne tāpuakiʻi ʻakinautolu.
16И загрливши их метну на њих руке те их благослови.
17¶ Pea ʻi heʻene hāʻele atu ki he hala, naʻe lele mai ʻae tokotaha, ʻo tūʻulutui kiate ia, mo fehuʻi kiate ia, ʻo pehē , “ʻEiki lelei, ko e hā teu fai ke u maʻu ai ʻae moʻui taʻengata?”
17И кад изађе на пут, притрча неко, и клекнувши на колена пред Њим питаше Га: Учитељу благи! Шта ми треба чинити да добијем живот вечни?
18Pea pehē ʻe Sisu kiate ia, “Ko e hā ʻoku ke ui ai au ko e lelei? Ko e tokotaha pe ʻoku lelei, ʻaia ko e ʻOtua.
18А Исус рече му: Што ме зовеш благим? Нико није благ осим једног Бога.
19ʻOku ke ʻilo ʻae ngaahi fekau, ‘ʻOua naʻa ke tono fefine, ʻOua naʻa ke fakapō, ʻOua naʻa ke kaihaʻa, ʻOua naʻa ke fakamoʻoni loi, ʻOua naʻa ke kākā, Fakaʻapaʻapa ki hoʻo tamai mo hoʻo faʻē.’”
19Заповести знаш: не чини прељубе; не убиј; не укради; не сведочи лажно; не чини неправде никоме; поштуј оца свог и матер.
20Pea ne lea, ʻo pehēange kiate ia, “ʻEiki, kuo u fai eni kotoa pē talu ʻeku kei siʻi.”
20А он одговарајући рече Му: Учитељу! Све сам ово сачувао од младости своје.
21Pea sio ki ai ʻa Sisu mo ʻofa kiate ia, mo ne pehē kiate ia, “Ko e meʻa ʻe taha ʻoku ke kei hala ai: ke ke ʻalu, ʻo fakatau ʻaia kotoa pē ʻoku ʻaʻau, pea ke foaki ki he masiva, pea te ke maʻu ʻae koloa ʻi he langi: pea ke haʻu, ʻo fua ʻae ʻakau māfasia, mo muimui ʻiate au.”
21А Исус погледавши на њ, омиле му, и рече му: Још ти једно недостаје: иди продај све што имаш и подај сиромасима; и имаћеш благо на небу; и дођи, те хајде за мном узевши крст.
22Pea naʻe puputuʻu ia ʻi he lea ko ia, pea ʻalu atu kuo mamahi; he naʻe lahi ʻene koloa.
22А он поста зловољан од ове речи, и оде жалостан; јер беше врло богат.
23¶ Pea vakai foli ʻe Sisu, pea ne pehē ki heʻene kau ākonga, “Ko e meʻa faingataʻa ʻaupito kiate kinautolu ʻoku maʻu koloa ke hū ki he puleʻanga ʻoe ʻOtua!”
23И погледавши Исус рече ученицима својим: Како је тешко богатима ући у царство небеско!
24Pea ofo ʻae kau ākonga ʻi heʻene ngaahi lea. Ka naʻe toe lea ʻa Sisu, ʻo pehēange kiate kinautolu, “Fānau ʻe faingataʻa ʻaupito kiate kinautolu ʻoku falala ki he koloa ke hū ki he puleʻanga ʻoe ʻOtua!
24А ученици се уплашише од речи Његових. А Исус опет одговарајући рече им: Децо! Како је тешко онима који се уздају у своје богатство ући у царство Божје!
25ʻOku faingofua ke hū ʻae kāmeli ʻi he avaʻi hui, ʻi he hū ʻae tangata koloaʻia ki he puleʻanga ʻoe ʻOtua.”
25Лакше је камили проћи кроз иглене уши неголи богатоме ући у царство Божје.
26Pea naʻa nau mātuʻaki ofo fakamanavahē, ʻonau fepehēʻaki, “Pea ko hai ʻe moʻui?”
26А они се врло дивљаху говорећи у себи: Ко се дакле може спасти?
27Pea vakai ʻa Sisu kiate kinautolu, ʻo ne pehē, “ʻOku ʻikai faʻa fai eni ʻe he tangata, ka ko e ʻOtua pe: he ʻoku faʻa fai ʻe he ʻOtua ʻae meʻa kotoa pē.”
27А Исус погледавши на њих рече: Људима је немогуће, али није Богу: јер је све могуће Богу.
28¶ Pea toki pehē ʻe Pita kiate ia, “Vakai, kuo mau liʻaki ʻae meʻa kotoa pē, ʻo muimui ʻiate koe.”
28А Петар Му поче говорити: Ето ми смо оставили све, и за Тобом идемо.
29Pea lea ʻa Sisu, ʻo pehēange, “Ko e moʻoni ʻoku ou tala atu kiate kimoutolu, ʻOku ʻikai ha tangata kuo ne liʻaki ʻae fale, pe ko e ngaahi kāinga, pe ha ngaahi tuofefine, pe ko e tamai, pe ko e faʻē, pe ha uaifi, pe ha fānau, pe ko e fonua, koeʻuhi ko au, pea mo e ongoongolelei,
29А Исус одговарајући рече: Заиста вам кажем: нема никога који је оставио кућу, или браћу, или сестре, или оца, или матер, или жену, или децу, или земљу, мене ради и јеванђеља ради,
30Ka te ne maʻu ʻo taki teau ʻi he moʻui ni, ko e fale, mo e kāinga, mo e tuofefine, mo e faʻē, mo e fānau, mo e fonua, fakataha mo e fakatanga; pea ʻi he maama ʻe haʻu ko e moʻui taʻengata.
30а да неће примити сад у ово време сто пута онолико кућа, и браће, и сестара, и отаца, и матера, и деце, и земље, у прогоњењу, а на оном свету живот вечни.
31Ka ko e tokolahi ʻoku muʻomuʻa ʻe muimui; pea ʻe muʻomuʻa ʻae muimui.”
31Али ће многи први бити последњи, и последњи први.
32¶ Pea kuo nau fononga ʻi he hala ki Selūsalema; pea muʻomuʻa atu ʻa Sisu ʻiate kinautolu: pea ofo ai ʻakinautolu; pea nau manavahē ʻi heʻenau muimui. Pea ne toe ʻave ʻae toko hongofulu ma toko ua, ʻo ne kamata tala kiate kinautolu ʻae ngaahi meʻa ʻe hoko kiate ia,
32А кад иђаху путем у Јерусалим, Исус иђаше пред њима, а они се чуђаху, и за Њим иђаху са страхом. И узевши опет дванаесторицу поче им казивати шта ће бити од Њега:
33ʻO ne pehē , “Vakai, ʻoku tau ʻalu hake ki Selūsalema; pea ʻe tukuange ʻae Foha ʻoe tangata ki he kau taulaʻeiki lahi, mo e kau tangata tohi; pea te nau fakamaau ia ke mate, ʻo tukuange ia ki he Senitaile;
33Ево идемо у Јерусалим, и Син човечји предаће се главарима свештеничким и књижевницима и осудиће Га на смрт, и предаће Га незнабошцима;
34Pea te nau manukiʻi ia, mo haha ia, mo ʻaʻanu kiate ia, mo tāmateʻi ia; pea ʻi hono ʻaho tolu ʻe toetuʻu ia.”
34и наругаће Му се, и биће Га, и попљуваће Га, и убиће Га, и трећи дан устаће.
35¶ Pea haʻu kiate ia ʻa Semisi mo Sione, ko e ongo foha ʻo Sepeti, ʻo na pehē, “ʻEiki, ko homa loto ke ke fai maʻamaua ʻaia kotoa pē te ma kole ki ai.”
35И пред Њега дођоше Јаков и Јован, синови Зеведејеви, говорећи: Учитељу! Хоћемо да нам учиниш за шта ћемо Те молити.
36Pea pehēange ʻe ia kiate kinaua, “Ko e hā homo loto ke u fai maʻamoua?”
36А Он им рече: Шта хоћете да вам учиним?
37Pea na pehē kiate ia, Tuku kiate kimaua ke ma nofo, ko e tokotaha ʻi ho nima toʻomataʻu, pea tokotaha ʻi ho nima toʻohema, ʻi ho nāunau.”
37А они Му рекоше: Дај нам да седнемо један с десне стране Теби, а други с леве, у слави Твојој.
38Ka naʻe pehē ʻe Sisu kiate kinaua, “ʻOku ʻikai temo ʻilo ʻaia ʻoku mo kole: ʻoku mo faʻa fai ke inu ʻi he ipu ʻaia te u inu ai? Pea ke papitaiso ʻi he papitaiso ko ia te u papitaiso ai?”
38А Исус им рече: Не знате шта иштете: можете ли пити чашу коју ја пијем, и крстити се крштењем којим се ја крштавам?
39Pea na pehēange kiate ia, “ʻOku ma faʻa fai pe.” Pea pehē ʻe Sisu kiate kinaua, “ʻE inu moʻoni ʻekimoua ʻi he ipu te u inu ai; pea temo papitaiso ʻi he papitaiso ko ia ʻe papitaiso ʻaki au:
39А они Му рекоше: Можемо. А Исус рече им: Чашу, дакле, коју ја пијем испићете; и крштењем којим се ја крштавам крстићете се;
40Ka ko e nofo ki hoku nima toʻomataʻu mo hoku nima toʻohema, ʻoku ʻikai ʻaʻaku ia ke foaki, ka kiate kinautolu kuo teuteu ia ki ai.”
40али да седнете с десне стране мени и с леве, не могу ја дати него којима је уготовљено.
41Pea kuo fanongo ai ʻae toko hongofulu, naʻa nau toki ʻita lahi kia Semisi mo Sione.
41И чувши то десеторица почеше се срдити на Јакова и на Јована.
42Ka naʻe ui ʻakinautolu ʻe Sisu, ʻo ne pehē kiate kinautolu, “ʻOku mou ʻilo ko kinautolu kuo fakanofo ko e ʻeiki ʻoe Senitaile ʻoku nau faʻa puleʻi ʻakinautolu; pea ko honau houʻeiki ʻoku nau fai faʻiteliha kiate kinautolu.
42А Исус дозвавши их рече им: Знате да кнезови народни владају народом и поглавари његови управљају њим.
43Ka ʻe ʻikai pehē ʻiate kimoutolu: ka ko ia ʻoku loto ke lahi ʻiate kimoutolu, ke hoko ia ko homou tauhi:
43Али међу вама да не буде тако; него који хоће да буде већи међу вама, да вам служи.
44Pea ko ia ʻiate kimoutolu ʻoku loto ke ʻeiki, ʻe hoko ia ko e tamaioʻeiki ʻamoutolu kotoa pē.
44И који хоће први међу вама да буде, да буде свима слуга.
45He naʻe ʻikai ke haʻu ʻae Foha ʻoe tangata ke tauhia ia, ka ke tauhi, pea ke foaki ʻene moʻui ko e huhuʻi ʻoe tokolahi.”
45Јер Син човечји није дошао да Му служе него да служи, и да да душу своју у откуп за многе.
46¶ Pea naʻa nau haʻu ki Seliko: pea ʻi heʻenau ō ʻi Seliko mo ʻene kau ākonga, mo e kakai tokolahi, naʻe nofo ʻo kole ʻi he veʻehala motuʻa ʻae kui ko Patimiusi, ko e foha ʻo Timiusi.
46И дођоше у Јерихон. И кад излажаше из Јерихона, Он и ученици Његови и народ многи, син Тимејев, Вартимеј слепи, сеђаше крај пута и прошаше.
47Pea kuo fanongo ia ko Sisu ʻo Nāsaleti ia, naʻe kamata tangi kalanga ia, ʻo pehē, “Sisu, Foha ʻo Tevita, ʻaloʻofa mai kiate au.”
47И чувши да је то Исус Назарећанин стаде викати и говорити: Сине Давидов, Исусе! Помилуј ме!
48Pea lolomi ia ʻe he tokolahi ke fakalongo pē: kae ʻāsili ai ʻaupito ʻene kalanga, “Foha ʻo Tevita, ʻaloʻofa kiate au.”
48И прећаху му многи да ућути, а он још више викаше: Сине Давидов! Помилуј ме!
49Pea tuʻu ʻa Sisu, ʻo fekau ke ui kiate ia. Pea naʻa nau ui ʻae tangata kui, mo pehē kiate ia, “Ke ke fiemālie, tuʻu; ʻoku ne ui koe.”
49И ставши Исус рече да га зовну. И зовнуше слепца говорећи му: Не бој се, устани, зове те.
50Pea siʻaki ʻe ia hono kofu, kae tuʻu hake, ʻo haʻu kia Sisu.
50А он збацивши са себе хаљине своје, устаде и дође к Исусу.
51Pea lea ʻa Sisu, ʻo ne pehē kiate ia, “Ko e hā ho loto ke u fai kiate koe?” Pea pehēange ʻe he tangata kui kiate ia, “ʻEiki, ke ʻā hoku mata.”
51И одговарајући рече му Исус: Шта хоћеш да ти учиним? А слепи рече Му: Равуни! Да прогледам.
52Pea pehē ʻe Sisu kiate ia, “ʻAlu; kuo fakamoʻui koe ʻe hoʻo tui.” Pea ʻā leva ia, ʻo ne muimui kia Sisu ʻi he hala.
52А Исус рече му: Иди, вера твоја поможе ти. И одмах прогледа, и оде путем за Исусом.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.