Markungundru 10
Testamenta Marra (Dieri New Testament)Translation
Testamenta Marra (Dieri New Testament)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Ja Nau nakandru puntina wonti ja Judaia wondirani wokarana wonti, ja mitani Jordan kaiari jerankari palkingana wonti; ja nakaldra kana wolara nunkangu jurborina wonti, ja worderu Nulu milingeru ngankana wonti, Nulu nakaldra tanangu ngujangujara jinkina wonti.
1И уставши оданде дође у околине јудејске преко Јордана, и стече се опет народ к Њему; и као што обичај имаше, опет их учаше.
2Ja Pharisaia nunkangu wokarana wonti nina wontjala, ja tanali nina jakalkana wonti, jenia talku nganai kana kulnuni noa nunkani worarala.
2И приступивши фарисеји упиташе Га кушајући: Може ли човек пустити жену?
3Nulu kalabana wonti ja tanangu jatana wonti: „Mina Mosili jurangu jirijiribana wonti?“
3А Он одговарајући рече им: Шта вам заповеда Мојсије?
4Tana jatana wonti: „Mosili manuni kurana wonti puntibani dakani jaura dakala ja nana worarala.“
4А они рекоше: Мојсије допусти да јој се да распусна књига и да се пусти.
5Ja Jesujeli kalabana wonti ja tanangu jatana wonti: „Jurani ngara ngurungurundru nulu jurangu ninapini jirijiribani jaura dakana wonti.
5И одговарајући Исус рече им: По тврђи вашег срца написа вам он заповест ову.
6Ngopera pantjimanandru Godali tanana materi ja widla pantjimana wonti.
6А у почетку створења, мужа и жену, створио их је Бог.
7Jendrania kana kulnujeli ngaperi nunkani ja ngandri nunkani worarala nganai, ja noani nunkanani jela ngamala nganai.
7Зато оставиће човек оца свог и мајку и прилепиће се к жени својој,
8Ja pudla palku kulno nganala nganai. Jendrania pudla wata morla mandru, a‐ai, windri palku kulno nganai.
8и буду двоје једно тело. Тако нису више двоје него једно тело.
9Mina Godali matja ngokana, kanali wata puntibananto.“
9А шта је Бог саставио човек да не раставља.
10Ja pungani nina nakaldra milieli nunkanali jendrangundruja jakalkana wonti.
10И у кући опет запиташе Га за то ученици Његови.
11Ja Nau tanangu jatana wonti: „Warle noa nunkani woraranani ja noa nguru patanani, nulu nankangu pinta wokaribai;
11И рече им: Који пусти жену и ожени се другом, чини прељубу на њој.
12Ja widlali noa nankani woraranani ja noa nguru patanani, nandru pinta wokaribai.“
12И ако жена остави мужа свог и пође за другог, чини прељубу.
13Ja tanali kupa waka nunkangu padakana wonti, Nulu tanana karakarananto; milieli tanana daudauana wonti, tanali tanana padakanani.
13И доношаху к Њему децу да их се дотакне; а ученици брањаху онима што их доношаху.
14Jesujeli jenia najina, Nau kaldririna wonti ja tauangu jatana wonti: „Kupa worani patanau, ja wata daudauanau tanana ngakangu wokarananto; ngangau tanangu Godaia milila nganai.
14А Исус видевши расрди се и рече им: Пустите децу нека долазе к мени, и не браните им; јер је таквих царство Божје.
15Morlalu ngani jurangu jatai: Warle Godaia milila wata patai kupa wakali jeribaka, nau wata nunkangu wirila nganai.“
15Заиста вам кажем: који не прими царство Божје као дете, неће ући у њега.
16Ja Nulu tanana matja munamana, Nau tanangu mara kuraterina wonti ja tanana ngurungutana wonti.
16И загрливши их метну на њих руке те их благослови.
17Ja Nau dunkana kurana wonti paltuja, kulno nunkangu mindrina wonti ja nunkangu pantjaterkana ngarina wonti ja nina jakalkana wonti: „Ngujangujara jinkinietja ngumujai, mina ngato ngankananto tepi ngurali manila?“
17И кад изађе на пут, притрча неко, и клекнувши на колена пред Њим питаше Га: Учитељу благи! Шта ми треба чинити да добијем живот вечни?
18Jesus nunkangu jatana wonti: „Minandru jundru ngana ngumu dikai? Wata kulno ngumu nganai, windri Goda kulnulu.
18А Исус рече му: Што ме зовеш благим? Нико није благ осим једног Бога.
19Jirijiribani jaura jidni milkila: Wata pinta wokaribamai; wata narielu nandramai; wata kurieli maniamai, wata jedi jaura morlalu jatamai; wata watawatali maniamai; ngaperi jinkani ja ngandri jinkani pirna ngundramai.“
19Заповести знаш: не чини прељубе; не убиј; не укради; не сведочи лажно; не чини неправде никоме; поштуј оца свог и матер.
20Nulu kalabana wonti ja nunkangu jatana wonti: „Ngujangujara jinkinietjajai, jenia pratjana ngato ngamalkai kupandru.“
20А он одговарајући рече Му: Учитељу! Све сам ово сачувао од младости своје.
21Jesujeli nina najina, Nulu nina ngantjana wonti ja nunkangu jatana wonti: „Kulno jundru wata ngamalkai; wapau, pratjana mina jundru ngamalkai, jinkiau kalalaiai, ja wangiwangini bakujeli jinkiau, ja jundru poto pirna pariwilpani ngamalkala nganai; ja ninkidani tikau, ngakangu karipateriau, kunarku maniau.“
21А Исус погледавши на њ, омиле му, и рече му: Још ти једно недостаје: иди продај све што имаш и подај сиромасима; и имаћеш благо на небу; и дођи, те хајде за мном узевши крст.
22Nau jenia jaurandru ngaurongauro pantjina wonti, ja ngaurongaurojeli wapana wonti; ngangau nau poto pirna nganana wonti.
22А он поста зловољан од ове речи, и оде жалостан; јер беше врло богат.
23Ja Jesujeli najina karitjina wonti ja milini nunkanani jatana wonti: „Jenia mati nganai, tana poto pirna Godaia mililani wirinanto.“
23И погледавши Исус рече ученицима својим: Како је тешко богатима ући у царство небеско!
24Mili nunkani jaurandru pirna ngaruparana wonti. Jesujeli nakaldra kalabana wonti ja tanangu jatana wonti: „Kupa worai, worderu mati jenia nganai tanangu, tana potuni manujeli ngundranani Godaia mililani wirila.
24А ученици се уплашише од речи Његових. А Исус опет одговарајући рече им: Децо! Како је тешко онима који се уздају у своје богатство ући у царство Божје!
25Morla ngaua nganai, Camuli kulno kuri pikiri wilpani palkingananto kana poto pirnani, nau Godaia mililani wirinanto.“
25Лакше је камили проћи кроз иглене уши неголи богатоме ући у царство Божје.
26Tana morla pirna ngaruparana wonti ja ngankamalina wonti: „Warlengarla tepita manila nganai?“
26А они се врло дивљаху говорећи у себи: Ко се дакле може спасти?
27Jesujeli tanana najina wonti ja jatana wonti: „Kana ngandandariai, ngarla Godata wata ngandandariai; ngangau Godani pratjana wata ngandandariai.“
27А Исус погледавши на њих рече: Људима је немогуће, али није Богу: јер је све могуће Богу.
28Petrulu wonina wonti nunkangu jatala: „Mai, ngaiani pratjana woraranala ja jinkangu karipaterinala!“
28А Петар Му поче говорити: Ето ми смо оставили све, и за Тобом идемо.
29Jesujeli kalabana wonti ja jatana wonti, morlalu ngani jurangu jatai: „Wata kulno nganai nulu worarana warai punga kara, nejingatata worana kara, kaku worana kara, ngaperi kara, ngandri kara, noa kara, kupa worana kara, mita worana kara ngakangundru ja ngantjani jaurandru.
29А Исус одговарајући рече: Заиста вам кажем: нема никога који је оставио кућу, или браћу, или сестре, или оца, или матер, или жену, или децу, или земљу, мене ради и јеванђеља ради,
30Nulu wata maninani 100 potajeli karari nunkangupini mitani punga worana ja ngatata worana ja kaku worana ja ngandri worana ja kupa worana ja mita worana tirikaripaterinali jela, ja ngadani tepi ngurali.
30а да неће примити сад у ово време сто пута онолико кућа, и браће, и сестара, и отаца, и матера, и деце, и земље, у прогоњењу, а на оном свету живот вечни.
31Marapu ngoperala ngadaia nganala nganai, ja ngadala ngopera nganala nganai.“
31Али ће многи први бити последњи, и последњи први.
32Tana paltuni nganana wonti Jerusalemia tarala; ja Jesus tanangu ngopera nganingana wonti, ja tana ngaruparana wonti, ja tana nunkangu karipaterina japali pantjina wonti. Ja nulu nakaldra mili marapratjana ja mandruni manduringana wonti ja wonina wonti tanangu jatala, worderu nunkangu ngadani pantjinanto:
32А кад иђаху путем у Јерусалим, Исус иђаше пред њима, а они се чуђаху, и за Њим иђаху са страхом. И узевши опет дванаесторицу поче им казивати шта ће бити од Њега:
33„Mai, ngaiana Jerusalemia tarala wapaia, ja tanali Kanaia Ngatamura Priesta pirnani ja jaura jinkinietjani ngulkujeli jinkila nganai, ja tanali ninaia naria kurala nganai ja ninaia kana koni ngulkujeli jinkila nganai.
33Ево идемо у Јерусалим, и Син човечји предаће се главарима свештеничким и књижевницима и осудиће Га на смрт, и предаће Га незнабошцима;
34Ja tanali ninaia ngirkibala nganai ja nandrala nganai, ja nunkangu ngaltja worala nganai, ja ninaia nari ngankala nganai; ja ditjini parkulani Nauja jiritjila nganai.“
34и наругаће Му се, и биће Га, и попљуваће Га, и убиће Га, и трећи дан устаће.
35Ja nunkangu Jakobus ja Johannes Zebedäuni ngatamura wokarana wonti ja nunkangu jatana wonti: „Ngujagujara jinkinietjajai, ngali ngantjai, jundru ngalina jinkinanto minakulno ngali jinkangu ngatjiai.“
35И пред Њега дођоше Јаков и Јован, синови Зеведејеви, говорећи: Учитељу! Хоћемо да нам учиниш за шта ћемо Те молити.
36Nau pudlangu jatana wonti: „Mina judla ngantjai, ngato judlangu ngankananto?“
36А Он им рече: Шта хоћете да вам учиним?
37Pudla nunkangu jatana wonti: „Ngalingu kurau, kulno jinkangu ngunarani ja kulno jinkangu worangantjuni pirnalani jinkanani ngamananto.“
37А они Му рекоше: Дај нам да седнемо један с десне стране Теби, а други с леве, у слави Твојој.
38Jesus pudlangu jatana wonti: „Judla ngurunguru nganai, nunkangupini kokundru topala nina ngato tapai; ja nina multibanila manila, nina multibanila ngato maninanto?“
38А Исус им рече: Не знате шта иштете: можете ли пити чашу коју ја пијем, и крстити се крштењем којим се ја крштавам?
39Pudla nunkangu jatana wonti: „Kauna, ngali ngurunguru nganai.“ Jesus pudlangu jatana wonti: „Nina koko ninapini ngato tapai, judla tapala nganai; ja nina multibanila, nina ngato maninanto, judla manila nganai;
39А они Му рекоше: Можемо. А Исус рече им: Чашу, дакле, коју ја пијем испићете; и крштењем којим се ја крштавам крстићете се;
40Windri ngamana ngunarani ngakanani ja worangantjuni ngakanani jinkila, wata poto ngakani nganai, a‐ai, windri tanangu, worangu matja ngankingana.“
40али да седнете с десне стране мени и с леве, не могу ја дати него којима је уготовљено.
41Ja mili marapratjanali jenia ngarana, tana junkarina wonti Jakobungu ja Johanningu.
41И чувши то десеторица почеше се срдити на Јакова и на Јована.
42Jesujeli tana karkana wonti ja tanangu jatana wonti: „Jura milkila, kana wolaraia kaparali tanangu jirijiribai, ja tanani kana pirnali tanana jupai.
42А Исус дозвавши их рече им: Знате да кнезови народни владају народом и поглавари његови управљају њим.
43Jeruja wata jurangu nganaiatimai; a‐ai, warle jurangundru ngantjai pirna pantjila, nau mili jurani nganaiatimai.
43Али међу вама да не буде тако; него који хоће да буде већи међу вама, да вам служи.
44Ja warle jurangundru ngantjai ngoperala nganala, nau pratjanaia mili nganaiatimai.
44И који хоће први међу вама да буде, да буде свима слуга.
45Ngangau bakana Kanaia Ngatamura wata wokarana warai mili ngamalkala, a‐ai, mili nganala, ja tepi nunkani jinkiterila kalala marapuja.“
45Јер Син човечји није дошао да Му служе него да служи, и да да душу своју у откуп за многе.
46Ja tana Jericho ngurani wokarana wonti. Ja Nau, ja mili nunkani, ja kana wolara Jerichundru dunkana, Timäiuni ngatamura, Bartimäus, butju paltuni ngamana wonti potuni ngatjila.
46И дођоше у Јерихон. И кад излажаше из Јерихона, Он и ученици Његови и народ многи, син Тимејев, Вартимеј слепи, сеђаше крај пута и прошаше.
47Ja nulu matja ngarana, Jesus Nazarenala Nauja nganai, nulu wonina wonti maritjila ja jatala: „Jesujai, Davidani ngatamurajai, ngakangu kalumiltjamiltjariau!“
47И чувши да је то Исус Назарећанин стаде викати и говорити: Сине Давидов, Исусе! Помилуј ме!
48Ja marapujeli nina daudauana wonti nau ngapurinanto; ja nau morla parparali maritjina wonti: „Davidani ngatamurajai, ngakangu kulumiltjamiltjariau!“
48И прећаху му многи да ућути, а он још више викаше: Сине Давидов! Помилуј ме!
49Ja Jesus banbana wonti ja jatana wonti: „Ninaia karkanau!“ Ja tanali nina kana butju karkana wonti ja nunkangu jatana wonti: „Murlali nganamai, terkakamai, Nulia jidna karkai!“
49И ставши Исус рече да га зовну. И зовнуше слепца говорећи му: Не бој се, устани, зове те.
50Nulu kati nunkani worarana wonti ja terkakana wonti ja Jesungu wokarana wonti.
50А он збацивши са себе хаљине своје, устаде и дође к Исусу.
51Ja Jesujeli kalabana wonti ja nunkangu jatana wonti: „Mina jundru ngantjai ngato jinkangu ngankananto?“ Kana butju nunkangu jatana wonti: „Rabbuniai, ngato nakaldra najinanto!“
51И одговарајући рече му Исус: Шта хоћеш да ти учиним? А слепи рече Му: Равуни! Да прогледам.
52Jesus nunkangu jatana wonti: „Wapau morlalu ngundranali jinkanali jidnana tepi ngankana warai.“ Ja nurujeli nulu nakaldra najina wonti, ja nau Jesungu paltuni karipaterina wonti.
52А Исус рече му: Иди, вера твоја поможе ти. И одмах прогледа, и оде путем за Исусом.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.