Markungundru 6
Testamenta Marra (Dieri New Testament)Translation
Testamenta Marra (Dieri New Testament)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Ja Nau nakandru puntina wonti ja ngura kamanelini nunkanani wokarana wonti; ja mili nunkani nunkangu karipaterina wonti.
1И изађе оданде, и дође на своју постојбину; и за Њим идоше ученици Његови.
2Ja matja Sabbatarina, Nulu wonina wonti jaura pungani ngujangujara jinkila; marapujeli jenia ngarana, pirna ngaruparana wonti ja jatana wonti: „Wodajerindrn Nulu jenia ngamalkai? Ja mina kiri jenia nganai nunkangu matja jinkina, ja jenia ngurula pirna, Nulia marali ngankai?
2И кад дође субота, поче учити у зборници. И многи који слушаху, дивљаху се говорећи: Откуд овоме то? И каква му је премудрост дана? И чудеса таква рукама његовим чине се?
3Naupini wata pita ngankanietja nganai, Mariani ngatani, ja Jakobuni ja Joseni ja Judani ja Simonani neji? Ja kaku nunkani wata ngaianangunto nganai?“ Ja tana nunkangu kalakalarina wonti.
3Није ли ово дрводеља, син Маријин, а брат Јаковљев и Јосијин и Јудин и Симонов? И нису ли сестре његове овде међу нама? И саблажњаваху се о Њега.
4Jesus tanangu jatana wonti: „Propheta wata waka nganai, a‐ai, windri mita kamanelini nunkanani ja kamanelini nunkanani ja pungani nunkanani.“
4А Исус рече им: Нигде није пророк без части до на постојбини својој и у роду и у дому свом.
5Ja Nau ngandandarina wonti naka pirnala ngankala, windri muntja ngaljeni Nau mara kuraterina wonti, ja tanana tepi ngankana wonti.
5И не могаше онде ни једно чудо да учини, осим што мало болесника исцели метнувши на њих руке.
6Ja Nau ngaruparana wonti, ngangau tana wata morlalu ngundrana wonti. Jo Nau ngura worani karitjinawontiwontikana wonti ngujangujara jinkila.
6И чудио се неверству њиховом. И иђаше по околним селима и учаше.
7Ja Nulu marapratjana ja mandru karkana wonti, ja wonina wonti tanana mandrulu mandrulu jinpala, ja tanangu ngurula jinkina wonti kutji murumuruja.
7И дозва дванаесторицу, и поче их слати два и два, и даваше им власт над духовима нечистим.
8Ja Nulu tanangu jirijiribana wonti, tanali panila paltuni padakananto, windri wonapita; wata billi, wata buka, wata mardatandra pailtjini.
8И заповеди им да ништа не узимају на пут осим једног штапа: ни торбе ни хлеба ни новаца у појасу;
9Windri tidnaputa workamantraterianau, ja wata kati mandru widmaterianau!
9него обувени у опанке, и не облачећи две хаљине.
10Ja Nau tanangu jatana wonti: „Woderi jura punga kulnuni matja wirina, naka ngamanimai jura puntilalu.
10И рече им: Где уђете у дом онде останите док не изађете оданде.
11Ja warle ngurali jurana wata patanani, ja jurana wata ngaranani; nakandru puntianau ja puturu jurani tidnandru kantikantianau, tanangu malka nganananto. Morlalu ngani jurangu jatai: Sodom ja Gomorra mitalali kalala morla waka manila nganai kalala ditjini, nunkangupini ngurani.“
11И ако вас ко не прими и не послуша вас, излазећи оданде отресите прах с ногу својих за сведочанство њима. Заиста вам кажем: лакше ће бити Содому и Гомору у дан страшног суда него граду оном.
12Ja tana matja wapana kurana, tanali kaukaubana wonti, tana madlentjandru karitjinanto.
12И отишавши проповедаху да се треба кајати;
13Ja tanali kutji marapu dunkalkana wonti, ja waltowalto marapu gildieli wiribana wonti, ja tanana tepi ngankana wonti.
13и ђаволе многе изгоњаху; и мазаху уљем многе болеснике; и исцељиваху.
14Ja Herodes mitaia kaparali jenia ngarana wonti, ngangau tala nunkani paruparurina wonti, ja nau jatana wonti: „Johannes multibanietja narindru matja jiritjina, ja jendrangundruja Nulu jenia pirnala ngankai.“
14И зачу цар Ирод за Исуса (јер Његово име беше се разгласило), и рече: Јован крститељ из мртвих уста, зато чини чудеса.
15Palpa jatana wonti: „Nauja Elias nganai;“ palpa jatana wonti: „Nauja Propheta kulno nganai, Propheta kulno jeribaka kara.“
15Други говораху: То је Илија. А други говораху: То је пророк или као који од пророка.
16Herodili jenia ngarana, nau jatana wonti: „Naupini Johannes nganai, nina mangatandra ngato wokaribana paraia; nau narindru jiritjina warai.“
16А кад чу Ирод, рече: То је Јован кога сам ја посекао, он уста из мртвих.
17Ngangau nulupini Herodili jinpana wonti ja Johannes patana wonti, ja nina kanjangari pungani dupudupu ngankana wonti Herodias Philippuni ngatataia nunkanaia noandru; ngangau nulu nana noa patana wonti.
17Јер овај Ирод посла те ухватише Јована, и свезавши баци га у тамницу Иродијаде ради, жене Филипа брата свог, јер се ожени њом.
18Ngangau Johannes Herodingu jatana wonti: „jinkangu wata talku nganai, ngatataia jinkanaia noa ngamalkananto.“
18Јер Јован говораше Ироду: Не можеш ти имати жене брата свог.
19Herodiasandru nina najinajibana wonti ja ngantjana wonti nina nari ngankala, ja nani ngandandarina wonti.
19А Иродијада расрди се на њега, и хтеде да га убије, али не могаше.
20Ngangau Herodes Johanningundru japali nganana wonti, ngangau nau milkila nganana wonti, nau kana talku ja kulikiri, ja nulu nina ngamalkana wonti; ja nina matja ngarana, nulu marapu ngankana wonti, ja nina manjujeli ngarana wonti.
20Јер се Ирод бојаше Јована знајући га да је човек праведан и свет, и чуваше га; и много којешта чињаше како му он рече, и радо га слушаше.
21Ja ditji manju matja wokarana, Herodili dankani ditjini nunkanani buka pirna ngankingana wonti kana pirnani, ja kapara pirnani, ja Galilaialani ngoperaetjani nunkanani.
21И догоди се дан згодан, кад Ирод на дан свог рођења даваше вечеру кнезовима својим и војводама и старешинама галилејским.
22Ja Herodiasani ngatani wirina wonti, ja nani kilina wonti, ja Herodes ja kamaneli nunkani nankangu murlali pantjina wonti; ngadani mitaia kaparali mankarani jatana wonti: „Ngatjiau ngakangu, mina jundru ngatjiai, ja ngato jinkangu jinkila nganai.“
22И ушавши кћи Иродијадина и игравши и угодивши Ироду и гостима његовим рече цар девојци: Ишти у мене шта год хоћеш, и даћу ти.
23Ja nau nankangu jaura morlalu jatana wonti: „Minakulno jidni ngakangu ngatjiai, jenia ngato jinkangu jinkila nganai milila ngakani juralu.“
23И закле јој се: Шта год заиштеш у мене даћу ти, да би било и до пола царства мог.
24Nani dunkana wonti ja ngandrini nankanani jatana wonti: „Mina ngani ngatjinanto?“ Nani jatana wonti: „Johannes multibanietja mangatandra.“
24А она изашавши рече матери својој: Шта ћу искати? А она рече: Главу Јована крститеља.
25Ja nani nurujeli pirna mitaia kaparani wirina wonti ja ngatjina wonti ja jatana wonti: „Ngato ngantjai, jundru ngakangu nurujeli Johannes multibanietja mangatandra pirrani jinkinanto.“
25И одмах ушавши брзо к цару заиска говорећи: Хоћу да ми даш, сад на кругу, главу Јована крститеља.
26Ja mitaia kapara ngaurongauro pirna pantjina wonti, windri jaura morlalundru ja bukaia kamanelindru nau wata ngantjina wonti nana nintali ngankala.
26И забрину се цар, али клетве ради и гостију својих не хте јој одрећи.
27Ja nurujeli mitaia kaparali mangatandra wokaribanietja kulno jinpana wonti, ja jirijiribana wonti mangatandra nunkani maninanto.
27И одмах посла цар џелата, и заповеди да донесе главу његову.
28Nau wapana wonti ja mangatandra nunkani kanja ngari pungani wokaribana wonti, ja mangatandra nunkani pirrani tikalkana wonti ja mankarani jinkina wonti, ja mankarali nina ngandrini nankanani jinkina wonti.
28А он отишавши посече га у тамници, и донесе главу његову на кругу, и даде девојци, а девојка даде је матери својој.
29Ja milieli nunkanali jenia matja ngarana, tana wokarana wonti ja palku nunkani manina wonti ja nari kutuni kulnuni kurana wonti.
29И чувши ученици његови дођоше и узеше тело његово, и метнуше га у гроб.
30Ja Apostel wora Jesungu jurborina tikana wonti, ja tanali nunkangu pratjana kaukaubana wonti, mina tanali ngankana warai, ja mina ngujangujara tanali jinkina warai.
30И скупише се апостоли к Исусу, и јавише Му све и шта учинише и шта људе научише.
31Ja Nau tanangu jatana wonti: „Kaparanau jura pilki pitaraia!“ Ngangau marapu nganana wonti, tana wokarana wonti ja wapana wonti, ja tana ngandandarina wonti buka tajila.
31И рече им: Дођите ви сами насамо, и почините мало. Јер их беше много који долазе и одлазе, и не имаху кад ни јести.
32Ja tana wapana wonti botali pilki pitaraia.
32И одоше на лађи у пусто место сами.
33Ja kana wolarali tanana wapanani najina wonti, ja marapujeli nina ngujamana wonti; ja tana tidnali ngura pratjanandru jerra mindrina wonti, ja tana tanangu ngopera nganingana wonti ja nunkangu mapaterina wonti.
33И видеше их људи кад иђаху, и познаше их многи, и пешице из свих градова стецаху се онамо, и престигоше их, и скупише се око Њега.
34Ja Nau matja dunkana, Jesujeli kana wolara pirna najina wonti, ja Nau tanangu kalumiltjamiltjarina wonti, ngangau tana tjipi jeribaka nganana wonti tana ngamalkanietja pani; ja Nulu wonina wonti tanangu ngujangujara marapu jinkila.
34И изашавши Исус виде народ многи, и сажали Му се, јер беху као овце без пастира; и поче их учити много.
35Ja ditji ngaltingaltini mili nunkani nunkangu wokarana wonti ja jatana wonti: „Ninkida pitaru nganai, ja ditji ngaltingaltiriai.
35И кад би већ пред ноћ, приступише к Њему ученици Његови говорећи: Пусто је место, а већ је касно;
36Tanana jinpau, ngangau tana ngura pirnaia ja wakaia karakara wapananto, tanali buka tanani burungankala, ngangau tanali panila ngamalkai tajila.“
36отпусти их нека иду у околна села и паланке да купе себи хлеба; јер немају шта јести.
37Nulu kalabana wonti ja tanangu jatana wonti: „Jura tanangu buka jinkianau!“ Ja tana nunkangu jatana wonti: „Ngaiani wapananto 200 mardatandrali buka burungankala tanangu jinkila tajinanto?“
37А Он одговарајући рече им: Дајте им ви нека једу. А они рекоше: Једино да идемо да купимо за двеста гроша хлеба, па да им дамо да једу?
38Nau tanangu jatana wonti: „Worderuntja buka ngunku jura ngamalkai? Wapanau ja najianau!“ Ja tanali matja ngujamana, tana jatana wonti: „Mara wora, ja paru mandru.“
38А Он им рече: Колико хлебова имате? Идите и видите. И видевши рекоше: Пет хлебова и две рибе.
39Ja Nulu tanangu jirijiribana wonti, tana pratjana ngamana ngarinanto witta kulno ja witta kulno kanta kuljakuljani.
39И заповеди им да их посаде све на гомиле по зеленој трави.
40Ja tana ngamana ngarina wonti witta pilkipilki, milingeru witta kulnuni 100 ja witta kulnuni 50.
40И посадише се на гомиле по сто и по педесет.
41Ja Nulu buka ngunku mara wora jo paru mandru patana wonti, ja Nulu pariwilpa najina tarana wonti ja tanana ngurungutana wonti; ja Nulu buka wokaribana wonti ja milini nunkanani jinkina wonti, ngangau tanali tanangu jinkinanto, bakana paru mandru Nulu pratjanani puntibana wonti.
41И узевши оних пет хлебова и две рибе погледа на небо, и благослови, па преломи хлебове, и даде ученицима својим да метну испред њих; и оне две рибе раздели свима.
42Ja pratjanali tajina wonti ja jerturina wonti.
42И једоше сви, и наситише се.
43Ja tanali buka wordu wordu billi marapratjana ja mandru manamiri kampana wonti, ja bakana paru.
43И накупише комада дванаест котарица пуних и од риба.
44Ja tanali matja buka tajina, materi 5000 nganana wonti.
44А беше оних што су јели хлебове око пет хиљада људи.
45Ja nurujeli Nulu mili nunkani jinpana tertana wonti, tana botani wirinanto ja nunkangu ngopera jerankari Bethsaidaia pararananto, Nulu ngopera kana wolara jinpananto.
45И одмах натера ученике своје да уђу у лађу и да иду напред на оне стране у Витсаиду док Он отпусти народ.
46Ja Nau tanangundru matja puntina, Nau mordawonpaia tarana wonti ngatjila.
46И отпустивши их оде на гору да се помоли Богу.
47Ja matja tinkarina, bota panto mandrani nganana wonti, ja Nau mitani kulnulu.
47И увече беше лађа насред мора, а Он сам на земљи.
48Ja Nulu najina wonti, worderu tanali parparali ngankana bota tertubana wonti, ngangau watara tanangu mudlani ngakana wonti. Ja nguramarani kuperi Nau tanangu wokarana wonti ngapani wapana; ja Nulu ngantjana wonti tanangu wiringala.
48И виде их где се муче веслајући: јер им беше противан ветар. И око четврте страже ноћне дође к њима идући по мору; и хтеде да их мимоиђе.
49Tanali nina najina ngapani wapanani, tanali ngundrana wonti Nau kutji nganai, ja pirna maritjina wonti.
49А они видевши Га где иде по мору мишљаху да је утвара, и повикаше;
50Ngangau pratjanali nina najina wonti ja ngarrana wonti. Ja Nulu nurujeli tanangu kaukaubana wonti ja jatana wonti: „Murlali ngananimai, ngani Nauja, wata japali ngananimai!“
50јер Га сви видеше и поплашише се. И одмах проговори с њима, и рече им: Не бојте се, ја сам, не плашите се.
51Ja Nau tanangu botaia tarana wonti, ja watara mudana wonti. Ja tana munta japali pirna pantjina wonti ja ngaruparana wonti.
51И уђе к њима у лађу, и утоли ветар; и врло се уплашише, и дивљаху се.
52Ngangau tana bukandru wata kiririna wonti, ngangau tana ngara ngurunguru nganana wonti.
52Јер их не научише хлебови; јер се беше срце њихово окаменило.
53Ja tana matja pararana, tana Genezareth mitani wokarana wonti, ja tanali bota dirkalaia parumana wonti.
53И прешавши дођоше у земљу генисаретску; и стадоше у крај.
54Ja tana botandru matja dunkana, nurujeli tanali nina ngujamana wonti.
54И кад изађоше из лађе, одмах Га познаше људи.
55Ja tana nunkangupini mitani paruparu wirarina wonti, ja wonina wonti turarani pirini kana muntja wirilkala, woderi tanali ngarana wonti Nau ngananani.
55И оптрчавши сав онај крај, почеше на одрима доносити болеснике где су чули да је Он.
56Ja woderi Nau wirina wonti ngura wakaia kara pirnaia kara ngura morla wakaia kara, jerra tanali kana muntja jinkimalini pirini terkibana wonti ja nunkangu ngatjina wonti, tanali windri kati jelbi nunkani karakarananto; ja pratjana tanali nina karakarana wonti, tepi pantjina wonti.
56И куд год иђаше у села или у градове или у паланке, на раскршћима метаху болеснике и мољаху Га да се барем скута од хаљине Његове дотакну: и оздрављаху сви који Га се дотицаху.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.