Mark 10
King James Version with ApocryphaTranslation
King James Version with Apocrypha
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1And he arose from thence, and cometh into the coasts of Judæa by the farther side of Jordan: and the people resort unto him again; and, as he was wont, he taught them again.
1И уставши оданде дође у околине јудејске преко Јордана, и стече се опет народ к Њему; и као што обичај имаше, опет их учаше.
2¶ And the Pharisees came to him, and asked him, Is it lawful for a man to put away his wife? tempting him.
2И приступивши фарисеји упиташе Га кушајући: Може ли човек пустити жену?
3And he answered and said unto them, What did Moses command you?
3А Он одговарајући рече им: Шта вам заповеда Мојсије?
4And they said, Moses suffered to write a bill of divorcement, and to put her away.
4А они рекоше: Мојсије допусти да јој се да распусна књига и да се пусти.
5And Jesus answered and said unto them, For the hardness of your heart he wrote you this precept.
5И одговарајући Исус рече им: По тврђи вашег срца написа вам он заповест ову.
6But from the beginning of the creation God made them male and female.
6А у почетку створења, мужа и жену, створио их је Бог.
7For this cause shall a man leave his father and mother, and cleave to his wife;
7Зато оставиће човек оца свог и мајку и прилепиће се к жени својој,
8And they twain shall be one flesh: so then they are no more twain, but one flesh.
8и буду двоје једно тело. Тако нису више двоје него једно тело.
9What therefore God hath joined together, let not man put asunder.
9А шта је Бог саставио човек да не раставља.
10And in the house his disciples asked him again of the same matter .
10И у кући опет запиташе Га за то ученици Његови.
11And he saith unto them, Whosoever shall put away his wife, and marry another, committeth adultery against her.
11И рече им: Који пусти жену и ожени се другом, чини прељубу на њој.
12And if a woman shall put away her husband, and be married to another, she committeth adultery.
12И ако жена остави мужа свог и пође за другог, чини прељубу.
13¶ And they brought young children to him, that he should touch them: and his disciples rebuked those that brought them .
13И доношаху к Њему децу да их се дотакне; а ученици брањаху онима што их доношаху.
14But when Jesus saw it , he was much displeased, and said unto them, Suffer the little children to come unto me, and forbid them not: for of such is the kingdom of God.
14А Исус видевши расрди се и рече им: Пустите децу нека долазе к мени, и не браните им; јер је таквих царство Божје.
15Verily I say unto you, Whosoever shall not receive the kingdom of God as a little child, he shall not enter therein.
15Заиста вам кажем: који не прими царство Божје као дете, неће ући у њега.
16And he took them up in his arms, put his hands upon them, and blessed them.
16И загрливши их метну на њих руке те их благослови.
17¶ And when he was gone forth into the way, there came one running, and kneeled to him, and asked him, Good Master, what shall I do that I may inherit eternal life?
17И кад изађе на пут, притрча неко, и клекнувши на колена пред Њим питаше Га: Учитељу благи! Шта ми треба чинити да добијем живот вечни?
18And Jesus said unto him, Why callest thou me good? there is none good but one, that is , God.
18А Исус рече му: Што ме зовеш благим? Нико није благ осим једног Бога.
19Thou knowest the commandments, Do not commit adultery, Do not kill, Do not steal, Do not bear false witness, Defraud not, Honour thy father and mother.
19Заповести знаш: не чини прељубе; не убиј; не укради; не сведочи лажно; не чини неправде никоме; поштуј оца свог и матер.
20And he answered and said unto him, Master, all these have I observed from my youth.
20А он одговарајући рече Му: Учитељу! Све сам ово сачувао од младости своје.
21Then Jesus beholding him loved him, and said unto him, One thing thou lackest: go thy way, sell whatsoever thou hast, and give to the poor, and thou shalt have treasure in heaven: and come, take up the cross, and follow me.
21А Исус погледавши на њ, омиле му, и рече му: Још ти једно недостаје: иди продај све што имаш и подај сиромасима; и имаћеш благо на небу; и дођи, те хајде за мном узевши крст.
22And he was sad at that saying, and went away grieved: for he had great possessions.
22А он поста зловољан од ове речи, и оде жалостан; јер беше врло богат.
23¶ And Jesus looked round about, and saith unto his disciples, How hardly shall they that have riches enter into the kingdom of God!
23И погледавши Исус рече ученицима својим: Како је тешко богатима ући у царство небеско!
24And the disciples were astonished at his words. But Jesus answereth again, and saith unto them, Children, how hard is it for them that trust in riches to enter into the kingdom of God!
24А ученици се уплашише од речи Његових. А Исус опет одговарајући рече им: Децо! Како је тешко онима који се уздају у своје богатство ући у царство Божје!
25It is easier for a camel to go through the eye of a needle, than for a rich man to enter into the kingdom of God.
25Лакше је камили проћи кроз иглене уши неголи богатоме ући у царство Божје.
26And they were astonished out of measure, saying among themselves, Who then can be saved?
26А они се врло дивљаху говорећи у себи: Ко се дакле може спасти?
27And Jesus looking upon them saith, With men it is impossible, but not with God: for with God all things are possible.
27А Исус погледавши на њих рече: Људима је немогуће, али није Богу: јер је све могуће Богу.
28¶ Then Peter began to say unto him, Lo, we have left all, and have followed thee.
28А Петар Му поче говорити: Ето ми смо оставили све, и за Тобом идемо.
29And Jesus answered and said, Verily I say unto you, There is no man that hath left house, or brethren, or sisters, or father, or mother, or wife, or children, or lands, for my sake, and the gospel’s,
29А Исус одговарајући рече: Заиста вам кажем: нема никога који је оставио кућу, или браћу, или сестре, или оца, или матер, или жену, или децу, или земљу, мене ради и јеванђеља ради,
30But he shall receive an hundredfold now in this time, houses, and brethren, and sisters, and mothers, and children, and lands, with persecutions; and in the world to come eternal life.
30а да неће примити сад у ово време сто пута онолико кућа, и браће, и сестара, и отаца, и матера, и деце, и земље, у прогоњењу, а на оном свету живот вечни.
31But many that are first shall be last; and the last first.
31Али ће многи први бити последњи, и последњи први.
32¶ And they were in the way going up to Jerusalem; and Jesus went before them: and they were amazed; and as they followed, they were afraid. And he took again the twelve, and began to tell them what things should happen unto him,
32А кад иђаху путем у Јерусалим, Исус иђаше пред њима, а они се чуђаху, и за Њим иђаху са страхом. И узевши опет дванаесторицу поче им казивати шта ће бити од Њега:
33Saying , Behold, we go up to Jerusalem; and the Son of man shall be delivered unto the chief priests, and unto the scribes; and they shall condemn him to death, and shall deliver him to the Gentiles:
33Ево идемо у Јерусалим, и Син човечји предаће се главарима свештеничким и књижевницима и осудиће Га на смрт, и предаће Га незнабошцима;
34And they shall mock him, and shall scourge him, and shall spit upon him, and shall kill him: and the third day he shall rise again.
34и наругаће Му се, и биће Га, и попљуваће Га, и убиће Га, и трећи дан устаће.
35¶ And James and John, the sons of Zebedee, come unto him, saying, Master, we would that thou shouldest do for us whatsoever we shall desire.
35И пред Њега дођоше Јаков и Јован, синови Зеведејеви, говорећи: Учитељу! Хоћемо да нам учиниш за шта ћемо Те молити.
36And he said unto them, What would ye that I should do for you?
36А Он им рече: Шта хоћете да вам учиним?
37They said unto him, Grant unto us that we may sit, one on thy right hand, and the other on thy left hand, in thy glory.
37А они Му рекоше: Дај нам да седнемо један с десне стране Теби, а други с леве, у слави Твојој.
38But Jesus said unto them, Ye know not what ye ask: can ye drink of the cup that I drink of? and be baptized with the baptism that I am baptized with?
38А Исус им рече: Не знате шта иштете: можете ли пити чашу коју ја пијем, и крстити се крштењем којим се ја крштавам?
39And they said unto him, We can. And Jesus said unto them, Ye shall indeed drink of the cup that I drink of; and with the baptism that I am baptized withal shall ye be baptized:
39А они Му рекоше: Можемо. А Исус рече им: Чашу, дакле, коју ја пијем испићете; и крштењем којим се ја крштавам крстићете се;
40But to sit on my right hand and on my left hand is not mine to give; but it shall be given to them for whom it is prepared.
40али да седнете с десне стране мени и с леве, не могу ја дати него којима је уготовљено.
41And when the ten heard it , they began to be much displeased with James and John.
41И чувши то десеторица почеше се срдити на Јакова и на Јована.
42But Jesus called them to him , and saith unto them, Ye know that they which are accounted to rule over the Gentiles exercise lordship over them; and their great ones exercise authority upon them.
42А Исус дозвавши их рече им: Знате да кнезови народни владају народом и поглавари његови управљају њим.
43But so shall it not be among you: but whosoever will be great among you, shall be your minister:
43Али међу вама да не буде тако; него који хоће да буде већи међу вама, да вам служи.
44And whosoever of you will be the chiefest, shall be servant of all.
44И који хоће први међу вама да буде, да буде свима слуга.
45For even the Son of man came not to be ministered unto, but to minister, and to give his life a ransom for many.
45Јер Син човечји није дошао да Му служе него да служи, и да да душу своју у откуп за многе.
46¶ And they came to Jericho: and as he went out of Jericho with his disciples and a great number of people, blind Bartimæus, the son of Timæus, sat by the highway side begging.
46И дођоше у Јерихон. И кад излажаше из Јерихона, Он и ученици Његови и народ многи, син Тимејев, Вартимеј слепи, сеђаше крај пута и прошаше.
47And when he heard that it was Jesus of Nazareth, he began to cry out, and say, Jesus, thou Son of David, have mercy on me.
47И чувши да је то Исус Назарећанин стаде викати и говорити: Сине Давидов, Исусе! Помилуј ме!
48And many charged him that he should hold his peace: but he cried the more a great deal, Thou Son of David, have mercy on me.
48И прећаху му многи да ућути, а он још више викаше: Сине Давидов! Помилуј ме!
49And Jesus stood still, and commanded him to be called. And they call the blind man, saying unto him, Be of good comfort, rise; he calleth thee.
49И ставши Исус рече да га зовну. И зовнуше слепца говорећи му: Не бој се, устани, зове те.
50And he, casting away his garment, rose, and came to Jesus.
50А он збацивши са себе хаљине своје, устаде и дође к Исусу.
51And Jesus answered and said unto him, What wilt thou that I should do unto thee? The blind man said unto him, Lord, that I might receive my sight.
51И одговарајући рече му Исус: Шта хоћеш да ти учиним? А слепи рече Му: Равуни! Да прогледам.
52And Jesus said unto him, Go thy way; thy faith hath made thee whole. And immediately he received his sight, and followed Jesus in the way.
52А Исус рече му: Иди, вера твоја поможе ти. И одмах прогледа, и оде путем за Исусом.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.