Marka 9
Asang Khongca Bible (Eastern Khumi Chin, 2019)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Anih mah nihcae khaeah, Loktang kang thuih o, thacakhaih hoiah angzo Sithaw prae hnu o ai karoek to, haeah angdoe thoemto kaminawk thungah duekhaih pataeng han ai kami to oh, tiah a naa.
1И рече им: Заиста вам кажем: имају неки међу овима што стоје овде који неће окусити смрт док не виде царство Божје да дође у сили.
2Ni tarukto pacoengah Jesu mah Piter, Jakob hoi Johan to hoih moe, maesang nuiah dawh haih, to ah angmacae bueng oh o: to naah nihcae hma ah krang amkhraih pae.
2И после шест дана узе Исус Петра и Јакова и Јована и изведе их на високу гору саме; и преобрази се пред њима.
3Anih ih kahni loe ni aengh baktiah ampha; long nuiah kaom tih hmuen mah doeh patah thai ai khoek to dantui kanglung baktiah anglung.
3И хаљине Његове постадоше сјајне и врло беле као снег, као што не може белиља убелити на земљи.
4Elijah hoi Mosi doeh nihcae hma ah amtueng pae: nihnik loe Jesu hoiah lok apaeh hoi.
4И указа им се Илија с Мојсијем где се разговараху с Исусом.
5Piter mah Jesu khaeah, Rabbi, aicae loe haeah oh han hoih: buk thumto sah o si; nang hanah maeto, Mosi hanah maeto, Elijah hanah maeto, tiah a naa.
5И Петар одговарајући рече Исусу: Рави! Добро нам је овде бити; и да начинимо три сенице: Теби једну и Мојсију једну и Илији једну.
6Nihcae loe zit o parai pongah, timaw thuih han, tito panoek o ai.
6Јер не знаше шта говори; јер беху врло уплашени.
7To naah tamai mah nihcae to khuk khoep; tamai thung hoiah, Hae loe Ka palung duek ih Capa ah oh: a lok tahngai pae oh, tiah lok to angzoh.
7И постаде облак те их заклони; и дође глас из облака говорећи: Ово је Син мој љубазни; Њега послушајте.
8Nawnetta oh pacoengah nihcae mah a taeng bangah khet o, to naah angmacae hoi Jesu khue ai ah loe kalah mi doeh hnu o ai.
8И уједанпут погледавши, никога не видеше осим Исуса самог са собом.
9Nihcae mae nui hoi anghum o tathuk naah, kami Capa duekhaih hoi angthawk ai karoek to a hnuk o ih hmuennawk to mi kawbaktih khaeah doeh thuih han ai ah nihcae han lok a thuih pae.
9А кад силажаху с горе запрети им да ником не казују шта су видели, док Син човечји не устане из мртвих.
10Nihcae mah to lok to pakuem o, duekhaih hoi angthawk lethaih, tiah thuih ih lok loe tih thuih koehhaih ih maw vai? tiah angmacae hoi angmacae lok angdueng o.
10И реч задржаше у себи питајући један другог: Шта то значи устати из мртвих?
11Nihcae mah anih khaeah, Tipongah ca tarik kaminawk mah loe Elijah angzo hmaloe tih, tiah thuih o loe? tiah a dueng o.
11И питаху Га говорећи: Како говоре књижевници да Илија треба најпре да дође?
12Anih mah nihcae khaeah, Elijah angzo hmaloe ueloe, hmuennawk sah pakhrai boih tih; kami Capa loe paroeai patangkhang ueloe, pahnawt o sut tih, tiah tarik ih lok to oh.
12А Он одговарајући рече им: Илија ће доћи најпре, и уредити све; али и Син човечји треба да много пострада и да се понизи, као што је писано.
13Toe kang thuih o, angmah kawng tarik ih baktih toengah Elijah loe angzoh boeh, toe nihcae mah a nuiah koeh thaithue hmuen to sak o, tiah a naa.
13Али вам кажем да је и Илија дошао и учинише с њим шта хтедоше као што је писано за њега.
14A hnukbang kaminawk ohhaih ahmuen ah a phak naah, nihcae taengah kaom pop parai kaminawk to a hnuk, ca tarik kaminawk loe nihcae hoi lok angaek o.
14И дошавши к ученицима својим виде народ многи око њих и књижевнике где се препиру с њима.
15Kami boih mah anih to hnuk o naah, dawnrai o moe, anih dawt hanah cawnh o.
15И одмах видевши Га сав народ уплаши се и притрчавши поздрављаху Га.
16Anih mah ca tarik kaminawk khaeah tih lok maw nihcae khaeah na dueng o? tiah a naa.
16И упита књижевнике: Шта се препирете с њима?
17To naah paroeai kaminawk thung ih kami maeto mah, Patukkung, taqawk mah naeh ih lokaa, ka capa nang khaeah kang zoh haih;
17И одговарајући један од народа рече: Учитељу! Доведох к Теби сина свог у коме је дух неми.
18taqawk mah anih to naeh kruek, long ah amtimh moe, pakha thung hoiah tamtui poep to tacawt, haa a kaek moe, ngan kana baktiah ngan to a zaek pae: taqawk haek pae hanah na hnukbang kaminawk khaeah ka thuih pae, toe nihcae mah haek o thai ai, tiah a naa.
18И сваки пут кад га ухвати ломи га, и пену баца и шкргуће зубима; и суши се. И рекох ученицима Твојим да га истерају; и не могоше.
19Jesu mah to kami khaeah, Tanghaih tawn ai kaminawk, nasetto maw nangcae khaeah ka oh moe, nasetto maw kang moek o han vop? Nawkta to kai khaeah na hoi oh, tiah a naa.
19А Он одговарајући му рече: О роде неверни! Докле ћу с вама бити? Докле ћу вас трпети? Доведите га к мени.
20Nawkta to anih khaeah hoih o: taqawk mah Anih to hnuk naah, nawkta loe long ah amtimh; pakha hoi tamtui poep to tacawt moe, long ah amlet.
20И доведоше га к Њему; и кад Га виде одмах га дух стаде ломити; и паднувши на земљу ваљаше се бацајући пену.
21Anih mah nawkta ih ampa khaeah, Saning nazetto maw hae tiah oh boeh, tiah a dueng. Ampa mah nawkta nathuem hoiah oh boeh, tiah a naa.
21И упита оца његовог: Колико има времена како му се то догодило? А он рече: Из детињства.
22Anih to paduek hanah hmai thungah doeh, tui thungah doeh, vaihi hoi vaihi a vah: toe na sak thaih nahaeloe tahmenhaih hoiah na bomh ah, tiah a naa.
22И много пута баца га у ватру и у воду да га погуби; него ако шта можеш помози нам, смилуј се на нас.
23Jesu mah anih khaeah, Na tang thaih nahaeloe, tang kami hanah hmuennawk boih angcoeng thaih, tiah a naa.
23А Исус рече му: Ако можеш веровати: све је могуће ономе који верује.
24Nawkta ih ampa mah, Angraeng, ka tang hmang, tang ai ah ka oh han ai ah na bom ah, tiah mikkhraetui hoiah a lok to pathim pae phrat.
24И одмах повикавши отац детињи са сузама говораше: Верујем, Господе! Помози мом неверју.
25To hmuen khet hanah nawnto kacawn kaminawk Jesu mah hnuk naah, Taqawk sae to a zoeh, anih khaeah, Naa pangsak moe, lok aasak taqawk, lok kang paek, nawkta takoh thung hoiah tacawt ah loe, natuek naah doeh akun let hmah lai ah, tiah a naa.
25А Исус видећи да се стиче народ, запрети духу нечистом говорећи му: Душе неми и глуви! Ја ти заповедам, изађи из њега и више не улази у њега.
26Taqawk loe hangh moe, nawkta to asoek pacoengah, anih thung hoiah tacawt: nawkta loe kadueh baktiah oh sut; kaminawk mah loe a duek boeh, tiah poek o.
26И повикавши и изломивши га врло изађе; и учини се као мртав тако да многи говораху: Умре.
27Toe Jesu mah anih to ban ah patawnh moe, pathawk tahang; to naah nawkta loe angdoet tahang.
27А Исус узевши га за руку подиже га: и уста.
28Anih imthung ah akun naah, a hnukbang kaminawk mah tamquta hoiah tipongah kaicae mah loe ka haek o thai ai loe? tiah a dueng o.
28И кад уђе у кућу, питаху Га ученици Његови насамо: Зашто га ми нисмо могли истерати?
29Anih mah nihcae khaeah, Hae baktih hmuen loe lawkthuihaih hoi buhzah haih ai ah loe tacawt thai ai, tiah a naa.
29И рече им: Овај се род ничим не може истерати до молитвом и постом.
30To ahmuen hoiah tacawt o moe, Kalili prae thungah caeh o; anih mah to tiah kaom hmuen to minawk panoeksak han koeh ai.
30И изашавши оданде иђаху кроз Галилеју; и не хтеше да ко дозна.
31A hnukbang kaminawk to hae tiah patuk, nihcae khaeah, Kami Capa to minawk ban ah paek o ueloe, anih to hum o tih; anih loe hum o pacoeng, ni thumto naah angthawk let tih, tiah a naa.
31Јер учаше ученике своје, и говораше им да ће се Син човечји предати у руке људске, и убиће Га, и пошто Га убију устаће трећи дан.
32Toe anih thuih koehhaih to nihcae mah panoek o thai ai, dueng hanah doeh zit o.
32А они не разумеваху реч, и не смеху да Га запитају.
33Anih loe Kapernuam vangpui ah angzoh: imthung ah oh o naah, anih mah a hnukbang kaminawk to lok a dueng, Loklam ah tih lok maw nang aek o? tiah a naa.
33И дође у Капернаум, и кад беше у кући запита их: Шта се препирасте путем међу собом?
34Loklam ah angmacae hoi angmacaea mi maw kalen koek ah om tih, tiah lok angaek o pongah, nihcae loe anghngai o duem.
34А они ћутаху; јер се путем препираше међу собом ко је највећи.
35Anih loe anghnut moe, hatlai hnettonawk to kawk, nihcae khaeah, Mi kawbaktih doeh hmaloe ah oh koeh kami loe, hnukkhuem koek ah oh moe, kami boih ih tamna ah oh han oh, tiah a naa.
35И седавши дозва дванаесторицу и рече им: Који хоће да буде први нека буде од свих најзадњи и свима слуга.
36Nawkta maeto a lak moe, nihcae salakah angdoetsak: nawkta to tapom moe, nihcae khaeah,
36И узевши дете метну га међу њих и загрливши га рече им:
37mi kawbaktih doeh hae nawktanawk thung ih nawkta maeto hae kai ih ahmin hoiah talawk kami loe, kai talawk kami ah ni oh: mi kawbaktih doeh kai talawk kami loe, kai to talawk ai, kai patoehkung talawk kami ah ni oh, tiah a naa.
37Ко једно овакво дете прими у име моје, мене прима; а ко мене прими, не прима мене него Оног који је мене послао.
38Johan mah anih khaeah, Patukkung, na hmin hoiah taqawk haek kami maeto ka hnuk o, anih loe aicae hnukbang kami na ai ni: anih loe aicae hnukah bang ai pongah, ka pakaa pae o, tiah a naa.
38Одговори Му Јован говорећи: Учитељу! Видесмо једног где именом Твојим изгони ђаволе који не иде за нама: и забранисмо му, јер не иде за нама.
39Jesu mah, Pakaa o hmah, kai ih ahmin hoiah dawnrai hmuen sah kami mah loe, kazoi daek ah kai ih ahmin to kasae thui mak ai.
39А Исус рече: Не браните му; јер нема никога који би именом мојим чудо чинио да може брзо зло говорити за мном.
40Aicae nuiah kasae sah ai kami loe aicae ih kami ah ni oh.
40Јер ко није против вас с вама је.
41Loktang kang thuih o, Kri kami ah na oh o pongah, kai hmin hoiah tui boengloeng maeto paek kami loe, loktang kang thuih o, a hnuk han koi tangqum to hnu ai ah om mak ai.
41Јер ко вас напоји чашом воде у име моје, зато што сте Христови, заиста вам кажем: неће му пропасти плата.
42Mi kawbaktih doeh kai tanghaih tawn hae nawktanawk thung ih nawkta maeto hanah zaehaih sahsak kami loe, cangkaehhaih thlung tahnong ah a oihsak moe, tuipui thungah vah nahaeloe hoih kue tih.
42А који саблазни једног од ових малих који верују мене, боље би му било да обеси камен воденични о врат свој и да се баци у море.
43Na ban mah na zaesak nahaeloe, takroek pat ah: ban hnetto koep ah dueh thai ai, hell hmai thungah caeh pongah loe, ban koep ai ah hinghaih thungah akun to nang hanah hoih kue:
43И ако те рука твоја саблажњава, одсеци је: боље ти је без руке у живот ући, неголи с обе руке ући у пакао, у огањ вечни,
44to hell thungah loe nihcae ih alungh to dueh ai, hmai doeh dueh ai.
44где црв њихов не умире, и огањ се не гаси.
45Na khok mah na zaesak nahaeloe, takroek pat ah: khok hnetto koep ah dueh thai ai, hell hmai thungah caeh pongah loe, khok koep ai ah hinghaih thungah akun to nang hanah hoih kue.
45И ако те нога твоја саблажњава, одсеци је: боље ти је ући у живот хром, неголи с две ноге да те баце у пакао, у огањ вечни,
46To hell thungah loe nihcae ih alungh to dueh ai, hmai doeh dueh ai.
46где црв њихов не умире, и огањ се не гаси.
47Na mik mah na zaesak nahaeloe, taprok dok ah: mik hnetto koep ah, hell hmai thungah caeh pongah loe, mik maeto hoi Sithaw prae thungah akun to nang hanah hoih kue.
47Ако те и око твоје саблажњава, ископај га: боље ти је с једним оком ући у царство Божје, неголи с два ока да те баце у пакао огњени,
48To hell thungah loe nihcae ih alung to dueh ai, hmai doeh dueh ai.
48где црв њихов не умире, и огањ се не гаси.
49Angbawnhaih moi to paloi hoiah atok boih baktih toengah, kami boih paloi hoiah atokhaih to om tih.
49Јер ће се сваки огњем посолити, и свака ће се жртва сољу посолити.
50Paloi loe hoih: toe a khrumhaih to anghmaa nahaeloe, kawbangah maw na khrumsak let thai tih? Nangmacae hanah paloi baktiah khrum oh loe, maeto hoi maeto angdaehhaih to tawn oh, tiah a naa.
50Добра је со; али ако со буде неслана, чим ће се осолити? Имајте со у себи, и мир имајте међу собом.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.