Mark 9
World English BibleTranslation
World English Bible
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1He said to them, “Most certainly I tell you, there are some standing here who will in no way taste death until they see God’s Kingdom come with power.”
1И рече им: Заиста вам кажем: имају неки међу овима што стоје овде који неће окусити смрт док не виде царство Божје да дође у сили.
2After six days Jesus took with him Peter, James, and John, and brought them up onto a high mountain privately by themselves, and he was changed into another form in front of them.
2И после шест дана узе Исус Петра и Јакова и Јована и изведе их на високу гору саме; и преобрази се пред њима.
3His clothing became glistening, exceedingly white, like snow, such as no launderer on earth can whiten them.
3И хаљине Његове постадоше сјајне и врло беле као снег, као што не може белиља убелити на земљи.
4Elijah and Moses appeared to them, and they were talking with Jesus.
4И указа им се Илија с Мојсијем где се разговараху с Исусом.
5Peter answered Jesus, “Rabbi, it is good for us to be here. Let’s make three tents: one for you, one for Moses, and one for Elijah.”
5И Петар одговарајући рече Исусу: Рави! Добро нам је овде бити; и да начинимо три сенице: Теби једну и Мојсију једну и Илији једну.
6For he didn’t know what to say, for they were very afraid.
6Јер не знаше шта говори; јер беху врло уплашени.
7A cloud came, overshadowing them, and a voice came out of the cloud, “This is my beloved Son. Listen to him.”
7И постаде облак те их заклони; и дође глас из облака говорећи: Ово је Син мој љубазни; Њега послушајте.
8Suddenly looking around, they saw no one with them any more, except Jesus only.
8И уједанпут погледавши, никога не видеше осим Исуса самог са собом.
9As they were coming down from the mountain, he commanded them that they should tell no one what things they had seen, until after the Son of Man had risen from the dead.
9А кад силажаху с горе запрети им да ником не казују шта су видели, док Син човечји не устане из мртвих.
10They kept this saying to themselves, questioning what the “rising from the dead” meant.
10И реч задржаше у себи питајући један другог: Шта то значи устати из мртвих?
11They asked him, saying, “Why do the scribes say that Elijah must come first?”
11И питаху Га говорећи: Како говоре књижевници да Илија треба најпре да дође?
12He said to them, “Elijah indeed comes first, and restores all things. How is it written about the Son of Man, that he should suffer many things and be despised?
12А Он одговарајући рече им: Илија ће доћи најпре, и уредити све; али и Син човечји треба да много пострада и да се понизи, као што је писано.
13But I tell you that Elijah has come, and they have also done to him whatever they wanted to, even as it is written about him.”
13Али вам кажем да је и Илија дошао и учинише с њим шта хтедоше као што је писано за њега.
14Coming to the disciples, he saw a great multitude around them, and scribes questioning them.
14И дошавши к ученицима својим виде народ многи око њих и књижевнике где се препиру с њима.
15Immediately all the multitude, when they saw him, were greatly amazed, and running to him, greeted him.
15И одмах видевши Га сав народ уплаши се и притрчавши поздрављаху Га.
16He asked the scribes, “What are you asking them?”
16И упита књижевнике: Шта се препирете с њима?
17One of the multitude answered, “Teacher, I brought to you my son, who has a mute spirit;
17И одговарајући један од народа рече: Учитељу! Доведох к Теби сина свог у коме је дух неми.
18and wherever it seizes him, it throws him down; and he foams at the mouth, grinds his teeth, and becomes rigid. I asked your disciples to cast it out, and they weren’t able.”
18И сваки пут кад га ухвати ломи га, и пену баца и шкргуће зубима; и суши се. И рекох ученицима Твојим да га истерају; и не могоше.
19He answered him, “Unbelieving generation, how long shall I be with you? How long shall I bear with you? Bring him to me.”
19А Он одговарајући му рече: О роде неверни! Докле ћу с вама бити? Докле ћу вас трпети? Доведите га к мени.
20They brought him to him, and when he saw him, immediately the spirit convulsed him and he fell on the ground, wallowing and foaming at the mouth.
20И доведоше га к Њему; и кад Га виде одмах га дух стаде ломити; и паднувши на земљу ваљаше се бацајући пену.
21He asked his father, “How long has it been since this has been happening to him?” He said, “From childhood.
21И упита оца његовог: Колико има времена како му се то догодило? А он рече: Из детињства.
22Often it has cast him both into the fire and into the water to destroy him. But if you can do anything, have compassion on us and help us.”
22И много пута баца га у ватру и у воду да га погуби; него ако шта можеш помози нам, смилуј се на нас.
23Jesus said to him, “If you can believe, all things are possible to him who believes.”
23А Исус рече му: Ако можеш веровати: све је могуће ономе који верује.
24Immediately the father of the child cried out with tears, “I believe. Help my unbelief!”
24И одмах повикавши отац детињи са сузама говораше: Верујем, Господе! Помози мом неверју.
25When Jesus saw that a multitude came running together, he rebuked the unclean spirit, saying to him, “You mute and deaf spirit, I command you, come out of him, and never enter him again!”
25А Исус видећи да се стиче народ, запрети духу нечистом говорећи му: Душе неми и глуви! Ја ти заповедам, изађи из њега и више не улази у њега.
26After crying out and convulsing him greatly, it came out of him. The boy became like one dead, so much that most of them said, “He is dead.”
26И повикавши и изломивши га врло изађе; и учини се као мртав тако да многи говораху: Умре.
27But Jesus took him by the hand and raised him up; and he arose.
27А Исус узевши га за руку подиже га: и уста.
28When he had come into the house, his disciples asked him privately, “Why couldn’t we cast it out?”
28И кад уђе у кућу, питаху Га ученици Његови насамо: Зашто га ми нисмо могли истерати?
29He said to them, “This kind can come out by nothing but by prayer and fasting.”
29И рече им: Овај се род ничим не може истерати до молитвом и постом.
30They went out from there and passed through Galilee. He didn’t want anyone to know it,
30И изашавши оданде иђаху кроз Галилеју; и не хтеше да ко дозна.
31for he was teaching his disciples, and said to them, “The Son of Man is being handed over to the hands of men, and they will kill him; and when he is killed, on the third day he will rise again.”
31Јер учаше ученике своје, и говораше им да ће се Син човечји предати у руке људске, и убиће Га, и пошто Га убију устаће трећи дан.
32But they didn’t understand the saying, and were afraid to ask him.
32А они не разумеваху реч, и не смеху да Га запитају.
33He came to Capernaum, and when he was in the house he asked them, “What were you arguing among yourselves on the way?”
33И дође у Капернаум, и кад беше у кући запита их: Шта се препирасте путем међу собом?
34But they were silent, for they had disputed with one another on the way about who was the greatest.
34А они ћутаху; јер се путем препираше међу собом ко је највећи.
35He sat down and called the twelve; and he said to them, “If any man wants to be first, he shall be last of all, and servant of all.”
35И седавши дозва дванаесторицу и рече им: Који хоће да буде први нека буде од свих најзадњи и свима слуга.
36He took a little child and set him in the middle of them. Taking him in his arms, he said to them,
36И узевши дете метну га међу њих и загрливши га рече им:
37“Whoever receives one such little child in my name receives me; and whoever receives me, doesn’t receive me, but him who sent me.”
37Ко једно овакво дете прими у име моје, мене прима; а ко мене прими, не прима мене него Оног који је мене послао.
38John said to him, “Teacher, we saw someone who doesn’t follow us casting out demons in your name; and we forbade him, because he doesn’t follow us.”
38Одговори Му Јован говорећи: Учитељу! Видесмо једног где именом Твојим изгони ђаволе који не иде за нама: и забранисмо му, јер не иде за нама.
39But Jesus said, “Don’t forbid him, for there is no one who will do a mighty work in my name and be able quickly to speak evil of me.
39А Исус рече: Не браните му; јер нема никога који би именом мојим чудо чинио да може брзо зло говорити за мном.
40For whoever is not against us is on our side.
40Јер ко није против вас с вама је.
41For whoever will give you a cup of water to drink in my name because you are Christ’s, most certainly I tell you, he will in no way lose his reward.
41Јер ко вас напоји чашом воде у име моје, зато што сте Христови, заиста вам кажем: неће му пропасти плата.
42“Whoever will cause one of these little ones who believe in me to stumble, it would be better for him if he were thrown into the sea with a millstone hung around his neck.
42А који саблазни једног од ових малих који верују мене, боље би му било да обеси камен воденични о врат свој и да се баци у море.
43If your hand causes you to stumble, cut it off. It is better for you to enter into life maimed, rather than having your two hands to go into Gehenna, into the unquenchable fire,
43И ако те рука твоја саблажњава, одсеци је: боље ти је без руке у живот ући, неголи с обе руке ући у пакао, у огањ вечни,
44‘where their worm doesn’t die, and the fire is not quenched.’
44где црв њихов не умире, и огањ се не гаси.
45If your foot causes you to stumble, cut it off. It is better for you to enter into life lame, rather than having your two feet to be cast into Gehenna, into the fire that will never be quenched—
45И ако те нога твоја саблажњава, одсеци је: боље ти је ући у живот хром, неголи с две ноге да те баце у пакао, у огањ вечни,
46‘where their worm doesn’t die, and the fire is not quenched.’
46где црв њихов не умире, и огањ се не гаси.
47If your eye causes you to stumble, throw it out. It is better for you to enter into God’s Kingdom with one eye, rather than having two eyes to be cast into the Gehenna of fire,
47Ако те и око твоје саблажњава, ископај га: боље ти је с једним оком ући у царство Божје, неголи с два ока да те баце у пакао огњени,
48‘where their worm doesn’t die, and the fire is not quenched.’
48где црв њихов не умире, и огањ се не гаси.
49For everyone will be salted with fire, and every sacrifice will be seasoned with salt.
49Јер ће се сваки огњем посолити, и свака ће се жртва сољу посолити.
50Salt is good, but if the salt has lost its saltiness, with what will you season it? Have salt in yourselves, and be at peace with one another.”
50Добра је со; али ако со буде неслана, чим ће се осолити? Имајте со у себи, и мир имајте међу собом.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.