Ефесцима 4
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Kulish and Puluj Bible (1905)
1Молим вас дакле ја сужањ у Господу, да се владате као што приликује вашем звању у које сте позвани,
1Благаю ж оце вас я, вязник у Господї, ходити достойно поклику, яким вас покликано,
2са сваком понизношћу и кротошћу, с трпљењем, трпећи један другог у љубави,
2з усякою смирнотою й тихостю, з довготерпеливістю, терплячи один одного в любови,
3старајући се држати јединство Духа у свези мира;
3стараючись держати єдиненнє духа в мирному союзї.
4једно тело, један дух, као што сте и позвани у једној нади звања свог.
4Одно тїло й один дух, яко ж і покликані в одній надїї вашого покликання;
5Један Господ, једна вера, једно крштење,
5один Господь, одна віра, одно хрещеннє,
6један Бог и Отац свих, који је над свима, и кроза све, и у свима нама.
6один Бог і Отець усїх, що над усїма й через усїх і в усїх вас.
7А свакоме се од нас даде благодат по мери дара Христовог.
7Кожному ж з нас дана благодать по мірі даровання Христового.
8Зато говори: Изишавши на висину запленио си плен, и даде даре људима.
8Тим же глаголе: Зійшовши на висоту, полонив єси полонь, і дав дари людям.
9А шта изиђе, шта је, осим да и сиђе у најдоња места земље?
9(А те [слово] зійшов, що ж воно [значить], коли не те, що перш зійшов у найнищі сторони землї?
10Који сиђе то је Онај који и изиђе више свих небеса да испуни све.
10Хто зійшов додолу, се Той, що й зійшов вище всїх небес, щоб сповнити все.)
11И Он је дао једне апостоле, а једне пророке, а једне јеванђелисте, а једне пастире и учитеље,
11І Він настановив инших апостолами, а инших пророками, а инших благовістниками, а инших пастирями та учителями,
12да се свети приправе за дело службе, на сазидање тела Христовог;
12на звершеннє сьвятих, на дїло служення, на збудуваннє тїла Христового,
13докле достигнемо сви у јединство вере и познање Сина Божијег, у човека савршеног, у меру раста висине Христове;
13доки дійдемо всї до зʼєдинення віри і познання Сина Божого, до чоловіка звершеного, до міри зросту сповнення Христового,
14да не будемо више мала деца, коју љуља и заноси сваки ветар науке, у лажи човечијој, путем преваре;
14щоб більш не бути малолїтками, хвилюючись і кидаючись від усякого вітру науки, в оманї людській, у лукавстві до підступного заблуду,
15него владајући се по истини у љубави да у свему узрастемо у Ономе који је глава, Христос.
15а ходячи поправдї в любови помножаймо все в Того, котрий єсть голова, Христос,
16Из ког је све тело састављено и склопљено сваким зглавком, да једно другом помаже добро по мери сваког уда, и чини да расте тело на поправљање самог себе у љубави.
16котрого все тїло зложене і звязано всякою увяззю спромоги по дїйству, (яке є) в мірі кожної части, робить зрост тїла на збудуваннє самого себе в любові.
17Ово дакле говорим и сведочим у Господу да више не ходите као што ходе и остали незнабошци у празности ума свог,
17Се ж оце глаголю і сьвідкую в Господї, щоб вам більш не ходити, яко ж і инші погане ходять у суєтї ума свого,
18који имају смисао тамом покривен, и удаљени су од живота Божијег за незнање које је у њима, за окамењење срца својих;
18оморочені мислями, відчужені від життя Божого через невіжество, що єсть в них, через окаменїннє сердець їх.
19који оставивши поштење предадоше се бесрамности, на чињење сваке нечистоте и лакомства.
19Вони, зробившись безчувственними, оддали себе розпусту, щоб робити всяку нечистоту в зажерливости.
20Али ви тако не познасте Христа;
20Ви ж не так познали Христа:
21јер Га чусте и у Њему се научисте, као што је истина у Исусу,
21коли ж бо чули Його і в Йому навчились, що істина в Ісусї,
22да одбаците, по првом живљењу, старог човека, који се распада у жељама преварљивим;
22щоб відложити вам по першому життю давнього чоловіка, що тлїє в похотях лукавих,
23и да се обновите духом ума свог,
23а обновлятись духом ума вашого,
24и обучете у новог човека, који је саздан по Богу у правди и у светињи истине.
24та й одягнутись у нового чоловіка, створеного по Богу в праведности і сьвятости правди.
25Зато одбаците лаж, и говорите истину сваки са својим ближњим; јер смо уди један другом.
25Тим же, відкинувши лож, говоріть правду кожен до ближнього свого; бо ми один одному члени.
26Гневите се и не грешите; сунце да не зађе у гневу вашем.
26Гнївайтесь та й не грішіть: нехай сонце не зайде у гнїві вашому.
27Нити дајте места ђаволу.
27Анї давайте місця дияволу.
28Који је крао више да не краде, него још да се труди, чинећи добро рукама својим да има шта давати потребноме.
28Хто крав, більш не крадь, а лучче працюй, роблячи руками своїми добре, щоб мав що подати тому, хто в нуждї.
29Никаква рђава реч да не излази из уста ваших, него само шта је добро за напредовање вере, да да благодат онима који слушају.
29Всяке гниле слово нехай не виходить з уст ваших, а тільки таке, що годить ся на збудуваннє віри, щоб подало благодать тим, хто чує.
30И не ожалошћавајте Светог Духа Божијег, којим сте запечаћени за дан избављења.
30І не засмучуйте Духа сьвятого Божого, котрим ви запечатані в день викупу.
31Свака горчина, и гнев, и љутина, и вика, и хула, да се узме од вас, са сваком пакошћу.
31Усяка гіркість, і гнїв, і ярость, і крик, і лайка нехай зникне од вас із усїм лихим.
32А будите један другом благи, милостиви, праштајући један другом, као што је и Бог у Христу опростио вама.
32Бувайте ж один до одного добрі, милосерні, прощаючи один одному, яко ж і Бог у Христї простив вам.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.