Језекиљ 28
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Kulish and Puluj Bible (1905)
1Опет ми дође реч Господња говорећи:
1І надійшло до мене слово Господнє, таке:
2Сине човечји, реци кнезу тирском: Овако вели Господ Господ: Што се понесе срце твоје, те велиш: Ја сам Бог, седим на престолу Божјем усред мора; а човек си а не Бог, и изједначујеш срце своје са срцем Божјим;
2Сину чоловічий! Промов до володаря Тирського: Так говорить Господь Бог: за те, що високо вгору несеться твоє серце, й ти мовляєш: Я, наче Бог, я засїв собі, неначе на Божому престолї, в самому серцї моря! та, хоч ти тілько людина, а не Бог, кладеш розум твій поровень із розумом Божим, —
3Ето мудрији си од Данила, никаква тајна није сакривена од тебе;
3Так, ти маєш себе за мудрійшого над самого Даниїла, й нїяка тайна не закрита перед тобою;
4Стекао си благо мудрошћу својом и разумом својим, и насуо си злата и сребра у ризнице своје;
4Се ти нїби твоєю мудростю й розумом надбав собі достатки й зібрав у скарбівнях твоїх золото й срібло;
5Величином мудрости своје у трговини својој умножио си благо своје, те се понесе срце твоје благом твојим;
5Ти нїби великою мудростю твоєю та купецтвом твоїм намножив багацтво твоє, й серце твоє згордїло задля достатків твоїх, —
6Зато овако вели Господ Господ: Што изједначујеш срце своје са срцем Божјим,
6За те ось як говорить Господь Бог: Позаяк ти твій розум кладеш ув одну міру з розумом Божим,
7Зато, ево, ја ћу довести на тебе иностранце најљуће између народа, и они ће истргнути мачеве своје на лепоту мудрости твоје, и убиће светлост твоју.
7Напущу я на тебе чужоземцїв, що найлютїйших з проміж народів, а вони добудуть мечі свої проти всего гарного, що твоя мудрість надбала, та й потемнять сяєво твоє;
8Свалиће те у јаму и умрећеш усред мора смрћу побијених.
8Вони струтять тебе в яму, й згинеш ти в морі смертю повбиваних.
9Хоћеш ли пред крвником својим казати: Ја сам Бог, кад си човек, а не Бог у руци оног који ће те убити?
9Чи й тодї скажеш убийникові твойму: Я Бог, коли ти в руцї вбийника твого будеш тільки людиною, а не Богом?
10Умрећеш смрћу необрезаних од руке туђинске; јер ја рекох, говори Господ Господ.
10Нї, ти вмреш смертю од руки необрізаних чужоземцїв; я бо сказав се, говорить Господь Бог.
11Опет ми дође реч Господња говорећи:
11І надійшло до мене слово Господнє:
12Сине човечји, наричи за царем тирским, и реци му: Овако вели Господ Господ: Ти си печат савршенства, пун си мудрости, и сасвим си леп.
12Сину чоловічий! заплач-заголоси над Тирським царем і промов до його: Так говорить Господь Бог:
13Био си у Едему, врту Божјем; покривало те је свако драго камење: сарад, топаз, дијамант, хрисолит, оних, јаспис, сафир, карбункул, смарагд и злато; онај дан кад си се родио начињени ти бише бубњи твоји и свирале.
13Був єси печаттю звершенностї, повнотою мудростї, вінцем краси. У Едемі, Божому садї, пробував єси. Блискуче дороге каміннє окрашувало твою одежу: карнеоль, топаз, яспис, хризолит, оникс, сапфир, рубин, смарагд і золото, — усе те штучно осаджено в гнїздочках і нанизано, та й наготовлено тобі, скоро на сьвіт родився.
14Ти си био херувим, помазан да заклањаш; и ја те поставих; ти беше на светој гори Божијој, хођаше посред камења огњеног.
14Тебе помазав я, щоб, наче херувим, розпростерав охоронні крила; тебе поставив я наче на сьвятій горі Божій, і ти ходив серед огнистого каміння.
15Савршен беше на путевима својим од дана кад се роди докле се не нађе безакоње на теби.
15Без хиби були поступки твої з того часу, як тебе сотворено, аж докіль не знайшлось у тобі беззаконностї.
16Од мноштва трговине своје напунио си се изнутра насиља, и грешио си; зато ћу те бацити као нечистоту с горе Божје, и затрћу те између камења огњеног, херувиме заклањачу!
16Та через розлоге купецтво твоє сповнилось внутро твоє неправедностю, і ти согрішив. Тим то скинув я тебе, як нечистого, з Божої гори, вигнав тебе, ти херувиме осяйний, зпосеред огнистого каміння.
17Срце се твоје понесе лепотом твојом, ти поквари мудрост своју светлошћу својом; бацићу те на земљу, пред цареве ћу те положити да те гледају.
17Високо неслось твоє серце задля пишноти твоєї, через гординю стратив єси мудрість твою; за те ж я звалю тебе на землю, оддам тебе царям, щоб поругались над тобою.
18Од мноштва безакоња свог, од неправде у трговини својој оскврнио си светињу своју; зато ћу извести огањ испред тебе, који ће те прождрети, и обратићу те у пепео на земљи пред свима који те гледају.
18Через безліч провин твоїх, через неправедну наживу твою в купецтві опоганив єси сьвятощі твої, і я виведу зпосеред тебе огонь, а він пожере тебе, й оберну тебе в попелище перед очима всїх, що поглядати муть на тебе.
19Сви који те познају међу народима препашће се од тебе; бићеш страхота, и неће те бити до века.
19Всї, що знали тебе між народами, здивуються над тобою; ти станешся страховищем і зникнеш по всї віки.
20Опет ми дође реч Господња говорећи:
20І надійшло слово Господнє до мене:
21Сине човечји, окрени лице своје према Сидону, и пророкуј против њега,
21Сину чоловічий! повернись видом проти Сидону й вискажи пророцтво проти його,
22и реци: Овако вели Господ Господ: Ево ме на тебе, Сидоне, и прославићу се усред тебе, и познаће се да сам ја Господ кад извршим судове на њему и посветим се у њему.
22І промов: Так говорить Господь Бог: Ось, я проти тебе, Сидоне, й прославлюсь посеред тебе, й узнають усї, що я — Господь, як розпростру над ним суд караючий і явлю на йому сьвятость мою.
23И послаћу помор у њ, и крв на улице његове, и побијени ће падати усред њега од мача, који ће навалити на њих са свих страна, и познаће да сам ја Господ.
23І пошлю морову пошесть на його й кроворозлив на його улицї, і попадають посеред його побиті мечем, що пожерати ме його з усїх боків; і зрозуміють, що я — Господь.
24И неће више бити дому Израиљевом трн који боде ни жалац који задаје бол више од свих суседа њихових, који их плене; и познаће да сам ја Господ Господ.
24І не буде він уже домові Ізрайлевому колючою терниною, нї болючим бодяком укупі з усїма тими, що навкруг його, та й зрозуміють, що я Господь Бог.
25Овако вели Господ Господ: Кад скупим дом Израиљев из народа међу које су расејани, и посветим се у њима пред народима и населе се у својој земљи коју дадох слузи свом Јакову,
25Так говорить Господь Бог: Як я позбіраю дом Ізраїля зміж народів, що між ними вони розсїяні, й покажу себе на них сьвятим перед очима в усїх народів, і жити муть вони в своїй землї, що я надїлив слузї мойму Яковові;
26тада ће живети у њој без страха, и градиће куће, и садиће винограде, и живеће без страха кад извршим судове на свима који их пленише са свих страна, и познаће да сам ја Господ Бог њихов.
26Тодї будуть вони жити в нїй безпеч, і будуть будувати доми, й насаджувати виноградники, й жити муть собі безпеч, я бо заведу суд над усїма, що їм бажають лиха, й узнають вони, що я — Господь, Бог їх.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.