Језекиљ 7
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Kulish and Puluj Bible (1905)
1Потом дође ми реч Господња говорећи:
1І надійшло до мене слово Господнє, таке:
2Сине човечји, овако каже Господ Господ за земљу Израиљеву: Крај, дође крај на четири стране земљи.
2Ти ж, сину чоловічий скажи: Так говорить Господь Бог: Конець землї Юдиній, — конець прийшов на чотирі сторони землї.
3Дође ти крај, и пустићу гнев свој на те, и судићу ти по путевима твојим и обратићу на те све гадове твоје.
3Оце — конець тобі; і пошлю на тебе гнїв мій й судити му тебе по поступкам твоїм, і наложу на тебе (кару за) всї гидоти твої.
4И око моје неће те пожалити, нити ћу се смиловати, него ћу путеве твоје обратити на те, и гадови ће твоји бити усред тебе, и познаћете да сам ја Господ.
4І не пощадить тебе око моє; не змилосердуюсь на тебе, а відплачу тобі після доріг твоїх і (кари за) гидоти твої на тобі будуть та й зрозумієте, що я — Господь.
5Овако вели Господ Господ: Зло, једно зло, ево иде.
5Так говорить Господь Бог: Лихо єдине (нечуване), ось приходить лихо.
6Крај дође, крај дође, уста на те, ево дође.
6Кінець наближився, прийшов конець, наступає на тебе; ось вона прийшла,
7Дође јутро теби, становниче земаљски, дође време, приближи се дан, кад ће бити полом, а не јека горска.
7Прийшла біда на тебе, осаднику землї! настає час, близько вже день заворушення, а не веселих погуків на горах.
8Сада ћу одмах излити јарост своју на те, и навршићу гнев свој на теби, и судићу ти по твојим путевима, и обратићу на те све гадове твоје.
8Оце ж вилию над тобою досаду мою й довершу на тобі гнїв мій; судити му тебе по поступках твоїх, і наложу на тебе кару за всї гидоти твої.
9Неће жалити око моје, нити ћу се смиловати, даћу ти по путевима твојим, и гадови ће твоји бити усред тебе, и познаћете да сам ја Господ, који бије.
9І не пощадить тебе око моє, я не помилую. По поступам твоїм одплачу тобі, й гидоти твої будуть на тобі, і зрозумієте, що я — Господь караючий.
10Ево дана, ево дође, јутро наста, процвате прут, поноситост напупи.
10Ось він, той день; ось прийшла, наступила біда! виросла палиця, розрослась гординя,
11Насиље нарасте прут безакоња, нико неће остати од њих ни од мноштва њиховог ни од буке њихове, нити ће бити нарицања за њима.
11Та встає на палицю безбожностї сила; і слїду з них не лишиться, і з багацтва їх, і з шуму їх і з пишноти їх.
12Дође време, приспе дан; ко купује нека се не радује, и ко продаје нека не жали, јер ће доћи гнев на све људство њихово.
12Настав час, наближився день; хто купив, не веселись, а хто продав, не журись, бо гнїв над усїм людом його.
13Јер ко продаје, неће опет доћи до оног што прода, ако и остане жив; јер утвара за све мноштво њихово неће се вратити натраг, и нико се неће окрепити безакоњем својим да сачува живот свој.
13Хто бо продав, не вернеться вже до проданого, хоч би й зостались між живими; бо пророчий провид про всїх їх не зміниться, та й нїхто проступком своїм не продовжить життя свого.
14Затрубише у трубе, и спремише све; али нема никога да изађе у бој, јер се гнев мој распалио на све људство њихово.
14Затрублять у трубу, й усе збірається, та нїхто не рушає до бою; бо гнїв мій над усїма ними.
15Напољу мач, а унутра помор и глад; ко буде у пољу, погинуће од мача; а ко буде у граду, њега ће глад и помор прождрети.
15Поза домом меч, а вдома помор і голод; хто в полі, од меча поляже, а хто в містї, того пожере голоднеча й пошесть морова.
16А који их утеку, избавиће се и биће по горама као голубови из долина, сви ће уздисати, сваки за своје безакоње.
16А хоч деякі зміж них і повтїкають, та будуть на горах, мов ті голуби долиняні, та всї вони будуть стогнати, кожне про свою провину.
17Све ће руке клонути и сва ће колена постати као вода.
17У всїх руки послабнуть, а колїна, мов вода, задрожать.
18И припасаће око себе кострет, и дрхат ће их попасти, и на сваком ће лицу бити стид, и све ће им главе бити ћелаве.
18І повдягаються в вереттє, і ляк їх обгорне, а в усїх їх на лицї буде сором, і всї голови — обголені.
19Сребро ће своје побацати по улицама, и злато ће њихово бити као нечистота; сребро њихово и злато њихово неће их моћи избавити у дан гнева Господњег; неће наситити душе своје нити ће напунити трбуха свог, јер им је безакоње њихово спотицање.
19Срібло на улицю повикидають, а золото буде в них нї за-що; нї срібло бо, нї золото не здолїє їх уратувати в день палкого гнїву Господнього. Вони не заситять ними душ своїх і не наповнять утроб своїх; та ж вони були приводом до їх беззаконностей.
20Јер славни накит свој обратише на охолост, и начинише од њега ликове гадова својих, гнусобе своје; зато учиних да им је нечистота.
20І в пишних прикрасах своїх обертали вони їх на гордощі собі, та й робили з них образи гидких бовванів своїх; за те ж і вчиню я їх гидкими їм;
21И даћу га у руке иностранцима да га разграбе, и безбожницима на земљи да је плен, и оскврниће га.
21І подам його (золото) чужим на здобич, і безбожникам в землї на розграбленнє, і вони посквернять його.
22И одвратићу лице своје од њих, и оскврниће светињу моју, и ући ће у њу лупежи и оскврниће је.
22Я одверну від них лице моє, а ті опоганять тайний пробуток мій, і ввійдуть у него грабіжники, і осквернять його.
23Начини вериге, јер је земља пуна крвног суда, и град је пун насиља.
23Зроби пута, бо ся земля переповнена кровавими лиходїйствами, а місто повне насильства.
24Зато ћу довести најгоре између народа да наследе куће њихове, и укинућу охолост силних, и света места њихова оскврниће се.
24Я приведу що-найлютїйших із поганцїв, а вони посядуть домівки їх; і зроблю конець гордощам потужних, та й сьвятинї їх будуть опоганені.
25Иде погибао; они ће тражити мира, али га неће бити.
25І надійде на них погибель; вони шукати муть спокою, та не знайдуть.
26Невоља за невољом долазиће, и глас за гласом стизаће; и они ће тражити утвару од пророка; закона ће нестати у свештеника и савета у стараца.
26Прийде нещастє за нещастєм, і (страшна) чутка за чуткою, і (марно) просити муть у пророка віщби, та й не стане науки в сьвященника й поради в старцїв.
27Цар ће тужити, и кнезови ће се обући у жалост, и руке народу земаљском дрхтаће; учинићу им по путевима њиховим и судићу им према судовима њиховим; и познаће да сам ја Господ.
27І сумувати ме царь, і князя обгорне перестрах, а в землян дрожати муть руки. Я вчиню з ними після їх доріг, якими ходили, і після їх судів буду їх судити; і зрозуміють, що я — Господь.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.