Језекиљ 30
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Kulish and Puluj Bible (1905)
1Опет ми дође реч Господња говорећи:
1І надійшло до мене слово Господнє:
2Сине човечји пророкуј и реци: Овако вели Господ Господ: Ридајте: Јаох дана!
2Сину чоловічий! пророкуй і промов: Так говорить Господь Бог: Голосїть: Ой, чорний, нещасний день!
3Јер је близу дан, близу је дан Господњи, облачан дан, време народима.
3Бо вже близько день; так, близько вже день Господень; хмарний день; година народів надходить.
4И мач ће доћи на Мисир, и страх ће бити у етиопској, кад стану падати побијени у Мисиру, кад се зароби мноштво његово и раскопају се темељи његови.
4І прийде меч на Египет, і покриє страх Етіопію, як у Египтї падати муть побиті, коли повиношені будуть скарби його й поруйновані підвалини його.
5Етиопљани и Путеји и Лудеји и сва мешавина и Хувеји и синови земаља међу којима је вера, пашће с њима од мача.
5Етіопія й Ливія й Лидия і ввесь помішаний нарід і Хуб і ввесь люд тих земель, що з ними сполучені, поляжуть із ними од меча.
6Овако вели Господ: Пашће који подупиру Мисир, и понос силе његове обориће се, од куле синске пашће у њему, говори Господ Господ.
6Так говорить Господь: Упадуть підпори Египту, й повалиться гординя могучостї його; од Мигдола до Сіени падати муть у йому од меча, говорить Господь Бог.
7И биће пусти међу пустим земљама, и градови ће његови бити међу пустим градовима.
7І опустїє він серед попустошених земель, і стояти муть міста його серед попустошених городів.
8И познаће да сам ја Господ кад запалим огањ у Мисиру и сви се помоћници његови сатру.
8І зрозуміють вони, що я — Господь, як пущу Египет на пожар, і всї підпомочники його будуть порозтирані.
9У онај ће дан изаћи посланици од мене на лађама да уплаше етиопску безбрижну, и биће међу њима страх велик као дана мисирског; јер ево, иде.
9У той день вийдуть посли на суднах від мене, щоб ізлякати байдужних Етіопіїв, і нападе на них перестрах, бо ось, день Египту — він і до них надходить.
10Овако вели Господ Господ: Погубићу мноштво мисирско руком Навуходоносора цара вавилонског.
10Так говорить Господь Бог: Зроблю кінець многолюдному Египтові рукою Навуходонозоровою, царя Вавилонського.
11Он и народ његов с њим, најљући између народа, биће доведени да затру земљу, и извући ће мачеве своје на Мисир и напуниће земљу побијених.
11Він і з ним люд його, найлютїйший між народами, будуть приведені пустошити землю, й добудуть вони мечі свої проти Египту й сповнять землю побитими.
12И исушићу реке, и предаћу земљу у руке злим људима; и опустећу земљу и шта је у њој руком туђинском. Ја Господ говорих.
12І повисушую ріки, й віддам землю злюкам у руки, й спустошу землю рукою чужоземцїв із усїм, чим вона повна. Я, Господь, сказав се.
13Овако вели Господ Господ: и гадне ћу богове потрти, и истребићу ликове у Нофу, и неће више бити кнеза из земље мисирске, и пустићу страх у земљу мисирску.
13Так говорить Господь Бог: Оберну в нїщо ідоли й повигублюю боввани в Мемфисї, й з землї Египецької не буде вже більш князя, й наведу страх на Египет.
14И опустошићу Патрос, и упалићу Соан, и извршићу суд на Нову.
14І спустошу Патрос, і пущу пожаром Зоан, і розпочну суд над Но.
15И излићу гнев свој на Син, град мисирски, и истребићу људство у Нову.
15І вилию гнїв мій на Син, твердиню Египецьку, й вигублю натовп людей в Но.
16Кад запалим огањ у Мисиру, љуто ће се узмучити Син, и Нов ће се распасти, и Ноф ће бити у тескоби сваки дан.
16Пущу Египет із огнем, задрожить Син, Но повалиться, а на Ноф (Мемфис) нападе ворог серед дня.
17Младићи авински и пи-весетски пашће од мача, а девојке ће отићи у ропство.
17Молодики в Онї й Пубастї поляжуть од меча, а останок пійде в неволю.
18И у Тафнесу ће помркнути дан кад поломим онде преворнице мисирске и нестане у њему поноса силе његове; облак ће га покрити; а кћери ће његове отићи у ропство.
18І в Тафнисї потемнїє день, як зломлю там ярмо Египецьке й зроблю кінець гордій потузї його. Хмара покриє його, а дочки його пійдуть у неволю.
19И извршићу судове на Мисиру, и они ће познати да сам ја Господ.
19Оттак учиню я суд над Египтом і взнають, що я — Господь.
20Опет једанаесте године, првог месеца, седмог дана, дође ми реч Господња говорећи:
20Ув одинайцятому роцї, в первому місяцї, сьомого дня в місяцї надійшло до мене слово Господнє:
21Сине човечји, сломих мишицу Фараону цару мисирском, и ето неће се завити да се лечи, неће се метнути завој нити ће се завити да би се окрепила и могла држати мач.
21Сину чоловічий! зломив я рамя Фараонові, цареві Египецькому, й ось, воно ще не перевязане, щоб могло вилїчитись, не обвите обвитками, щоб вернулась йому снага вхопити меча.
22Зато овако вели Господ Господ: Ево ме на Фараона цара мисирског, и сломићу му мишице, и здраву и сломљену, и избићу му мач из руке.
22Тим же то так говорить Господь Бог: Ось я проти Фараона, царя Египецького, й поламлю йому руки, здорову й переломлену, й випаде меч із руки в його.
23И расејаћу Мисирце по народима, и разасућу их по земљама.
23І порозпорошую Египтян проміж народами й розвію їх по землях.
24И укрепићу мишицу цару вавилонском, и даћу му у руку свој мач, и поломићу мишице Фараону, и јечаће пред њим као што јечи човек рањен на смрт.
24А руки в царя Вавилонського скріплю і дам йому в правицю меча мого; руки ж Фараонові поломлю, щоб, поранений, стогнав тяжко перед ним.
25Да, укрепићу мишице цару вавилонском, а Фараону ће мишице клонути, и познаће се да сам ја Господ, кад дам мач свој у руку цару вавилонском да њим замахне на земљу мисирску.
25Скріплю руки цареві Вавилонському, а руки Фараонові опадуть, і зрозуміють, що я — Господь, як дам у руку цареві Вавилонському меча мого, а він простягне його на землю Египецьку.
26И расејаћу Мисирце међу народима и разасућу их по земљама, и познаће да сам ја Господ.
26І порозпорошую Египтян проміж народами, й порозвіваю їх по землях, і спізнають, що я — Господь.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.