1. Петрова 2
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Kulish and Puluj Bible (1905)
1Одбаците дакле сваку пакост и сваку превару и лицемерје и завист и сва опадања,
1Тим то, відложивши всяку злобу, і всякий підступ і лицемірство і зависть і всяку осуду,
2и будите жељни разумног и правог млека, као новорођена деца, да о њему узрастете за спасење;
2яко ж новорожденні дїти будьте жадні словесного чистого молока, щоб у ньому виросли на спасеннє;
3јер окусисте да је благ Господ.
3коли покушали, що благий Господь.
4А кад дођете к Њему, као камену живом, који је, истина, од људи одбачен, али од Бога изабран и прибран:
4Приступаючи до Него, до каменя живого, від людей відкинутого, від Бога ж вибраного, дорогого,
5И ви као живо камење зидајте се у кућу духовну и свештенство свето, да се приносе приноси духовни, који су Богу повољни, кроз Исуса Христа.
5і самі, яко живе каміннє, будуйте дім духовний, сьвященство сьвяте, щоб приношено духовні жертви любоприємні Богу через Ісуса Христа.
6Јер у писму стоји написано: Ево мећем у Сиону камен крајеугалан избрани, и скупоцени; и ко Њега верује неће се постидети.
6Тим то й стоїть в писанню: „Ось, кладу в Сионї угольний, камінь, вибраний, дорогий; і віруючий в Него не осоромить ся.‟
7Вама, дакле, који верујете част је; а онима који се противе камен који одбацише зидари он поста глава од угла, и камен спотицања и стена саблазни:
7Оце ж вам віруючим, — дорогий, неслухняним же „камінь, що відкинули будівничі, та став ся у голову угла, — камінь спотикання і скеля поблазнї‟;
8На који се и спотичу који се противе речи, на шта су и одређени.
8і спотикають ся, не слухаючи слова, на що вони й полишені.
9А ви сте избрани род, царско свештенство, свети народ, народ добитка, да објавите добродетељи Оног који вас дозва из таме к чудном виделу свом;
9Ви ж — рід вибраний, царське сьвященство, нарід сьвятий, люде прибрані, щоб звіщали чесноти Покликавшого вас із темряви у дивне своє сьвітло;
10који некад не бејасте народ, а сад сте народ Божји; који не бејасте помиловани, а сад сте помиловани.
10ви, колись і не народ, а тепер народ Божий; непомилувані, а тепер помилувані.
11Љубазни! Молим вас, као дошљаке и госте, да се чувате од телесних жеља, које војују на душу.
11Любі, молю, як чужосторонцїв і прохожих, ухилятись від тїлесного хотїння, котре воює проти душі,
12А владајте се добро међу незнабошцима, да би за оно за шта вас опадају као злочинце, видевши ваша добра дела, хвалили Бога у дан похођења.
12і вести добре життє своє між поганами, щоб, у чому судять вас яко лиходїїв, наглядаючи добрі дїла (ваші), славили Бога в день одвідання.
13Будите дакле покорни свакој власти човечијој, Господа ради: ако цару, као господару;
13Тим то коріть ся всякому чоловічому начальству ради Господа: чи то цареві, яко значному,
14ако ли кнезовима, као његовим посланицима за освету злочинцима, а за хвалу добротворима.
14чи то начальникам, яко від него посланим на одмщеннє лиходїям, а на хвалу добротворцям.
15Јер је тако воља Божија да добрим делима задржавате незнање безумних људи.
15Така бо воля Божа, щоб ви, роблячи добро, затикали уста невіжи безрозумних людей,
16Као слободни, а не као да бисте имали слободу за покривач пакости, него као слуге Божије.
16яко свобідні, а не яко ті, що мають свободу за покриттє злоби, а яко слуги Божі.
17Поштујте сваког: браћу љубите, Бога се бојте, цара поштујте.
17Усїх шануйте; браттівство любіте; Бога лякайтесь; царя честїть.
18Слуге! Будите покорни са сваким страхом господарима не само добрима и кроткима него и злима.
18Слуги, з усяким страхом корітесь панам, не тільки добрим і лагідним, а також лукавим.
19Јер је ово угодно пред Богом ако Бога ради поднесе ко жалости, страдајући на правди.
19Се бо угодно перед Богом, коли хто ради совісти Божої переносить смуток, страждаючи не по правдї.
20Јер каква је хвала ако за кривицу муке трпите? Него ако добро чинећи муке трпите, ово је угодно пред Богом.
20Яка бо похвала, коли, согрішаючи й биті в лице, терпите? Тільки коли добре робите, і, страждаючи терпите, то се угодно перед Богом.
21Јер сте на то и позвани, јер и Христос пострада за нас, и нама остави углед да идемо Његовим трагом:
21На се бо ви покликані, бо і Христос страждав за вас, оставляючи вам приклад, щоб ви йшли слїдом за Його стопами;
22Који греха не учини, нити се нађе превара у устима Његовим;
22котрий не зробив гріха, анї не знайдено підступу в устах Його;
23који не псова кад Га псоваше; не прети кад страда; него се ослањаше на Оног који право суди;
23котрий, злословлений, не злословив, і страждаючи, не грозив, а передав Судячому праведно;
24који грехе наше сам изнесе на телу свом на дрво, да за грехе умремо, и за правду живимо; ког се раном исцелисте.
24котрий гріхи наші сам піднїс на тїлї своїм на дереві, щоб ми, для гріхів умерши, правдою жили; котрого „ранами сцїлились‟.
25Јер бејасте као изгубљене овце, које немају пастира; но сад се обратисте к пастиру и владици душа својих.
25Були бо ви, як вівцї блукаючі; тільки ж вернулись нинї до Пастиря і Владики душ ваших.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.