1. Петрова 2
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
World English Bible
1Одбаците дакле сваку пакост и сваку превару и лицемерје и завист и сва опадања,
1Putting away therefore all wickedness, all deceit, hypocrisies, envies, and all evil speaking,
2и будите жељни разумног и правог млека, као новорођена деца, да о њему узрастете за спасење;
2as newborn babies, long for the pure spiritual milk, that with it you may grow,
3јер окусисте да је благ Господ.
3if indeed you have tasted that the Lord is gracious.
4А кад дођете к Њему, као камену живом, који је, истина, од људи одбачен, али од Бога изабран и прибран:
4Come to him, a living stone, rejected indeed by men, but chosen by God, precious.
5И ви као живо камење зидајте се у кућу духовну и свештенство свето, да се приносе приноси духовни, који су Богу повољни, кроз Исуса Христа.
5You also as living stones are built up as a spiritual house, to be a holy priesthood, to offer up spiritual sacrifices, acceptable to God through Jesus Christ.
6Јер у писму стоји написано: Ево мећем у Сиону камен крајеугалан избрани, и скупоцени; и ко Њега верује неће се постидети.
6Because it is contained in Scripture, “Behold, I lay in Zion a chief cornerstone, chosen and precious. He who believes in him will not be disappointed.”
7Вама, дакле, који верујете част је; а онима који се противе камен који одбацише зидари он поста глава од угла, и камен спотицања и стена саблазни:
7For you who believe therefore is the honor, but for those who are disobedient, “The stone which the builders rejected has become the chief cornerstone,”
8На који се и спотичу који се противе речи, на шта су и одређени.
8and, “a stumbling stone and a rock of offense.” For they stumble at the word, being disobedient, to which also they were appointed.
9А ви сте избрани род, царско свештенство, свети народ, народ добитка, да објавите добродетељи Оног који вас дозва из таме к чудном виделу свом;
9But you are a chosen race, a royal priesthood, a holy nation, a people for God’s own possession, that you may proclaim the excellence of him who called you out of darkness into his marvelous light.
10који некад не бејасте народ, а сад сте народ Божји; који не бејасте помиловани, а сад сте помиловани.
10In the past, you were not a people, but now are God’s people, who had not obtained mercy, but now have obtained mercy.
11Љубазни! Молим вас, као дошљаке и госте, да се чувате од телесних жеља, које војују на душу.
11Beloved, I beg you as foreigners and pilgrims to abstain from fleshly lusts which war against the soul,
12А владајте се добро међу незнабошцима, да би за оно за шта вас опадају као злочинце, видевши ваша добра дела, хвалили Бога у дан похођења.
12having good behavior among the nations, so in that of which they speak against you as evildoers, they may see your good works and glorify God in the day of visitation.
13Будите дакле покорни свакој власти човечијој, Господа ради: ако цару, као господару;
13Therefore subject yourselves to every ordinance of man for the Lord’s sake: whether to the king, as supreme,
14ако ли кнезовима, као његовим посланицима за освету злочинцима, а за хвалу добротворима.
14or to governors, as sent by him for vengeance on evildoers and for praise to those who do well.
15Јер је тако воља Божија да добрим делима задржавате незнање безумних људи.
15For this is the will of God, that by well-doing you should put to silence the ignorance of foolish men.
16Као слободни, а не као да бисте имали слободу за покривач пакости, него као слуге Божије.
16Live as free people, yet not using your freedom for a cloak of wickedness, but as bondservants of God.
17Поштујте сваког: браћу љубите, Бога се бојте, цара поштујте.
17Honor all men. Love the brotherhood. Fear God. Honor the king.
18Слуге! Будите покорни са сваким страхом господарима не само добрима и кроткима него и злима.
18Servants, be in subjection to your masters with all respect, not only to the good and gentle, but also to the wicked.
19Јер је ово угодно пред Богом ако Бога ради поднесе ко жалости, страдајући на правди.
19For it is commendable if someone endures pain, suffering unjustly, because of conscience toward God.
20Јер каква је хвала ако за кривицу муке трпите? Него ако добро чинећи муке трпите, ово је угодно пред Богом.
20For what glory is it if, when you sin, you patiently endure beating? But if when you do well, you patiently endure suffering, this is commendable with God.
21Јер сте на то и позвани, јер и Христос пострада за нас, и нама остави углед да идемо Његовим трагом:
21For you were called to this, because Christ also suffered for us, leaving you an example, that you should follow his steps,
22Који греха не учини, нити се нађе превара у устима Његовим;
22who didn’t sin, “neither was deceit found in his mouth.”
23који не псова кад Га псоваше; не прети кад страда; него се ослањаше на Оног који право суди;
23When he was cursed, he didn’t curse back. When he suffered, he didn’t threaten, but committed himself to him who judges righteously.
24који грехе наше сам изнесе на телу свом на дрво, да за грехе умремо, и за правду живимо; ког се раном исцелисте.
24He himself bore our sins in his body on the tree, that we, having died to sins, might live to righteousness. You were healed by his wounds.
25Јер бејасте као изгубљене овце, које немају пастира; но сад се обратисте к пастиру и владици душа својих.
25For you were going astray like sheep; but now you have returned to the Shepherd and Overseer of your souls.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.