1. Петрова 2
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Berean Standard Bible
1Одбаците дакле сваку пакост и сваку превару и лицемерје и завист и сва опадања,
1Rid yourselves, therefore, of all malice, deceit, hypocrisy, envy, and slander.
2и будите жељни разумног и правог млека, као новорођена деца, да о њему узрастете за спасење;
2Like newborn babies, crave pure spiritual milk, so that by it you may grow up in your salvation,
3јер окусисте да је благ Господ.
3now that you have tasted that the Lord is good.
4А кад дођете к Њему, као камену живом, који је, истина, од људи одбачен, али од Бога изабран и прибран:
4As you come to Him, the living stone, rejected by men but chosen and precious in God’s sight,
5И ви као живо камење зидајте се у кућу духовну и свештенство свето, да се приносе приноси духовни, који су Богу повољни, кроз Исуса Христа.
5you also, like living stones, are being built into a spiritual house to be a holy priesthood, offering spiritual sacrifices acceptable to God through Jesus Christ.
6Јер у писму стоји написано: Ево мећем у Сиону камен крајеугалан избрани, и скупоцени; и ко Њега верује неће се постидети.
6For it stands in Scripture: “See, I lay in Zion a stone, a chosen and precious cornerstone; and the one who believes in Him will never be put to shame.”
7Вама, дакле, који верујете част је; а онима који се противе камен који одбацише зидари он поста глава од угла, и камен спотицања и стена саблазни:
7To you who believe, then, this stone is precious. But to those who do not believe, “The stone the builders rejected has become the cornerstone,”
8На који се и спотичу који се противе речи, на шта су и одређени.
8and, “A stone of stumbling and a rock of offense.” They stumble because they disobey the word—and to this they were appointed.
9А ви сте избрани род, царско свештенство, свети народ, народ добитка, да објавите добродетељи Оног који вас дозва из таме к чудном виделу свом;
9But you are a chosen people, a royal priesthood, a holy nation, a people for God’s own possession, to proclaim the virtues of Him who called you out of darkness into His marvelous light.
10који некад не бејасте народ, а сад сте народ Божји; који не бејасте помиловани, а сад сте помиловани.
10Once you were not a people, but now you are the people of God; once you had not received mercy, but now you have received mercy.
11Љубазни! Молим вас, као дошљаке и госте, да се чувате од телесних жеља, које војују на душу.
11Beloved, I urge you, as foreigners and exiles, to abstain from the desires of the flesh, which war against your soul.
12А владајте се добро међу незнабошцима, да би за оно за шта вас опадају као злочинце, видевши ваша добра дела, хвалили Бога у дан похођења.
12Conduct yourselves with such honor among the Gentiles that, though they slander you as evildoers, they may see your good deeds and glorify God on the day He visits us.
13Будите дакле покорни свакој власти човечијој, Господа ради: ако цару, као господару;
13Submit yourselves for the Lord’s sake to every human institution, whether to the king as the supreme authority,
14ако ли кнезовима, као његовим посланицима за освету злочинцима, а за хвалу добротворима.
14or to governors as those sent by him to punish those who do wrong and to praise those who do right.
15Јер је тако воља Божија да добрим делима задржавате незнање безумних људи.
15For it is God’s will that by doing good you should silence the ignorance of foolish men.
16Као слободни, а не као да бисте имали слободу за покривач пакости, него као слуге Божије.
16Live in freedom, but do not use your freedom as a cover-up for evil; live as servants of God.
17Поштујте сваког: браћу љубите, Бога се бојте, цара поштујте.
17Treat everyone with high regard: Love the brotherhood of believers, fear God, honor the king.
18Слуге! Будите покорни са сваким страхом господарима не само добрима и кроткима него и злима.
18Servants, submit yourselves to your masters with all respect, not only to those who are good and gentle, but even to those who are unreasonable.
19Јер је ово угодно пред Богом ако Бога ради поднесе ко жалости, страдајући на правди.
19For if anyone endures the pain of unjust suffering because he is conscious of God, this is to be commended.
20Јер каква је хвала ако за кривицу муке трпите? Него ако добро чинећи муке трпите, ово је угодно пред Богом.
20How is it to your credit if you are beaten for doing wrong and you endure it? But if you suffer for doing good and you endure it, this is commendable before God.
21Јер сте на то и позвани, јер и Христос пострада за нас, и нама остави углед да идемо Његовим трагом:
21For to this you were called, because Christ also suffered for you, leaving you an example, that you should follow in His footsteps:
22Који греха не учини, нити се нађе превара у устима Његовим;
22“He committed no sin, and no deceit was found in His mouth.”
23који не псова кад Га псоваше; не прети кад страда; него се ослањаше на Оног који право суди;
23When they heaped abuse on Him, He did not retaliate; when He suffered, He made no threats, but entrusted Himself to Him who judges justly.
24који грехе наше сам изнесе на телу свом на дрво, да за грехе умремо, и за правду живимо; ког се раном исцелисте.
24He Himself bore our sins in His body on the tree, so that we might die to sin and live to righteousness. “By His stripes you are healed.”
25Јер бејасте као изгубљене овце, које немају пастира; но сад се обратисте к пастиру и владици душа својих.
25For “you were like sheep going astray,” but now you have returned to the Shepherd and Overseer of your souls.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.