1. Петрова 2
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)
1Одбаците дакле сваку пакост и сваку превару и лицемерје и завист и сва опадања,
1Wherefore laying away all malice, and all guile, and dissimulations, and envies, and all detractions,
2и будите жељни разумног и правог млека, као новорођена деца, да о њему узрастете за спасење;
2As newborn babes, desire the rational milk without guile, that thereby you may grow unto salvation:
3јер окусисте да је благ Господ.
3If so be you have tasted that the Lord is sweet.
4А кад дођете к Њему, као камену живом, који је, истина, од људи одбачен, али од Бога изабран и прибран:
4Unto whom coming, as to a living stone, rejected indeed by men, but chosen and made honourable by God:
5И ви као живо камење зидајте се у кућу духовну и свештенство свето, да се приносе приноси духовни, који су Богу повољни, кроз Исуса Христа.
5Be you also as living stones built up, a spiritual house, a holy priesthood, to offer up spiritual sacrifices, acceptable to God by Jesus Christ.
6Јер у писму стоји написано: Ево мећем у Сиону камен крајеугалан избрани, и скупоцени; и ко Њега верује неће се постидети.
6Wherefore it is said in the scripture: Behold, I lay in Sion a chief corner stone, elect, precious. And he that shall believe in him, shall not be confounded.
7Вама, дакле, који верујете част је; а онима који се противе камен који одбацише зидари он поста глава од угла, и камен спотицања и стена саблазни:
7To you therefore that believe, he is honour: but to them that believe not, the stone which the builders rejected, the same is made the head of the corner:
8На који се и спотичу који се противе речи, на шта су и одређени.
8And a stone of stumbling, and a rock of scandal, to them who stumble at the word, neither do believe, whereunto also they are set.
9А ви сте избрани род, царско свештенство, свети народ, народ добитка, да објавите добродетељи Оног који вас дозва из таме к чудном виделу свом;
9But you are a chosen generation, a kingly priesthood, a holy nation, a purchased people: that you may declare his virtues, who hath called you out of darkness into his marvellous light:
10који некад не бејасте народ, а сад сте народ Божји; који не бејасте помиловани, а сад сте помиловани.
10Who in time past were not a people: but are now the people of God. Who had not obtained mercy; but now have obtained mercy.
11Љубазни! Молим вас, као дошљаке и госте, да се чувате од телесних жеља, које војују на душу.
11Dearly beloved, I beseech you as strangers and pilgrims, to refrain yourselves from carnal desires which war against the soul,
12А владајте се добро међу незнабошцима, да би за оно за шта вас опадају као злочинце, видевши ваша добра дела, хвалили Бога у дан похођења.
12Having your conversation good among the Gentiles: that whereas they speak against you as evildoers, they may, by the good works, which they shall behold in you, glorify God in the day of visitation.
13Будите дакле покорни свакој власти човечијој, Господа ради: ако цару, као господару;
13Be ye subject therefore to every human creature for God’s sake: whether it be to the king as excelling;
14ако ли кнезовима, као његовим посланицима за освету злочинцима, а за хвалу добротворима.
14Or to governors as sent by him for the punishment of evildoers, and for the praise of the good:
15Јер је тако воља Божија да добрим делима задржавате незнање безумних људи.
15For so is the will of God, that by doing well you may put to silence the ignorance of foolish men:
16Као слободни, а не као да бисте имали слободу за покривач пакости, него као слуге Божије.
16As free, and not as making liberty a cloak for malice, but as the servants of God.
17Поштујте сваког: браћу љубите, Бога се бојте, цара поштујте.
17Honour all men. Love the brotherhood. Fear God. Honour the king.
18Слуге! Будите покорни са сваким страхом господарима не само добрима и кроткима него и злима.
18Servants, be subject to your masters with all fear, not only to the good and gentle, but also to the froward.
19Јер је ово угодно пред Богом ако Бога ради поднесе ко жалости, страдајући на правди.
19For this is thankworthy, if for conscience towards God, a man endure sorrows, suffering wrongfully.
20Јер каква је хвала ако за кривицу муке трпите? Него ако добро чинећи муке трпите, ово је угодно пред Богом.
20For what glory is it, if committing sin, and being buffeted for it, you endure? But if doing well you suffer patiently; this is thankworthy before God.
21Јер сте на то и позвани, јер и Христос пострада за нас, и нама остави углед да идемо Његовим трагом:
21For unto this are you called: because Christ also suffered for us, leaving you an example that you should follow his steps.
22Који греха не учини, нити се нађе превара у устима Његовим;
22Who did no sin, neither was guile found in his mouth.
23који не псова кад Га псоваше; не прети кад страда; него се ослањаше на Оног који право суди;
23Who, when he was reviled, did not revile: when he suffered, he threatened not: but delivered himself to him that judged him unjustly.
24који грехе наше сам изнесе на телу свом на дрво, да за грехе умремо, и за правду живимо; ког се раном исцелисте.
24Who his own self bore our sins in his body upon the tree: that we, being dead to sins, should live to justice: by whose stripes you were healed.
25Јер бејасте као изгубљене овце, које немају пастира; но сад се обратисте к пастиру и владици душа својих.
25For you were as sheep going astray; but you are now converted to the shepherd and bishop of your souls.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.