1. Петрова 2
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Synodal Translation (Синодальный перевод)
1Одбаците дакле сваку пакост и сваку превару и лицемерје и завист и сва опадања,
1Итак, отложив всякую злобу и всякое коварство, и лицемерие, и зависть, и всякое злословие,
2и будите жељни разумног и правог млека, као новорођена деца, да о њему узрастете за спасење;
2как новорожденные младенцы, возлюбите чистое словесное молоко, дабы от него возрасти вам во спасение;
3јер окусисте да је благ Господ.
3ибо вы вкусили, что благ Господь.
4А кад дођете к Њему, као камену живом, који је, истина, од људи одбачен, али од Бога изабран и прибран:
4Приступая к Нему, камню живому, человеками отверженному, но Богом избранному, драгоценному,
5И ви као живо камење зидајте се у кућу духовну и свештенство свето, да се приносе приноси духовни, који су Богу повољни, кроз Исуса Христа.
5и сами, как живые камни, устрояйте из себя дом духовный, священство святое, чтобы приносить духовные жертвы, благоприятные Богу Иисусом Христом.
6Јер у писму стоји написано: Ево мећем у Сиону камен крајеугалан избрани, и скупоцени; и ко Њега верује неће се постидети.
6Ибо сказано в Писании: вот, Я полагаю в Сионе камень краеугольный, избранный, драгоценный; и верующий в Него не постыдится.
7Вама, дакле, који верујете част је; а онима који се противе камен који одбацише зидари он поста глава од угла, и камен спотицања и стена саблазни:
7Итак Он для вас, верующих, драгоценность, а для неверующих камень, который отвергли строители, но который сделался главою угла, камень претыкания и камень соблазна,
8На који се и спотичу који се противе речи, на шта су и одређени.
8о который они претыкаются, не покоряясь слову, на что они и оставлены.
9А ви сте избрани род, царско свештенство, свети народ, народ добитка, да објавите добродетељи Оног који вас дозва из таме к чудном виделу свом;
9но вы род избранный, царственное священство, народ святой, люди, взятые в удел, дабы возвещать совершенства Призвавшего вас из тьмы в чудный Свой свет;
10који некад не бејасте народ, а сад сте народ Божји; који не бејасте помиловани, а сад сте помиловани.
10некогда не народ, а ныне народ Божий; некогда непомилованные, а ныне помилованы.
11Љубазни! Молим вас, као дошљаке и госте, да се чувате од телесних жеља, које војују на душу.
11Возлюбленные! Прошу вас, как пришельцев и странников, удаляться от плотских похотей, восстающих на душу,
12А владајте се добро међу незнабошцима, да би за оно за шта вас опадају као злочинце, видевши ваша добра дела, хвалили Бога у дан похођења.
12и провождать добродетельную жизнь между язычниками, дабы они за то, за что злословят вас, как злодеев, увидя добрые дела ваши, прославили Бога в день посещения.
13Будите дакле покорни свакој власти човечијој, Господа ради: ако цару, као господару;
13Итак будьте покорны всякому человеческому начальству, для Господа: царю ли, как верховной власти,
14ако ли кнезовима, као његовим посланицима за освету злочинцима, а за хвалу добротворима.
14правителям ли, как от него посылаемым для наказания преступников и для поощрения делающих добро,
15Јер је тако воља Божија да добрим делима задржавате незнање безумних људи.
15ибо такова есть воля Божия, чтобы мы, делая добро, заграждали уста невежеству безумных людей,
16Као слободни, а не као да бисте имали слободу за покривач пакости, него као слуге Божије.
16как свободные, не как употребляющие свободу для прикрытия зла, но как рабы Божии.
17Поштујте сваког: браћу љубите, Бога се бојте, цара поштујте.
17Всех почитайте, братство любите, Бога бойтесь, царя чтите.
18Слуге! Будите покорни са сваким страхом господарима не само добрима и кроткима него и злима.
18Слуги, со всяким страхом повинуйтесь господам, не только добрым и кротким, но и суровым.
19Јер је ово угодно пред Богом ако Бога ради поднесе ко жалости, страдајући на правди.
19Ибо то угодно Богу, если кто, помышляя о Боге, переносит скорби, страдая несправедливо.
20Јер каква је хвала ако за кривицу муке трпите? Него ако добро чинећи муке трпите, ово је угодно пред Богом.
20Ибо что за похвала, если вы терпите, когда вас бьют за проступки? Но если, делая добро и страдая, терпите, это угодно Богу.
21Јер сте на то и позвани, јер и Христос пострада за нас, и нама остави углед да идемо Његовим трагом:
21Ибо вы к тому призваны, потому что и Христос пострадал за нас, оставив нам пример, дабы мы шли по следам Его.
22Који греха не учини, нити се нађе превара у устима Његовим;
22Он не сделал никакого греха, и не было лести в устах Его.
23који не псова кад Га псоваше; не прети кад страда; него се ослањаше на Оног који право суди;
23Будучи злословим, Он не злословил взаимно; страдая, не угрожал, но предавал то Судии Праведному.
24који грехе наше сам изнесе на телу свом на дрво, да за грехе умремо, и за правду живимо; ког се раном исцелисте.
24Он грехи наши Сам вознес телом Своим на древо, дабы мы, избавившись от грехов, жили для правды: ранами Его вы исцелились.
25Јер бејасте као изгубљене овце, које немају пастира; но сад се обратисте к пастиру и владици душа својих.
25Ибо вы были, как овцы блуждающие не имея пастыря, но возвратились ныне к Пастырю и Блюстителю душ ваших.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.