1. Петрова 2
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Clementine Vulgate, 1598
1Одбаците дакле сваку пакост и сваку превару и лицемерје и завист и сва опадања,
1Deponentes igitur omnem malitiam, et omnem dolum, et simulationes, et invidias, et omnes detractiones,
2и будите жељни разумног и правог млека, као новорођена деца, да о њему узрастете за спасење;
2sicut modo geniti infantes, rationabile, sine dolo lac concupiscite: ut in eo crescatis in salutem:
3јер окусисте да је благ Господ.
3si tamen gustastis quoniam dulcis est Dominus.
4А кад дођете к Њему, као камену живом, који је, истина, од људи одбачен, али од Бога изабран и прибран:
4Ad quem accedentes lapidem vivum, ab hominibus quidem reprobatum, a Deo autem electum, et honorificatum:
5И ви као живо камење зидајте се у кућу духовну и свештенство свето, да се приносе приноси духовни, који су Богу повољни, кроз Исуса Христа.
5et ipsi tamquam lapides vivi superædificamini, domus spiritualis, sacerdotium sanctum, offerre spirituales hostias, acceptabiles Deo per Jesum Christum.
6Јер у писму стоји написано: Ево мећем у Сиону камен крајеугалан избрани, и скупоцени; и ко Њега верује неће се постидети.
6Propter quod continet Scriptura: Ecce pono in Sion lapidem summum angularem, electum, pretiosum: et qui crediderit in eum, non confundetur.
7Вама, дакле, који верујете част је; а онима који се противе камен који одбацише зидари он поста глава од угла, и камен спотицања и стена саблазни:
7Vobis igitur honor credentibus: non credentibus autem lapis, quem reprobaverunt ædificantes: hic factus est in caput anguli,
8На који се и спотичу који се противе речи, на шта су и одређени.
8et lapis offensionis, et petra scandali, his qui offendunt verbo, nec credunt in quo et positi sunt.
9А ви сте избрани род, царско свештенство, свети народ, народ добитка, да објавите добродетељи Оног који вас дозва из таме к чудном виделу свом;
9Vos autem genus electum, regale sacerdotium, gens sancta, populus acquisitionis: ut virtutes annuntietis ejus qui de tenebris vos vocavit in admirabile lumen suum.
10који некад не бејасте народ, а сад сте народ Божји; који не бејасте помиловани, а сад сте помиловани.
10Qui aliquando non populus, nunc autem populus Dei: qui non consecuti misericordiam, nunc autem misericordiam consecuti.
11Љубазни! Молим вас, као дошљаке и госте, да се чувате од телесних жеља, које војују на душу.
11Carissimi, obsecro vos tamquam advenas et peregrinos abstinere vos a carnalibus desideriis, quæ militant adversus animam,
12А владајте се добро међу незнабошцима, да би за оно за шта вас опадају као злочинце, видевши ваша добра дела, хвалили Бога у дан похођења.
12conversationem vestram inter gentes habentes bonam: ut in eo quod detrectant de vobis tamquam de malefactoribus, ex bonis operibus vos considerantes, glorificent Deum in die visitationis.
13Будите дакле покорни свакој власти човечијој, Господа ради: ако цару, као господару;
13Subjecti igitur estote omni humanæ creaturæ propter Deum: sive regi quasi præcellenti:
14ако ли кнезовима, као његовим посланицима за освету злочинцима, а за хвалу добротворима.
14sive ducibus tamquam ab eo missis ad vindictam malefactorum, laudem vero bonorum:
15Јер је тако воља Божија да добрим делима задржавате незнање безумних људи.
15quia sic est voluntas Dei, ut benefacientes obmutescere faciatis imprudentium hominum ignorantiam:
16Као слободни, а не као да бисте имали слободу за покривач пакости, него као слуге Божије.
16quasi liberi, et non quasi velamen habentes malitiæ libertatem, sed sicut servi Dei.
17Поштујте сваког: браћу љубите, Бога се бојте, цара поштујте.
17Omnes honorate: fraternitatem diligite: Deum timete: regem honorificate.
18Слуге! Будите покорни са сваким страхом господарима не само добрима и кроткима него и злима.
18Servi, subditi estote in omni timore dominis, non tantum bonis et modestis, sed etiam dyscolis.
19Јер је ово угодно пред Богом ако Бога ради поднесе ко жалости, страдајући на правди.
19Hæc est enim gratia, si propter Dei conscientiam sustinet quis tristitias, patiens injuste.
20Јер каква је хвала ако за кривицу муке трпите? Него ако добро чинећи муке трпите, ово је угодно пред Богом.
20Quæ enim est gloria, si peccantes, et colaphizati suffertis? sed si bene facientes patienter sustinetis, hæc est gratia apud Deum.
21Јер сте на то и позвани, јер и Христос пострада за нас, и нама остави углед да идемо Његовим трагом:
21In hoc enim vocati estis: quia et Christus passus est pro nobis, vobis relinquens exemplum ut sequamini vestigia ejus:
22Који греха не учини, нити се нађе превара у устима Његовим;
22qui peccatum non fecit, nec inventus est dolus in ore ejus:
23који не псова кад Га псоваше; не прети кад страда; него се ослањаше на Оног који право суди;
23qui cum malediceretur, non maledicebat: cum pateretur, non comminabatur: tradebat autem judicanti se injuste:
24који грехе наше сам изнесе на телу свом на дрво, да за грехе умремо, и за правду живимо; ког се раном исцелисте.
24qui peccata nostra ipse pertulit in corpore suo super lignum; ut peccatis mortui, justitiæ vivamus: cujus livore sanati estis.
25Јер бејасте као изгубљене овце, које немају пастира; но сад се обратисте к пастиру и владици душа својих.
25Eratis enim sicut oves errantes, sed conversi estis nunc ad pastorem, et episcopum animarum vestrarum.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.