3. Мојсијева 7
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Kulish and Puluj Bible (1905)
1А ово је закон за жртву ради преступа; светиња је над светињама.
1А се закон про жертву за провину; велика се сьвятощ.
2На коме се месту коље жртва паљеница, на оном нека се коље и жртва за преступ; и крвљу њеном нека се покропи олтар одозго унаоколо.
2На тому місцї, де заколюють жертву всепалення, треба заколювати жертву за провину; і крові з неї треба набризкати на жертівник з усїх боків.
3А све сало њено нека се принесе, и реп и сало што покрива црева,
3І ввесь жир треба приносити від неї, курдюк і жир, що вкриває тельбухи.
4и оба бубрега, и сало што је на њима и на слабинама, и мрежицу на јетри нека извади с бубрезима,
4І обидві нирки, й жир, що на них, що на боках, і сальник, що на печінцї: з нирками треба віддїляти його.
5и нека запали то свештеник на олтару на жртву огњену Господу; то је жртва за преступ.
5І воскурить їх сьвященник на жертівнику як огняну жертву Господеві: се жертва за провину.
6Свако мушко између свештеника нека је једе; на светом месту нека се једе; светиња је над светињама.
6Увесь музький пол у сьвященників їсти ме її; на сьвятому місцї треба їсти її: се велика сьвятощ.
7Жртва је за преступ као жртва за грех, један је закон за обе; који свештеник учини њом очишћење, његова је.
7Як про жертву за гріх, так і про жертву за провину закон один. Котрий сьвященник покутує нею гріх, тому вона буде.
8А кад свештеник принесе чију жртву паљеницу, кожа од жртве коју принесе његова је.
8І котрий сьвященник приносити ме чию жертву всепалення, кожа з усепалення, що принесе він, буде йому, сьвященникові.
9И сваки дар печен у пећи или зготовљен у котлићу или у тави, оног је свештеника који га принесе.
9І всякий хлїбний дар, що спечено в печі, й усе зготовлене в горшку і пряжене на сковородї: сьвященникові, що його приносить, йому воно буде.
10И сваки дар замешен с уљем или сув, свих је синова Аронових, како једног тако другог.
10І всякий хлїбний дар, змішаний з олїєю або сухий, про всї сини Аронові буде, як про одного так і про другого.
11А ово је закон за жртву захвалну, која се принесе Господу:
11А се закон про жертву мирну, що приносять Господеві:
12Ако би је ко приносио да захвали, нека принесе на жртву захвалну колаче без квасца замешене с уљем и погаче без квасца намазане уљем, и белог брашна попрженог с тим колачима замешеним с уљем.
12Коли як подяку приносить її хто, так треба принести з жертвою подячною коржі прісні, замішані на олїї, та ладки прісні, помащені олїєю, і муку пшеничну, замішану на олїї: балабушки политі олїєю.
13Осим колача хлеб кисели нека принесе за принос свој са жртвом захвалном, којом захваљује.
13Опріч коржів з квашеного хлїба приносити мусить свій дар, вкупі з своєю жертвою подячною мирною.
14И од свега што приноси нека принесе по једно за жртву подигнуту Господу; и то ће бити оног свештеника који покропи крвљу од жртве захвалне.
14І приносити мусить він одно з усього того дару як жертвоприношеннє Господеві; се буде сьвященникові, що бризкає кров мирної жертви, йому воно буде.
15А месо од жртве захвалне, којом се захваљује, нека се поједе онај дан кад се принесе; и нека не остаје ништа до јутра.
15І мясиво з жертви подячної, мирної, його треба їсти в день приносин; не зоставить нїчого до ранку з його.
16Ако ли принесе жртву ради завета или од воље, нека се једе онај дан кад се принесе; ако шта остане, нека се поједе сутрадан.
16А коли приніс його буде обітниця чи добровільна жертва, так того ж дня треба їсти його, а останок треба завтрішнього дня поїсти;
17Ако ли шта меса од те жртве остане до трећег дана, нека се сажеже огњем.
17Що ж останеться з мясива жертви на третїй день, треба спалити на огнї.
18Ако ли би ко трећи дан јео меса од жртве захвалне, неће бити угодан онај који је принео, нити ће му се она примити, него ће бити мрска, и ко би је год јео, носиће грех свој.
18А коли їсти муть мясиво з жертви мирної на третїй день, не прийметься вона і нї за що поставиться тому, хто принїс її: гидота буде; і душа, що їла її, візьме на себе гріх.
19И месо које би се дотакло чега нечистог, да се не једе, него нека се сажеже огњем; а друго месо може јести ко је год чист.
19Мясива ж того, до котрого доторкнеться що нечистого, не треба їсти, на огнї нехай згорить воно. Що ж до чистого мясива, то кожен чистий може їсти його.
20А ко би јео меса од жртве захвалне принесене Господу, а не би био чист, тај да се истреби из народа свог.
20А душа, що зʼїла мясива від жертви мирної, що буде Господеві, і бувши сама нечистою, викорениться душа та зміж людей своїх.
21И ко се дотакне чега нечистог, или нечистог човека или нечистог живинчета, или ког му драго гада нечистог, па једе меса од жртве захвалне принесене Господу, тај да се истреби из народа свог.
21І коли душа доторкнеться до чого нечистого, до нечистоти людської, чи до нечистої скотини, чи до нечистої огиди, та й попоїсть мясива з жертви мирної, ся душа викорениться зміж людей своїх.
22И рече Господ Мојсију говорећи:
22І рече Господь Мойсейові:
23Кажи синовима Израиљевим, и реци: Не једите сало од вола ни од овце ни од козе.
23Промов до синів Ізрайлевих і скажи: Нїякого туку товарини, чи з овечок і кіз, не їсти мете.
24Може се узети за сваку потребу сало од живинчета које цркне или га зверка раздре; али га не једите;
24Тук із стерва і тук з того, що зьвір роздере, можна вам брати на потріб в усякій роботї, а їсти зовсїм вам не можна.
25ко ли би јео сало од стоке коју приноси човек на жртву огњену Господу, нека се истреби из народа свог онај који једе.
25Всяка бо душа, що їсть тук із скотини, котру приносять в огняну жертву Господеві, викорениться зміж людей своїх.
26Ни крв не једите у становима својим ни од птице нити од ког живинчета.
26І нїякої крові не їсти мете по всїх осадах ваших, чи з птаства чи із скотини.
27Сваки који би јео какву крв, нека се истреби из народа свог.
27Всяка душа, що попоїсть якої крові, тая душа викорениться зміж людей своїх.
28Опет рече Господ Мојсију говорећи:
28І рече Господь Мойсейові:
29Кажи синовима Израиљевим, и реци: Ко приноси жртву своју захвалну Господу, нека донесе Господу принос свој од жртве захвалне.
29Промов до синів Ізрайлевих і скажи: Хто приносить жертву мирну свою, мусить подати Господеві свій дар від жертви мирної своєї.
30Својим рукама нека донесе шта се сажиже Господу, сало с грудима нека донесе, и груди нека се обрну тамо и амо на жртву пред Господом.
30Рука його подасть огняну жертву Господеві; тук з погруддєм мусить подати: погруддє, щоб принести його як жертву гойдану перед Господом.
31А свештеник нека запали сало на олтару, груди пак нека буду Арону и синовима његовим.
31І воскурить сьвященник тук на жертівнику, а погруддє буде Аронові й синам його.
32И десно плеће од својих жртава захвалних подајте свештенику да буде жртва подигнута.
32А лопатку праву вашої жертви мирної оддавати мете як дар гойданий сьвященникові.
33А који између синова Аронових принесе крв и сало од жртве захвалне, њему нека буде десно плеће.
33Которий зміж синів Аронових приносить кров із мирної жертви і тук, тому буде лопатка права як пай.
34Јер груди што се обрћу и плеће што се подиже узех од синова Израиљевих од свих њихових жртава захвалних, и дадох Арону свештенику и синовима његовим законом вечним да се узимају од синова Израиљевих.
34Погруддє бо гойданої жертви і лопатку жертвоприношення взяв я у синів Ізрайлевих від мирних жертов їх, та й оддав їх Аронові сьвященникові і синам його як вічну пайку їх від синів Ізрайлевих.
35То је помазаног Арона и помазаних синова његових од огњених жртава Господњих од дана кад их доведе да врше службу свештеничку Господу.
35Се пай мировання Аронові і пай мировання синам його від огняних жертов Господнїх, призначений їм з того дня, як допущено їх сьвященниками до служби Господеві,
36То заповеди Господ да им од дана кад их помаза дају синови Израиљеви законом вечним од колена на колено.
36Котрого заповідав Господь синам Ізрайлевим давати їм того дня, як помазано їх: Установа віковічня в роди ваші.
37То је закон за жртву паљеницу, за дар, за жртву ради греха и за жртву ради преступа, и за освештање и за жртву захвалну,
37Се закон про жертву огняну, хлїбну і про жертву за гріх і про жертву за провину, і про жертву благальну і жертву мирну,
38што је Господ заповедио Мојсију на гори синајској кад заповеди синовима Израиљевим у пустињи синајској да приносе жртве своје Господу.
38Що заповідав Господь Мойсейові на Синай горі того дня, як велїв синам Ізрайлевим приносити дари Господеві, в степу Синай.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.