3. Мојсијева 27
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Kulish and Puluj Bible (1905)
1Још рече Господ Мојсију говорећи:
1І рече Господь Мойсейові:
2Кажи синовима Израиљевим, и реци им: Кад ко заветује душу своју Господу, ти га уцени:
2Промов до дїтей Ізрайлевих і скажи їм: Коли хто небудь робить обітницю, то по цїнуванню твому нехай будуть посьвячені душі Господеві.
3А овако ћеш ценити: мушко од двадесет година до шездесет ценићеш педесет сикала сребра, по сиклу светом.
3Цїнуваннє ж твоє нехай буде: Чоловіка од двайцятьох років і до шістьдесятьох цїна його пятьдесять секлів срібла, по секлям сьвятинї.
4Ако буде женско, ценићеш тридесет сикала.
4А як жінка, то буде цїна твоя трийцять секлів;
5Ако је од пет до двадесет година, ценићеш мушко двадесет сикала а женско десет сикала.
5А як од пяти років до двайцяти років, так цїна твоя для музького полу буде двайцять секлів, а для женського у трийцять секлів;
6Ако је од једног месеца до пет година, ценићеш мушко пет сикала сребра, а женско ћеш ценити три сикла сребра.
6А як од одного місяця до пятьох років, так цїна твоя буде для хлопчика пять секлів, а цїна твоя для дївчатка три секлів срібла;
7Ако ли буде од шездесет година и више, ако је мушко, ценићеш петнаест сикала, а женско десет сикала.
7А як же кому шістьдесять років або він старший, так цїна твоя, коли се чоловік, пятнайцять секлів, а як жінка, десять секлів.
8Ако је сиромах да не може платити цену, онда нека дође к свештенику да га уцени свештеник, и према ономе што може дати који се заветовао, нека га свештеник уцени.
8Коли ж той, що робить обітницю, не спроможеться дати по твому цїнуванню, так поставити його перед сьвященником, і цїнувати ме його сьвященник; по мірі того, що може дати той, хто робить обітницю, нехай цїнує його сьвященник.
9Ако би заветовао живинче од оних што се приносе Господу, шта год да Господу, свето је.
9А коли се скотина, з тих, що приносять в жертву Господеві, так усяке, що буде дане Господеві, сьвятим стане.
10Да га не промени ни даде друго за оно, ни добро за рђаво, ни рђаво за добро; ако ли би како променио живинче, онда ће бити свето и оно и друго које је дао за оно.
10Нехай не переміняє її і не міняє ситу на захарчовану, чи захарчовану на ситу; а коли ж таки замінить скотину за скотину, так і ся й та стануть сьвятими.
11Ако ли би заветовао живинче нечисто од оних што се не приносе Господу, нека се доведе живинче пред свештеника;
11А коли буде яка нечиста скотина, що не приносять в жертву Господеві, так нехай поставить скотину перед сьвященником,
12и нека га процени свештеник, било добро или рђаво; и како га процени свештеник, тако да буде.
12Та й оцїнить сьвященник, чи годиться вона, чи не годиться.
13Ако би га хтео откупити, нека на цену твоју дометне још пети део.
13Як оцїнить її сьвященник, так і мусить бути. Коли ж би хто схотїв викупити її, так нехай додасть пятину до цїни твоєї.
14Кад би ко заветовао кућу своју, да је света Господу, нека је процени свештеник, била добра или рђава; како је процени свештеник, тако да буде.
14І коли хто присьвятить дім свій, як сьвятиню Господеві, оцїнить його сьвященник, чи годиться, чи нї.
15Ако би онај који заветује хтео откупити кућу своју, нека на цену твоју дометне још пети део, па нека је његова.
15Як сьвященник оцїнить, так воно й мусить бути. Коли ж той, хто присьвятив, та схоче викупити дім свій, так мусить додати ще пятину гроша по цїнуванню твому, і буде його.
16Ако би ко заветовао Господу део њиве своје, ценићеш је према усеву: гомер јечма где се посеје, ценићеш педесет сикала сребра.
16А коли частину поля свого присьвячує хто Господеві, так оцїниш по мірі висїву його. За один гомер висїву ячменю цїна пятьдесять секлів срібла.
17Ако би од опросне године заветовао њиву своју, нека остане по твојој цени.
17Коли від ювілейного року присьвятить поле своє, зостанеться воно по цїнуванню твому.
18Ако ли после опросне године заветује њиву своју, тада нека му свештеник прорачуна новце према броју година које остају до опросне године, и нека се одбије до твоје цене.
18А коли по ювілейному роцї присьвятить поле своє, так сьвященник полїчить йому гроші, по мірі лїт, що остались до ювілейного року, і се буде убавлено від цїни твоєї.
19И ако би хтео откупити њиву своју онај који је заветује, нека дометне на цену твоју још пети део, и нека буде његова.
19Коли ж той, хто присьвятив, та схоче викупити поле, так наддати мусить пятину срібла по цїнуванню твому, і останеться воно за ним.
20Али ако не откупи њиве, и њива се прода другом, не може се више откупити;
20А коли не викупить поля, або продасть поле другому чоловікові, так неможна буде знов викупити його;
21него ће она њива, кад се опрости опросне године, бити света Господу, као њива заветована, свештеникова нека буде.
21І буде поле, як вийде вільне в ювілейному роцї, сьвяте Господеві, як поле присьвячене; буде воно сьвященникові як власність його.
22Ако ли би ко заветовао Господу њиву купљену, која није достојање његово,
22А коли присьвятить Господеві поле куплене, що не належить до власного поля його,
23свештеник нека му прорачуна цену до године опросне, и нека у онај дан да ту цену да буде ствар света Господу.
23Так нехай полїчить йому сьвященник, скільки по цїнуванню його виходить до ювілейного року; і віддасть він цїнуваннє твоє того дня, яко сьвяте Господнє.
24А године опросне да се врати њива ономе од кога је купљена, чије је достојање она њива.
24В ювілейному роцї вернеться поле знов до того, в кого він купив його, до того, чия земля властиво була.
25А свака цена твоја нека буде на сикле свете, а у сиклу има двадесет новаца.
25А всяка цїна твоя буде секлями сьвятинї; двайцять гер на одну секлю.
26Али првина од стоке, које су Господње, нико да не заветује, било говече или ситна стока, јер је Господње.
26Тільки первака від скотини, що вже як первородний належиться Господеві, не присьвячувати ме нїхто.
27Ако ли би било од животиња нечистих, онда нека откупи по твојој цени дометнув пети део одозго; ако ли се не откупи, нека се прода по твојој цени.
27Коли ж скотина нечиста, так мусить викупити її по цїнуванню твому, наддавши до неї пятину; як же не викупить, так продасться вона по цїнуванню твому.
28Али ни једна ствар заветована, шта ко заветује Господу од чега му драго што има, од људи или од стоке или од њиве своје, да се не продаје ни откупљује; свака ствар заветована светиња је над светињама Господу.
28Тільки все обречене, що хто присьвятив Господеві, усе, що його, чи людина, чи скотина, чи поле його власностї, неможна продавати нї викуплювати; все що обречене, пресьвяте Господеві.
29Живинче заветовано, које човек заветује, да се не откупљује, него да се убије.
29Усе присьвячене, що буде присьвячене від людей, не можна викупити; заколене мусить бути.
30И сваки десетак земаљски од усева земаљског и од воћа, Господњи је, светиња је Господу.
30І всяка десятина на землї, від насїння землї, від плодів з дерева, буде Господеві; сьвяте Господеві.
31Али, ко би хтео откупити шта десетка свог, нека на цену дометне још пети део.
31Коли ж хто схоче викупити яку десятину свою, так пятину її мусить ще додати до неї.
32И десетак од говеда и од ситне стоке, које дође под штап пастирски десето, да је свето Господу.
32А всяка десятина з буйної і дрібної скотини, з усього, що проходить під палцею пастуха, десята скотина буде сьвятим Господеві;
33Да се не бира добро ни рђаво, да се не мења; ако ли би се како год променило, онда нека буде и оно и друго промењено света ствар, и да се не откупи.
33Нехай не розбирають, чи годиться чи не годиться, і нехай не переміняють її; коли ж таки перемінять, так і вона сама й та, що нею замінено, стане сьвятим Господеві; не можна її викупити.
34Ово су заповести које заповеди Господ Мојсију за синове Израиљеве на гори синајској.
34Се заповідї, що заповідав їх Господь Мойсейові про синів Ізрайлевих на Синай горі.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.