3. Мојсијева 17
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Kulish and Puluj Bible (1905)
1Још рече Господ Мојсију говорећи:
1І рече Господь Мойсейові:
2Кажи Арону и синовима његовим и свим синовима Израиљевим, и реци им: Ово је заповедио Господ говорећи:
2Промов до Арона та до синів його і скажи їм: Ось що заповідав Господь глаголючи:
3Ко год од дома Израиљевог закоље вола или јагње или козу у логору, или ко год закоље изван логора,
3Хто б то нї був із дому Ізрайлевого, що заколов би вола, чи ягня, чи вівцю, чи козу в таборі, або хто б заколов за табором,
4а не доведе на врата шатора од састанка, да принесе принос Господу пред шатором Господњим, крив је за крв; зато да се истреби онај човек из народа свог.
4Та не принїс його до входу громадського намета на жертву Господеві перед храминою Господньою, тому чоловікові буде полїчена кров за гріх: кров пролив він, і викорениться чоловік той зміж люду свого;
5Зато синови Израиљеви нека доведу жртве своје, које би клали у пољу, нека их доведу Господу на врата шатора од састанка к свештенику, и нека принесу жртве захвалне Господу.
5Се длятого, щоб сини Ізрайлеві приносили жертви свої, що заколюють їх у чистому полї, щоб вони подавали їх Господеві до входу в громадський намет сьвященникові, та заколювали їх як жертви мирні Господеві.
6И свештеник нека покропи крвљу по олтару Господњем на вратима шатора од састанка, и сало нека запали на угодни мирис Господу.
6І кропити ме сьвященник кровю на жертівник Господень коло входу в соборний намет і пускати ме з димом тук про любі пахощі Господеві.
7И нека више не приносе жртве своје ђаволима, за којима они чине прељубу. Ово нека им буде закон вечан од колена на колено.
7І не приносити муть уже потім жерти ідолам, з котрими блудно ходять. Установою віковічною буде се їм у роди їх.
8Зато им реци: Ко би год од дома Израиљевог или између странаца који се баве међу њима принео жртву паљеницу или другу жртву,
8І промовиш їм іще: Хто б то нї був, чи з дому Ізрайлевого, чи з приходнїв, що між вами, що приносити ме всепаленнє чи жертву,
9а не би је довео на врата шатора од састанка да је принесе Господу, тај човек да се истреби из народа свог.
9І не подасть до входу в громадський намет на приніс Господеві, викорениться чоловік той із між людей своїх.
10А ко би год од дома Израиљевог или између странаца који се баве међу њима јео какву год крв, окренућу лице своје насупрот оном човеку који буде јео крв, и истребићу га из народа његовог.
10І хто б то нї був із дому Ізрайлевого, чи з приходнїв, що пробувають між вами, хто їсти ме яку б то нї було кров, проти людини, що їсть кров, поверну лице моє і викореню її зміж людей.
11Јер је душа телу у крви; а ја сам вам је одредио за олтар да се чисте душе ваше; јер је крв што душу очишћа.
11Бо в крові душа тїла, і призначив я її для жертівника, щоб роблено покуту за душі ваші; кров бо се, що чинить покуту за душу.
12Зато рекох синовима Израиљевим: Нико између вас да не једе крв; ни дошљак који се бави међу вама да не једе крв.
12Тим же то глаголав я Ізрайлевим синам: Нї одна душа зміж вас нехай не їсть крові; і приходень, що пробуває між вами, нехай не їсть крові.
13И ко би год између синова Израиљевих или између дошљака који се баве код њих уловио зверку или птицу, која се једе, нека исцеди крв из ње, и заспе је земљом.
13І хто б то нї був між синами Ізрайлевими, чи між приходнями, що між вами, що вловить животину чи птицю яку, що їдять, мусить вицїдити кров її, і засипати її землею.
14Јер је душа сваког тела крв његова, то му је душа. Зато рекох синовима Израиљевим: Крв ни једног тела не једите, јер је душа сваког тела крв његова. Ко би је год јео, да се истреби.
14Бо душа кожного тїла: кров його, се душа його; і сказав я Ізрайлевим синам: Крові з усякого тїла щоб ви не їли, бо душа кожного тїла се кров його; кожен, хто зʼїсть її, викорениться.
15А ко би јео месо од животиње која цркне или коју раскине зверка, био домородац или дошљак, нека опере хаљине своје и окупа се у води, и биће нечист до вечера, а после ће бити чист.
15І всякий хто їсти ме або трупа, або те що зьвір розідре, чи землянин, чи приходень, мусить випрати одїж свою та викупатись у водї, і нечистий буде він до вечора; тодї ж стане чистий. Коли ж не повипирає її і не скупається, так нести ме на душі гріх свій.
16Ако ли их не опере, и тела свог не окупа, носиће безакоње своје.
no verse 16 in this text
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.