3. Мојсијева
Chapter 7
Daničić–Karadžić Bible (…
vs Old Persian Versio…
Aa
Text size
Line width
Verse numbers

3. Мојсијева 7

Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Old Persian Version (ترجمه قدیم)
1А ово је закон за жртву ради преступа; светиња је над светињама.
1«و این است قانون قربانی جرم؛ این اقدس اقداس است.
2На коме се месту коље жртва паљеница, на оном нека се коље и жртва за преступ; и крвљу њеном нека се покропи олтар одозго унаоколо.
2در جایی که قربانی سوختنی را ذبح کنند، قربانی جرم را نیز ذبح بکنند، و خونش را به اطراف مذبح بپاشند.
3А све сало њено нека се принесе, и реп и сало што покрива црева,
3و ازآن همه پیه‌اش را بگذراند، دنبه و پیه که احشا رامی پوشاند.
4и оба бубрега, и сало што је на њима и на слабинама, и мрежицу на јетри нека извади с бубрезима,
4و دو گرده و پیهی که بر آنهاست که بر دو تهیگاه است، و سفیدی را که بر جگر است، با گرده‌ها جدا کند.
5и нека запали то свештеник на олтару на жртву огњену Господу; то је жртва за преступ.
5و کاهن آنها را برای هدیه آتشین بجهت خداوند بسوزاند. این قربانی جرم است.
6Свако мушко између свештеника нека је једе; на светом месту нека се једе; светиња је над светињама.
6و هر ذکوری از کاهنان آن را بخورد، درمکان مقدس خورده شود. این قدس اقداس است.
7Жртва је за преступ као жртва за грех, један је закон за обе; који свештеник учини њом очишћење, његова је.
7«قربانی جرم مانند قربانی گناه است. آنها رایک قانون است. کاهنی که به آن کفاره کند از آن اوخواهد بود.
8А кад свештеник принесе чију жртву паљеницу, кожа од жртве коју принесе његова је.
8و کاهنی که قربانی سوختنی کسی را گذراند، آن کاهن پوست قربانی سوختنی را که گذرانید برای خود نگه دارد.
9И сваки дар печен у пећи или зготовљен у котлићу или у тави, оног је свештеника који га принесе.
9و هر هدیه آردی که در تنور پخته شود و هر‌چه بر تابه یا ساج ساخته شود از آن کاهن که آن راگذرانید خواهد بود.
10И сваки дар замешен с уљем или сув, свих је синова Аронових, како једног тако другог.
10و هر هدیه آردی، خواه به روغن سرشته شده، خواه خشک، از آن همه پسران هارون بی‌تفاوت یکدیگر خواهدبود.
11А ово је закон за жртву захвалну, која се принесе Господу:
11«و این است قانون ذبیحه سلامتی که کسی نزد خداوند بگذراند.
12Ако би је ко приносио да захвали, нека принесе на жртву захвалну колаче без квасца замешене с уљем и погаче без квасца намазане уљем, и белог брашна попрженог с тим колачима замешеним с уљем.
12اگر آن را برای تشکربگذراند پس با ذبیحه تشکر، قرصهای فطیرسرشته شده به روغن، و نازکهای فطیر مالیده شده به روغن، و از آرد نرم آمیخته شده، قرصهای سرشته شده به روغن را بگذراند.
13Осим колача хлеб кисели нека принесе за принос свој са жртвом захвалном, којом захваљује.
13با قرصهای نان خمیر مایه دار قربانی خود را همراه ذبیحه تشکر سلامتی خود بگذراند.
14И од свега што приноси нека принесе по једно за жртву подигнуту Господу; и то ће бити оног свештеника који покропи крвљу од жртве захвалне.
14و از آن از هرقربانی یکی را برای هدیه افراشتنی نزد خداوندبگذراند، و از آن آن کاهن که خون ذبیحه سلامتی را می‌پاشد خواهد بود.
15А месо од жртве захвалне, којом се захваљује, нека се поједе онај дан кад се принесе; и нека не остаје ништа до јутра.
15و گوشت ذبیحه تشکرسلامتی او در روز قربانی وی خورده شود، چیزی از آن را تا صبح نگذارد.
16Ако ли принесе жртву ради завета или од воље, нека се једе онај дан кад се принесе; ако шта остане, нека се поједе сутрадан.
16و اگر ذبیحه قربانی او نذری یا تبرعی باشد، در روزی که ذبیحه خود را می‌گذراند خورده شود، و باقی آن در فردای آن روز خورده شود.
17Ако ли шта меса од те жртве остане до трећег дана, нека се сажеже огњем.
17و باقی گوشت ذبیحه در روز سوم به آتش سوخته شود.
18Ако ли би ко трећи дан јео меса од жртве захвалне, неће бити угодан онај који је принео, нити ће му се она примити, него ће бити мрска, и ко би је год јео, носиће грех свој.
18و اگرچیزی از گوشت ذبیحه سلامتی او در روز سوم خورده شود مقبول نخواهد شد و برای کسی‌که آن را گذرانید محسوب نخواهد شد، نجس خواهد بود. و کسی‌که آن را بخورد گناه خود رامتحمل خواهد شد.
19И месо које би се дотакло чега нечистог, да се не једе, него нека се сажеже огњем; а друго месо може јести ко је год чист.
19و گوشتی که به هر چیزنجس برخورد، خورده نشود، به آتش سوخته شود، و هر‌که طاهر باشد از آن گوشت بخورد.
20А ко би јео меса од жртве захвалне принесене Господу, а не би био чист, тај да се истреби из народа свог.
20لیکن کسی‌که از گوشت ذبیحه سلامتی که برای خداوند است بخورد و نجاست او بر اوباشد، آن کس از قوم خود منقطع خواهد شد.
21И ко се дотакне чега нечистог, или нечистог човека или нечистог живинчета, или ког му драго гада нечистог, па једе меса од жртве захвалне принесене Господу, тај да се истреби из народа свог.
21وکسی‌که هر چیز نجس را خواه نجاست آدمی، خواه بهیمه نجس، خواه هر چیز مکروه نجس رالمس کند، و از گوشت ذبیحه سلامتی که برای خداوند است بخورد، آن کس از قوم خود منقطع خواهد شد.»
22И рече Господ Мојсију говорећи:
22و خداوند موسی را خطاب کرده، گفت:
23Кажи синовима Израиљевим, и реци: Не једите сало од вола ни од овце ни од козе.
23«بنی‌اسرائیل را خطاب کرده، بگو: هیچ پیه گاوو گوسفند و بز را مخورید.
24Може се узети за сваку потребу сало од живинчета које цркне или га зверка раздре; али га не једите;
24اما پیه مردار و پیه حیوان دریده شده برای هر کار استعمال می‌شود، لیکن هرگز خورده نشود.
25ко ли би јео сало од стоке коју приноси човек на жртву огњену Господу, нека се истреби из народа свог онај који једе.
25زیرا هر‌که پیه جانوری که از آن هدیه آتشین برای خداوندمی گذرانند بخورد، آن کس که خورد، از قوم خودمنقطع شود.
26Ни крв не једите у становима својим ни од птице нити од ког живинчета.
26و هیچ خون را خواه از مرغ خواه از بهایم در همه مسکنهای خود مخورید.
27Сваки који би јео какву крв, нека се истреби из народа свог.
27هرکسی‌که از هر قسم خون بخورد، آن کس از قوم خود منقطع خواهد شد.»
28Опет рече Господ Мојсију говорећи:
28و خداوند موسی را خطاب کرده، گفت:
29Кажи синовима Израиљевим, и реци: Ко приноси жртву своју захвалну Господу, нека донесе Господу принос свој од жртве захвалне.
29«بنی‌اسرائیل را خطاب کرده، بگو: هر‌که ذبیحه سلامتی خود را برای خداوند بگذراند، قربانی خود را از ذبیحه سلامتی خود نزد خداوندبیاورد.
30Својим рукама нека донесе шта се сажиже Господу, сало с грудима нека донесе, и груди нека се обрну тамо и амо на жртву пред Господом.
30به‌دستهای خود هدایای آتشین خداوند را بیاورد، پیه را با سینه بیاورد تا سینه بجهت هدیه جنبانیدنی به حضور خداوندجنبانیده شود.
31А свештеник нека запали сало на олтару, груди пак нека буду Арону и синовима његовим.
31و کاهن پیه را بر مذبح بسوزاند، و سینه از آن هارون و پسرانش خواهد بود.
32И десно плеће од својих жртава захвалних подајте свештенику да буде жртва подигнута.
32وران راست را برای هدیه افراشتنی از ذبایح سلامتی خود به کاهن بدهید.
33А који између синова Аронових принесе крв и сало од жртве захвалне, њему нека буде десно плеће.
33آن کس از پسران هارون که خون ذبیحه سلامتی وپیه را گذرانید، ران راست حصه وی خواهد بود.
34Јер груди што се обрћу и плеће што се подиже узех од синова Израиљевих од свих њихових жртава захвалних, и дадох Арону свештенику и синовима његовим законом вечним да се узимају од синова Израиљевих.
34زیرا سینه جنبانیدنی و ران افراشتنی را از بنی‌اسرائیل از ذبایح سلامتی ایشان گرفتم، و آنها را به هارون کاهن و پسرانش به فریضه ابدی از جانب بنی‌اسرائیل دادم.»
35То је помазаног Арона и помазаних синова његових од огњених жртава Господњих од дана кад их доведе да врше службу свештеничку Господу.
35این است حصه مسح هارون و حصه مسح پسرانش از هدایای آتشین خداوند، در روزی که ایشان را نزدیک آورد تابرای خداوند کهانت کنند.
36То заповеди Господ да им од дана кад их помаза дају синови Израиљеви законом вечним од колена на колено.
36که خداوند امرفرمود که به ایشان داده شود، در روزی که ایشان را از میان بنی‌اسرائیل مسح کرد، این فریضه ابدی در نسلهای ایشان است.
37То је закон за жртву паљеницу, за дар, за жртву ради греха и за жртву ради преступа, и за освештање и за жртву захвалну,
37این است قانون قربانی سوختنی و هدیه آردی و قربانی گناه و قربانی جرم و قربانی تقدیس و ذبیحه سلامتی،
38што је Господ заповедио Мојсију на гори синајској кад заповеди синовима Израиљевим у пустињи синајској да приносе жртве своје Господу.
38که خداوند به موسی در کوه سینا امر فرموده بود، درروزی که بنی‌اسرائیل را مامور فرمود تاقربانی های خود را نزد خداوند بگذرانند درصحرای سینا.

Tip: use the ← and → keys to turn chapters.