3. Мојсијева 7
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1А ово је закон за жртву ради преступа; светиња је над светињама.
1Ятэ леӂя жертфей пентру винэ: еа есте ун лукру прясфынт.
2На коме се месту коље жртва паљеница, на оном нека се коље и жртва за преступ; и крвљу њеном нека се покропи олтар одозго унаоколо.
2Ын локул унде се ынжунгие ардеря-де-тот, сэ се ынжунгие ши вита каре служеште ка жертфэ пентру винэ. Сынӂеле ей сэ се стропяскэ пе алтар де жур ымпрежур.
3А све сало њено нека се принесе, и реп и сало што покрива црева,
3Сэ и се адукэ тоатэ грэсимя, коада, грэсимя каре акоперэ мэрунтаеле,
4и оба бубрега, и сало што је на њима и на слабинама, и мрежицу на јетри нека извади с бубрезима,
4чей дой рэрункь ши грэсимя де пе ей, де пе коапсе, ши прапурул фикатулуй, каре ва фи дезлипит де лынгэ рэрункь.
5и нека запали то свештеник на олтару на жртву огњену Господу; то је жртва за преступ.
5Преотул сэ ле ардэ пе алтар ка жертфэ мистуитэ де фок ынаинтя Домнулуй. Ачаста есте о жертфэ пентру винэ.
6Свако мушко између свештеника нека је једе; на светом месту нека се једе; светиња је над светињама.
6Тоатэ партя бэрбэтяскэ динтре преоць сэ мэнынче дин еа, ши ануме с-о мэнынче ынтр-ун лок сфынт, кэч есте ун лукру прясфынт.
7Жртва је за преступ као жртва за грех, један је закон за обе; који свештеник учини њом очишћење, његова је.
7Ку жертфа пентру винэ есте ка ши ку жертфа де испэшире; ачеяшь леӂе есте пентру амындоуэ ачесте жертфе: вита жертфитэ ва фи а преотулуй каре ва фаче испэширя.
8А кад свештеник принесе чију жртву паљеницу, кожа од жртве коју принесе његова је.
8Преотул каре ва адуче ардеря-де-тот а куйва сэ айбэ пентру ел пеля ардерий-де-тот пе каре а адус-о.
9И сваки дар печен у пећи или зготовљен у котлићу или у тави, оног је свештеника који га принесе.
9Орьче жертфэ де мынкаре коаптэ ын куптор, гэтитэ пе грэтар сау ын тигае сэ фие а преотулуй каре а адус-о.
10И сваки дар замешен с уљем или сув, свих је синова Аронових, како једног тако другог.
10Яр орьче жертфэ де мынкаре фрэмынтатэ ку унтделемн ши ускатэ сэ фие а тутурор фиилор луй Аарон, а унуя ка ши а челуйлалт.
11А ово је закон за жртву захвалну, која се принесе Господу:
11Ятэ леӂя жертфей де мулцумире, каре се ва адуче Домнулуй.
12Ако би је ко приносио да захвали, нека принесе на жртву захвалну колаче без квасца замешене с уљем и погаче без квасца намазане уљем, и белог брашна попрженог с тим колачима замешеним с уљем.
12Дакэ чинева о адуче ка жертфэ де лаудэ, сэ адукэ, ымпреунэ ку жертфа де мулцумире, ниште турте недоспите, фрэмынтате ку унтделемн, ниште плэчинте недоспите, стропите ку унтделемн, ши ниште турте дин флоаря де фэинэ, прэжите ши фрэмынтате ку унтделемн.
13Осим колача хлеб кисели нека принесе за принос свој са жртвом захвалном, којом захваљује.
13Пе лынгэ ачесте турте, сэ адукэ ши пыне доспитэ пентру дарул луй де мынкаре, ымпреунэ ку жертфа луй де лаудэ ши де мулцумире.
14И од свега што приноси нека принесе по једно за жртву подигнуту Господу; и то ће бити оног свештеника који покропи крвљу од жртве захвалне.
14Дин тоате ачеле дарурь сэ адукэ Домнулуй кыте о букатэ ка дар ридикат; еа сэ фие а преотулуй каре стропеште сынӂеле жертфей де мулцумире.
15А месо од жртве захвалне, којом се захваљује, нека се поједе онај дан кад се принесе; и нека не остаје ништа до јутра.
15Карня жертфей де лаудэ ши де мулцумире сэ фие мынкатэ кяр ын зиуа ын каре есте адусэ; сэ ну се ласе нимик дин еа пынэ диминяца.
16Ако ли принесе жртву ради завета или од воље, нека се једе онај дан кад се принесе; ако шта остане, нека се поједе сутрадан.
16Дакэ адуче чинева о жертфэ пентру ымплиниря уней журуинце сау ка дар де бунэвое, жертфа сэ фие мынкатэ кяр ын зиуа кынд о ва адуче, яр че ва рэмыне дин еа сэ се мэнынче а доуа зи.
17Ако ли шта меса од те жртве остане до трећег дана, нека се сажеже огњем.
17Че ва май рэмыне дин карня витей пынэ а трея зи сэ фие арс ын фок.
18Ако ли би ко трећи дан јео меса од жртве захвалне, неће бити угодан онај који је принео, нити ће му се она примити, него ће бити мрска, и ко би је год јео, носиће грех свој.
18Дакэ с-ар ынтымпла сэ мэнынче чинева а трея зи дин карня жертфей луй де мулцумире, жертфа луй ну ва фи примитэ ши ну се ва цине ын сямэ челуй че а адус-о, чи ва фи ун лукру урычос ши орьчине ва мынка дин еа ышь ва пурта вина.
19И месо које би се дотакло чега нечистог, да се не једе, него нека се сажеже огњем; а друго месо може јести ко је год чист.
19Нич карня каре с-а атинс де чева некурат ну требуе мынкатэ, чи требуе арсэ ын фок. Орьче ом курат поате сэ мэнынче карне,
20А ко би јео меса од жртве захвалне принесене Господу, а не би био чист, тај да се истреби из народа свог.
20дар ачела каре, гэсинду-се ын старе де некурэцение, ва мынка дин карня жертфей де мулцумире, каре есте а Домнулуй, сэ фие нимичит дин попорул сэу.
21И ко се дотакне чега нечистог, или нечистог човека или нечистог живинчета, или ког му драго гада нечистог, па једе меса од жртве захвалне принесене Господу, тај да се истреби из народа свог.
21Ши чине се ва атинӂе де чева некурат, фие де врео спуркэчуне оменяскэ, фие де ун добиток некурат, фие де о алтэ спуркэчуне, ши ва мынка дин карня жертфей де мулцумире, каре есте а Домнулуй, сэ фие нимичит дин попорул сэу.’”
22И рече Господ Мојсију говорећи:
22Домнул а ворбит луй Мойсе ши а зис:
23Кажи синовима Израиљевим, и реци: Не једите сало од вола ни од овце ни од козе.
23„Ворбеште копиилор луй Исраел ши спуне: ‘Сэ ну мынкаць грэсиме де боу, де мел сау де капрэ.
24Може се узети за сваку потребу сало од живинчета које цркне или га зверка раздре; али га не једите;
24Грэсимя унуй добиток морт сау сфышият де фярэ ва путя сэ фие ынтребуинцатэ ла орьче алтчева, нумай сэ н-о мынкаць.
25ко ли би јео сало од стоке коју приноси човек на жртву огњену Господу, нека се истреби из народа свог онај који једе.
25Кэч чине ва мынка дин грэсимя добитоачелор дин каре се адук Домнулуй жертфе мистуите де фок ва фи нимичит дин попорул сэу.
26Ни крв не једите у становима својим ни од птице нити од ког живинчета.
26Сэ ну мынкаць сынӂе, нич де пасэре, нич де витэ, ын тоате локуриле ын каре вець локуи.
27Сваки који би јео какву крв, нека се истреби из народа свог.
27Чине ва мынка вреун фел де сынӂе ва фи нимичит дин попорул сэу!’”
28Опет рече Господ Мојсију говорећи:
28Домнул а ворбит луй Мойсе ши а зис:
29Кажи синовима Израиљевим, и реци: Ко приноси жртву своју захвалну Господу, нека донесе Господу принос свој од жртве захвалне.
29„Ворбеште копиилор луй Исраел ши спуне-ле: ‘Чине ва адуче Домнулуй жертфа луй де мулцумире сэ адукэ Домнулуй дарул луй, луат дин жертфа луй де мулцумире.
30Својим рукама нека донесе шта се сажиже Господу, сало с грудима нека донесе, и груди нека се обрну тамо и амо на жртву пред Господом.
30Сэ адукэ ку мыниле луй чея че требуе мистуит де фок ынаинтя Домнулуй, ши ануме сэ адукэ грэсимя ку пептул, пептул ка сэ-л леӂене ынтр-о парте ши ынтр-алта, ка дар легэнат ынаинтя Домнулуй.
31А свештеник нека запали сало на олтару, груди пак нека буду Арону и синовима његовим.
31Преотул сэ ардэ грэсимя пе алтар, яр пептул сэ фие ал луй Аарон ши ал фиилор луй.
32И десно плеће од својих жртава захвалних подајте свештенику да буде жртва подигнута.
32Дин жертфеле воастре де мулцумире, сэ даць преотулуй ши спата дряптэ, адукынд-о ка дар луат прин ридикаре.
33А који између синова Аронових принесе крв и сало од жртве захвалне, њему нека буде десно плеће.
33Спата ачея дряптэ сэ фие партя ачелуя динтре фиий луй Аарон каре ва адуче сынӂеле ши грэсимя жертфей де мулцумире.
34Јер груди што се обрћу и плеће што се подиже узех од синова Израиљевих од свих њихових жртава захвалних, и дадох Арону свештенику и синовима његовим законом вечним да се узимају од синова Израиљевих.
34Кэч Еу яу дин жертфеле де мулцумире адусе де копиий луй Исраел: пептул, каре ва фи легэнат ынтр-о парте ши ынтр-алта, ка дар легэнат, ши спата, каре ва фи адусэ ка дар луат прин ридикаре, ши ле дау преотулуй Аарон ши фиилор луй, принтр-о леӂе вешникэ, пе каре о вор пэзи тотдяуна копиий луй Исраел.
35То је помазаног Арона и помазаних синова његових од огњених жртава Господњих од дана кад их доведе да врше службу свештеничку Господу.
35Ачеста есте дрептул пе каре ли-л ва да унӂеря луй Аарон ши а фиилор луй асупра жертфелор мистуите де фок ынаинтя Домнулуй, дин зиуа кынд вор фи ынфэцишаць ка сэ фие ын служба Мя ка преоць.
36То заповеди Господ да им од дана кад их помаза дају синови Израиљеви законом вечним од колена на колено.
36Ятэ че порунчеште Домнул сэ ле дя копиий луй Исраел дин зиуа унӂерий лор; ачаста ва фи о леӂе вешникэ принтре урмаший лор.’”
37То је закон за жртву паљеницу, за дар, за жртву ради греха и за жртву ради преступа, и за освештање и за жртву захвалну,
37Ачаста есте леӂя ардерий-де-тот, а дарулуй де мынкаре, а жертфей де испэшире, а жертфей пентру винэ, а ынкинэрий ын служба Домнулуй ши а жертфей де мулцумире.
38што је Господ заповедио Мојсију на гори синајској кад заповеди синовима Израиљевим у пустињи синајској да приносе жртве своје Господу.
38Домнул а дат-о луй Мойсе пе мунтеле Синай ын зиуа кынд а порунчит копиилор луй Исраел сэ-шь адукэ даруриле ынаинтя Домнулуй, ын пустиул Синай.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.