3. Мојсијева 7
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Synodal Translation (Синодальный перевод)
1А ово је закон за жртву ради преступа; светиња је над светињама.
1Вот закон о жертве повинности: это великая святыня;
2На коме се месту коље жртва паљеница, на оном нека се коље и жртва за преступ; и крвљу њеном нека се покропи олтар одозго унаоколо.
2жертву повинности должно заколать на том месте, где заколается всесожжение, и кровью ее кропить на жертвенник со всех сторон;
3А све сало њено нека се принесе, и реп и сало што покрива црева,
3приносящий должен представить из нее весь тук, курдюк и тук, покрывающий внутренности,
4и оба бубрега, и сало што је на њима и на слабинама, и мрежицу на јетри нека извади с бубрезима,
4и обе почки и тук, который на них, который на стегнах, и сальник, который на печени; с почками пусть он отделит сие;
5и нека запали то свештеник на олтару на жртву огњену Господу; то је жртва за преступ.
5и сожжет сие священник на жертвеннике в жертву Господу: это жертва повинности.
6Свако мушко између свештеника нека је једе; на светом месту нека се једе; светиња је над светињама.
6Весь мужеский пол священнического рода может есть ее; на святом месте должно есть ее: это великая святыня.
7Жртва је за преступ као жртва за грех, један је закон за обе; који свештеник учини њом очишћење, његова је.
7Как о жертве за грех, так и о жертве повинности закон один: она принадлежит священнику, который очищает посредством ее.
8А кад свештеник принесе чију жртву паљеницу, кожа од жртве коју принесе његова је.
8И когда священник приносит чью-нибудь жертву всесожжения, кожа от жертвы всесожжения, которое он приносит, принадлежит священнику;
9И сваки дар печен у пећи или зготовљен у котлићу или у тави, оног је свештеника који га принесе.
9и всякое приношение хлебное, которое печено в печи, и всякое приготовленное в горшке или на сковороде, принадлежит священнику, приносящему его;
10И сваки дар замешен с уљем или сув, свих је синова Аронових, како једног тако другог.
10и всякое приношение хлебное, смешанное с елеем и сухое, принадлежит всем сынам Аароновым, как одному, так и другому.
11А ово је закон за жртву захвалну, која се принесе Господу:
11Вот закон о жертве мирной, которую приносят Господу:
12Ако би је ко приносио да захвали, нека принесе на жртву захвалну колаче без квасца замешене с уљем и погаче без квасца намазане уљем, и белог брашна попрженог с тим колачима замешеним с уљем.
12если кто в благодарность приносит ее, то при жертве благодарности он должен принести пресные хлебы, смешанные с елеем, и пресные лепешки, помазанные елеем, и пшеничную муку, напитанную елеем, хлебы, смешанные с елеем;
13Осим колача хлеб кисели нека принесе за принос свој са жртвом захвалном, којом захваљује.
13кроме лепешек пусть он приносит в приношение свое квасный хлеб, при мирной жертве благодарной;
14И од свега што приноси нека принесе по једно за жртву подигнуту Господу; и то ће бити оног свештеника који покропи крвљу од жртве захвалне.
14одно что-нибудь из всего приношения своего пусть принесет он в возношение Господу: это принадлежит священнику, кропящему кровью мирной жертвы;
15А месо од жртве захвалне, којом се захваљује, нека се поједе онај дан кад се принесе; и нека не остаје ништа до јутра.
15мясо мирной жертвы благодарности должно съесть в день приношения ее, не должно оставлять от него до утра.
16Ако ли принесе жртву ради завета или од воље, нека се једе онај дан кад се принесе; ако шта остане, нека се поједе сутрадан.
16Если же кто приносит жертву по обету, или от усердия, то жертву его должно есть в день приношения, и на другой день оставшееся от нее есть можно,
17Ако ли шта меса од те жртве остане до трећег дана, нека се сажеже огњем.
17а оставшееся от жертвенного мяса к третьему дню должно сжечь на огне;
18Ако ли би ко трећи дан јео меса од жртве захвалне, неће бити угодан онај који је принео, нити ће му се она примити, него ће бити мрска, и ко би је год јео, носиће грех свој.
18если же будут есть мясо мирной жертвы на третий день, то она не будет благоприятна; кто ее принесет, тому ни во что не вменится: это осквернение, и кто будет есть ее, тот понесет на себе грех;
19И месо које би се дотакло чега нечистог, да се не једе, него нека се сажеже огњем; а друго месо може јести ко је год чист.
19мяса сего, если оно прикоснется к чему-либо нечистому, не должно есть, но должно сжечь его на огне; а мясо чистое может есть всякий чистый;
20А ко би јео меса од жртве захвалне принесене Господу, а не би био чист, тај да се истреби из народа свог.
20если же какая душа, имея на себе нечистоту, будет есть мясо мирной жертвы Господней, то истребится душа та из народа своего;
21И ко се дотакне чега нечистог, или нечистог човека или нечистог живинчета, или ког му драго гада нечистог, па једе меса од жртве захвалне принесене Господу, тај да се истреби из народа свог.
21и если какая душа, прикоснувшись к чему-нибудь нечистому, к нечистоте человеческой, или к нечистому скоту, или какому-нибудь нечистому гаду, будет есть мясо мирной жертвы Господней, то истребится душа та из народа своего.
22И рече Господ Мојсију говорећи:
22И сказал Господь Моисею, говоря:
23Кажи синовима Израиљевим, и реци: Не једите сало од вола ни од овце ни од козе.
23скажи сынам Израилевым: никакого тука ни из вола, ни из овцы, ни из козла не ешьте.
24Може се узети за сваку потребу сало од живинчета које цркне или га зверка раздре; али га не једите;
24Тук из мертвого и тук из растерзанного зверем можно употреблять на всякое дело; а есть не ешьте его;
25ко ли би јео сало од стоке коју приноси човек на жртву огњену Господу, нека се истреби из народа свог онај који једе.
25ибо, кто будет есть тук из скота, который приносится в жертву Господу, истребится душа та из народа своего;
26Ни крв не једите у становима својим ни од птице нити од ког живинчета.
26и никакой крови не ешьте во всех жилищах ваших ни из птиц, ни из скота;
27Сваки који би јео какву крв, нека се истреби из народа свог.
27а кто будет есть какую-нибудь кровь, истребится душа та из народа своего.
28Опет рече Господ Мојсију говорећи:
28И сказал Господь Моисею, говоря:
29Кажи синовима Израиљевим, и реци: Ко приноси жртву своју захвалну Господу, нека донесе Господу принос свој од жртве захвалне.
29скажи сынам Израилевым: кто представляет мирную жертву свою Господу, тот из мирной жертвы часть должен принести в приношение Господу;
30Својим рукама нека донесе шта се сажиже Господу, сало с грудима нека донесе, и груди нека се обрну тамо и амо на жртву пред Господом.
30своими руками должен он принести в жертву Господу: тук с грудью должен он принести и сальник на печени, потрясая грудь пред лицем Господним;
31А свештеник нека запали сало на олтару, груди пак нека буду Арону и синовима његовим.
31тук сожжет священник на жертвеннике, а грудь принадлежит Аарону и сынам его;
32И десно плеће од својих жртава захвалних подајте свештенику да буде жртва подигнута.
32и правое плечо, как возношение, из мирных жертв ваших отдавайте священнику:
33А који између синова Аронових принесе крв и сало од жртве захвалне, њему нека буде десно плеће.
33кто из сынов Аароновых приносит кровь из мирной жертвы и тук, тому и правое плечо на долю;
34Јер груди што се обрћу и плеће што се подиже узех од синова Израиљевих од свих њихових жртава захвалних, и дадох Арону свештенику и синовима његовим законом вечним да се узимају од синова Израиљевих.
34ибо Я беру от сынов Израилевых из мирных жертв их грудь потрясания и плечо возношения, и отдаю их Аарону священнику и сынам его в вечный участок от сынов Израилевых.
35То је помазаног Арона и помазаних синова његових од огњених жртава Господњих од дана кад их доведе да врше службу свештеничку Господу.
35Вот участок Аарону и участок сынам его из жертв Господних со дня, когда они предстанут пред Господа для священнодействия,
36То заповеди Господ да им од дана кад их помаза дају синови Израиљеви законом вечним од колена на колено.
36который повелел Господь давать им со дня помазания их от сынов Израилевых. Это вечное постановление в роды их.
37То је закон за жртву паљеницу, за дар, за жртву ради греха и за жртву ради преступа, и за освештање и за жртву захвалну,
37Вот закон о всесожжении, о приношении хлебном, о жертве за грех, о жертве повинности, о жертве посвящения и о жертве мирной,
38што је Господ заповедио Мојсију на гори синајској кад заповеди синовима Израиљевим у пустињи синајској да приносе жртве своје Господу.
38который дал Господь Моисею на горе Синае, когда повелел сынам Израилевым, в пустыне Синайской, приносить Господу приношения их.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.