3. Мојсијева 22
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Synodal Translation (Синодальный перевод)
1И рече Господ Мојсију говорећи:
1И сказал Господь Моисею, говоря:
2Кажи Арону и синовима његовим да се чувају од светих ствари синова Израиљевих, да не би оскврнили свето име моје у оном што ми они посвећују; ја сам Господ.
2скажи Аарону и сынам его, чтоб они осторожно поступали со святынями сынов Израилевых и не бесчестили святаго имени Моего в том, что они посвящают Мне. Я Господь.
3Реци им: Ко би год из семена вашег од колена на колено приступио к светим стварима, које би посветили синови Израиљеви Господу, кад је нечистота његова на њему, тај нека се истреби испред лица мог; ја сам Господ.
3Скажи им: если кто из всего потомства вашего в роды ваши, имея на себе нечистоту, приступит к святыням, которые посвящают сыны Израилевы Господу, то истребится душа та от лица Моего. Я Господь Бог ваш.
4Ко би год из семена Ароновог био губав или би ишло семе од њега, нека не једе свете ствари докле не буде чист; тако и који би се дотакао кога нечистог од мртвог тела или оног од кога је изашло семе,
4Кто из семени Ааронова прокажен, или имеет истечение, тот не должен есть святынь, пока не очистится; и кто прикоснется к чему-нибудь нечистому от мертвого, или у кого случится излияние семени,
5или ко би се дотакао чега што гамиже по земљи, од чега би се оскврнио, или човека од ког би се оскврнио какве му драго нечистоте његове,
5или кто прикоснется к какому-нибудь гаду, от которого он сделается нечист, или к человеку, от которого он сделается нечист какою бы то ни было нечистотою,
6ко би се дотакао таквог чега, биће нечист до вечера; зато нека не једе свете ствари ако не окупа тело своје у води.
6тот, прикоснувшийся к сему, нечист будет до вечера и не должен есть святынь, прежде нежели омоет тело свое водою;
7А кад зађе сунце, биће чист, и онда може јести од светих ствари; јер му је храна.
7но когда зайдет солнце и он очистится, тогда может он есть святыни, ибо это его пища.
8Мрцино или шта раскине зверка нека не једе, да се њим не скврни; ја сам Господ.
8Мертвечины и звероядины он не должен есть, чтобы не оскверниться этим. Я Господь.
9Тако нека држе шта сам уредио да се држи, да не навуку на се греха и не умру од њега оскврнивши се. Ја сам Господ који их посвећујем.
9Да соблюдают они повеления Мои, чтобы не понести на себе греха и не умереть в нем, когда нарушат сие. Я Господь Бог, освящающий их.
10Нико други да не једе свете ствари, ни укућанин свештеников ни надничар да не једе свете ствари.
10Никто посторонний не должен есть святыни; поселившийся у священника и наемник не должен есть святыни;
11А кад свештеник купи кога за новце, тај нека их једе, и који се роди у кући његовој; они нека једу јело његово.
11если же священник купит себе человека за серебро, то сей может есть оную; также и домочадцы его могут есть хлеб его.
12Али кћи свештеничка кад се уда за човека другог племена, она да не једе од жртава подигнутих светих ствари.
12Если дочь священника выйдет в замужество за постороннего, то она не должна есть приносимых святынь;
13А кћи свештеничка ако обудови, или је пусти муж, ако нема порода, нека се врати кући оца свог као што је била у детињству свом, хлеб оца свог нека једе; али нико другог племена да га не једе.
13когда же дочь священника будет вдова, или разведенная, и детей нет у нее, и возвратится в дом отца своего, как была в юности своей, тогда она может есть хлеб отца своего; а посторонний никто не должен есть его.
14А ко би нехотице јео свету ствар, нека дометне пети део и накнади свештенику свету ствар.
14Кто по ошибке съест что-нибудь из святыни, тот должен отдать священнику святыню и приложить к ней пятую ее долю.
15Да не би оскврнили свете ствари синова Израиљевих, које приносе Господу,
15Священники сами не должны порочить святыни сынов Израилевых, которые они приносят Господу,
16и да не би навлачили на њих кар за преступ једући свете ствари њихове, јер сам ја Господ, који их посвећујем.
16и не должны навлекать на себя вину в преступлении, когда будут есть святыни свои, ибо Я Господь, освящающий их.
17Још рече Господ Мојсију говорећи:
17И сказал Господь Моисею, говоря:
18Кажи Арону и синовима његовим и свим синовима Израиљевим и реци им: Ко год од дома Израиљевог или од странаца који су у Израиљу хоће да принесе жртву своју по каквом год завету свом, или од добре воље своје дар, што се приноси Господу на жртву паљеницу,
18объяви Аарону и сынам его и всем сынам Израилевым и скажи им: если кто из дома Израилева, или из пришельцев, поселившихся между Израильтянами, по обету ли какому, или по усердию приносит жертву свою, которую приносят Господу во всесожжение,
19нека принесе драге воље мушко здраво од говеда или од оваца или од коза.
19то, чтобы сим приобрести благоволение от Бога, жертва должна быть без порока, мужеского пола, из крупного скота, из овец и из коз;
20На чем би била мана, оно не приносите, јер вам се не би примило.
20никакого животного, на котором есть порок, не приносите Господу, ибо это не приобретет вам благоволения.
21И кад ко хоће да принесе жртву захвалну Господу, извршавајући завет или од своје воље дајући дар, од говеда или од ситне стоке, нека буде здраво, да би било примљено; никакве мане да нема на њему.
21И если кто приносит мирную жертву Господу, исполняя обет, или по усердию, или в праздники ваши, из крупного скота или из мелкого, то жертва должна быть без порока, чтоб быть угодною Богу: никакого порока не должно быть на ней;
22Слепо, или коме је шта сломљено или одбијено, ни гутаво, ни краставо ни лишајиво, шта је такво не приносите Господу, и не мећите их на олтар Господњи на жртву огњену.
22животного слепого, или поврежденного, или уродливого, или больного, или коростового, или паршивого, таких не приносите Господу и в жертву не давайте их на жертвенник Господень;
23А вола или овцу или козу са удом којим превеликим или премалим можеш принети за добровољни дар; али за завет неће се примити.
23тельца и агнца с членами, несоразмерно длинными или короткими, в жертву усердия принести можешь; а если по обету, то это не угодно будет Богу;
24Ујаловљено увртањем, тучењем, кидањем или резањем, не приносите Господу; и не чините то у земљи својој.
24животного, у которого ятра раздавлены, разбиты, оторваны или вырезаны, не приносите Господу и в земле вашей не делайте сего;
25И из руке туђинске немојте узимати ни једне ствари да принесете хлеб Богу свом; јер је квар њихов у њима; имају ману, неће вам се примити.
25и из рук иноземцев не приносите всех таковых животных в дар Богу вашему, потому что на них повреждение, порок на них: не приобретут они вам благоволения.
26Још рече Господ Мојсију говорећи:
26И сказал Господь Моисею, говоря:
27Теле и јагње и јаре кад се омлади, нека буде седам дана код мајке своје, па од осмог дана и после биће угодно за жртву огњену Господу.
27когда родится теленок, или ягненок, или козленок, то семь дней он должен пробыть при матери своей, а от восьмого дня и далее будет благоугоден для приношения в жертву Господу;
28А краву ни овцу ни козу не кољите у један дан с младетом њеним.
28но ни коровы, ни овцы не заколайте в один день с порождением ее.
29И кад приносите Господу жртву ради хвале, принесите је драговољно.
29Если приносите Господу жертву благодарения, то приносите ее так, чтоб она приобрела вам благоволение;
30Нека се једе истог дана, и не остављајте ништа до јутра; ја сам Господ.
30в тот же день должно съесть ее, не оставляйте от нее до утра. Я Господь.
31Зато држите заповести моје, и вршите их; ја сам Господ.
31И соблюдайте заповеди Мои и исполняйте их. Я Господь.
32И немојте скврнити свето име моје, и ја ћу се светити међу синовима Израиљевим; ја сам Господ, који вас посвећујем.
32Не бесчестите святого имени Моего, чтоб Я был святим среди сынов Израилевых. Я Господь, освящающий вас,
33Који сам вас извео из земље мисирске да вам будем Бог; ја сам Господ.
33Который вывел вас из земли Египетской, чтоб быть вашим Богом. Я Господь.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.