3. Мојсијева 22
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
JPS Tanakh (Jewish Publication Society, 1917)
1И рече Господ Мојсију говорећи:
1And the LORD spoke unto Moses, saying:
2Кажи Арону и синовима његовим да се чувају од светих ствари синова Израиљевих, да не би оскврнили свето име моје у оном што ми они посвећују; ја сам Господ.
2Speak unto Aaron and to his sons, that they separate themselves from the holy things of the children of Israel, which they hallow unto Me, and that they profane not My holy name: I am the LORD.
3Реци им: Ко би год из семена вашег од колена на колено приступио к светим стварима, које би посветили синови Израиљеви Господу, кад је нечистота његова на њему, тај нека се истреби испред лица мог; ја сам Господ.
3Say unto them: Whosoever he be of all your seed throughout your generations, that approacheth unto the holy things, which the children of Israel hallow unto the LORD, having his uncleanness upon him, that soul shall be cut off from before Me: I am the LORD.
4Ко би год из семена Ароновог био губав или би ишло семе од њега, нека не једе свете ствари докле не буде чист; тако и који би се дотакао кога нечистог од мртвог тела или оног од кога је изашло семе,
4What man soever of the seed of Aaron is a leper, or hath an issue, he shall not eat of the holy things, until he be clean. And whoso toucheth any one that is unclean by the dead; or from whomsoever the flow of seed goeth out;
5или ко би се дотакао чега што гамиже по земљи, од чега би се оскврнио, или човека од ког би се оскврнио какве му драго нечистоте његове,
5or whosoever toucheth any swarming thing, whereby he may be made unclean, or a man of whom he may take uncleanness, whatsoever uncleanness he hath;
6ко би се дотакао таквог чега, биће нечист до вечера; зато нека не једе свете ствари ако не окупа тело своје у води.
6the soul that toucheth any such shall be unclean until the even, and shall not eat of the holy things, unless he bathe his flesh in water.
7А кад зађе сунце, биће чист, и онда може јести од светих ствари; јер му је храна.
7And when the sun is down, he shall be clean; and afterward he may eat of the holy things, because it is his bread.
8Мрцино или шта раскине зверка нека не једе, да се њим не скврни; ја сам Господ.
8That which dieth of itself, or is torn of beasts, he shall not eat to defile himself therewith: I am the LORD.
9Тако нека држе шта сам уредио да се држи, да не навуку на се греха и не умру од њега оскврнивши се. Ја сам Господ који их посвећујем.
9They shall therefore keep My charge, lest they bear sin for it, and die therein, if they profane it: I am the LORD who sanctify them.
10Нико други да не једе свете ствари, ни укућанин свештеников ни надничар да не једе свете ствари.
10There shall no common man eat of the holy thing; a tenant of a priest, or a hired servant, shall not eat of the holy thing.
11А кад свештеник купи кога за новце, тај нека их једе, и који се роди у кући његовој; они нека једу јело његово.
11But if a priest buy any soul, the purchase of his money, he may eat of it; and such as are born in his house, they may eat of his bread.
12Али кћи свештеничка кад се уда за човека другог племена, она да не једе од жртава подигнутих светих ствари.
12And if a priest's daughter be married unto a common man, she shall not eat of that which is set apart from the holy things.
13А кћи свештеничка ако обудови, или је пусти муж, ако нема порода, нека се врати кући оца свог као што је била у детињству свом, хлеб оца свог нека једе; али нико другог племена да га не једе.
13But if a priest's daughter be a widow, or divorced, and have no child, and is returned unto her father's house, as in her youth, she may eat of her father's bread; but there shall no common man eat thereof.
14А ко би нехотице јео свету ствар, нека дометне пети део и накнади свештенику свету ствар.
14And if a man eat of the holy thing through error, then he shall put the fifth part thereof unto it, and shall give unto the priest the holy thing.
15Да не би оскврнили свете ствари синова Израиљевих, које приносе Господу,
15And they shall not profane the holy things of the children of Israel, which they set apart unto the LORD;
16и да не би навлачили на њих кар за преступ једући свете ствари њихове, јер сам ја Господ, који их посвећујем.
16and so cause them to bear the iniquity that bringeth guilt, when they eat their holy things; for I am the LORD who sanctify them.
17Још рече Господ Мојсију говорећи:
17And the LORD spoke unto Moses, saying:
18Кажи Арону и синовима његовим и свим синовима Израиљевим и реци им: Ко год од дома Израиљевог или од странаца који су у Израиљу хоће да принесе жртву своју по каквом год завету свом, или од добре воље своје дар, што се приноси Господу на жртву паљеницу,
18Speak unto Aaron, and to his sons, and unto all the children of Israel, and say unto them: Whosoever he be of the house of Israel, or of the strangers in Israel, that bringeth his offering, whether it be any of their vows, or any of their free-will-offerings, which are brought unto the LORD for a burnt-offering;
19нека принесе драге воље мушко здраво од говеда или од оваца или од коза.
19that ye may be accepted, ye shall offer a male without blemish, of the beeves, of the sheep, or of the goats.
20На чем би била мана, оно не приносите, јер вам се не би примило.
20But whatsoever hath a blemish, that shall ye not bring; for it shall not be acceptable for you.
21И кад ко хоће да принесе жртву захвалну Господу, извршавајући завет или од своје воље дајући дар, од говеда или од ситне стоке, нека буде здраво, да би било примљено; никакве мане да нема на њему.
21And whosoever bringeth a sacrifice of peace-offerings unto the LORD in fulfilment of a vow clearly uttered, or for a freewill-offering, of the herd or of the flock, it shall be perfect to be accepted; there shall be no blemish therein.
22Слепо, или коме је шта сломљено или одбијено, ни гутаво, ни краставо ни лишајиво, шта је такво не приносите Господу, и не мећите их на олтар Господњи на жртву огњену.
22Blind, or broken, or maimed, or having a wen, or scabbed, or scurvy, ye shall not offer these unto the LORD, nor make an offering by fire of them upon the altar unto the LORD.
23А вола или овцу или козу са удом којим превеликим или премалим можеш принети за добровољни дар; али за завет неће се примити.
23Either a bullock or a lamb that hath any thing too long or too short, that mayest thou offer for a freewill-offering; but for a vow it shall not be accepted.
24Ујаловљено увртањем, тучењем, кидањем или резањем, не приносите Господу; и не чините то у земљи својој.
24That which hath its stones bruised, or crushed, or torn, or cut, ye shall not offer unto the LORD; neither shall ye do thus in your land.
25И из руке туђинске немојте узимати ни једне ствари да принесете хлеб Богу свом; јер је квар њихов у њима; имају ману, неће вам се примити.
25Neither from the hand of a foreigner shall ye offer the bread of your God of any of these, because their corruption is in them, there is a blemish in them; they shall not be accepted for you.
26Још рече Господ Мојсију говорећи:
26And the LORD spoke unto Moses, saying:
27Теле и јагње и јаре кад се омлади, нека буде седам дана код мајке своје, па од осмог дана и после биће угодно за жртву огњену Господу.
27When a bullock, or a sheep, or a goat, is brought forth, then it shall be seven days under the dam; but from the eighth day and thenceforth it may be accepted for an offering made by fire unto the LORD.
28А краву ни овцу ни козу не кољите у један дан с младетом њеним.
28And whether it be cow or ewe, ye shall not kill it and its young both in one day.
29И кад приносите Господу жртву ради хвале, принесите је драговољно.
29And when ye sacrifice a sacrifice of thanksgiving unto the LORD, ye shall sacrifice it that ye may be accepted.
30Нека се једе истог дана, и не остављајте ништа до јутра; ја сам Господ.
30On the same day it shall be eaten; ye shall leave none of it until the morning: I am the LORD.
31Зато држите заповести моје, и вршите их; ја сам Господ.
31And ye shall keep My commandments, and do them: I am the LORD.
32И немојте скврнити свето име моје, и ја ћу се светити међу синовима Израиљевим; ја сам Господ, који вас посвећујем.
32And ye shall not profane My holy name; but I will be hallowed among the children of Israel: I am the LORD who hallow you,
33Који сам вас извео из земље мисирске да вам будем Бог; ја сам Господ.
33that brought you out of the land of Egypt, to be your God: I am the LORD.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.