1. Дневници 14
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Clementine Vulgate, 1598
1А Хирам, цар тирски посла посланике к Давиду и дрва кедрових и зидара и дрводеља да му саграде кућу.
1Misit quoque Hiram rex Tyri nuntios ad David, et ligna cedrina, et artifices parietum, lignorumque, ut ædificarent ei domum.
2И разуме Давид да га је Господ утврдио за цара над Израиљем и да се царство његово подиже високо ради народа Његовог Израиља.
2Cognovitque David quod confirmasset eum Dominus in regem super Israël, et sublevatum esset regnum suum super populum ejus Israël.
3И Давид узе још жена у Јерусалиму и изроди још синова и кћери.
3Accepit quoque David alias uxores in Jerusalem, genuitque filios et filias.
4И ово су имена оних који му се родише у Јерусалиму: Сануја и Совав, Натан и Соломун,
4Et hæc nomina eorum, qui nati sunt ei in Jerusalem: Samua, et Sobab, Nathan, et Salomon,
5и Јевар и Елисуја и Елфалет,
5Jebahar, et Elisua, et Eliphalet,
6и Нога и Нефег и Јафија,
6Noga quoque, et Napheg, et Japhia,
7и Елисама и Велијада и Елифалет.
7Elisama, et Baaliada, et Eliphalet.
8А Филистеји чувши да је Давид помазан за цара над свим Израиљем, изиђоше сви Филистеји да траже Давида; а Давид чувши то изиђе пред њих.
8Audientes autem Philisthiim eo quod unctus esset David regem super universum Israël, ascenderunt omnes ut quærerent eum: quod cum audisset David, egressus est obviam eis.
9И Филистеји дошавши раширише се по долини рафајској.
9Porro Philisthiim venientes, diffusi sunt in valle Raphaim.
10Тада Давид упита Господа говорећи: Хоћу ли изаћи на Филистеје? И хоћеш ли их дати у моје руке? А Господ му рече: Изађи, и даћу их у твоје руке.
10Consuluitque David Dominum, dicens: Si ascendam ad Philisthæos, et si trades eos in manu mea? Et dixit ei Dominus: Ascende, et tradam eos in manu tua.
11Тада отидоше у Вал-Ферасим, и поби их онде Давид, и рече Давид: Продре Бог непријатеље моје мојом руком, као што вода продире. Отуда се прозва место Вал-Ферасим.
11Cumque illi ascendissent in Baalpharasim, percussit eos ibi David, et dixit: Divisit Deus inimicos meos per manum meam, sicut dividuntur aquæ: et idcirco vocatum est nomen illius loci Baalpharasim.
12И оставише онде богове своје; а Давид заповеди, те их спалише огњем.
12Dereliqueruntque ibi deos suos, quos David jussit exuri.
13А Филистеји опет по други пут раширише се по оном долу.
13Alia etiam vice Philisthiim irruerunt, et diffusi sunt in valle.
14И Давид опет упита Бога, а Бог му рече: Не иди за њима, него се врати од њих, па удари на њих према дудовима.
14Consuluitque rursum David Deum, et dixit ei Deus: Non ascendas post eos: recede ab eis, et venies contra illos ex adverso pyrorum.
15И кад чујеш да зашушти по врховима од дудова, тада изиђи у бој; јер ће поћи Бог пред тобом да побије војску филистејску.
15Cumque audieris sonitum gradientis in cacumine pyrorum, tunc egredieris ad bellum: egressus est enim Deus ante te, ut percutiat castra Philisthiim.
16И учини Давид како му заповеди Бог и поби војску филистејску од Гаваона до Гезера.
16Fecit ergo David sicut præceperat ei Deus, et percussit castra Philisthinorum, de Gabaon usque Gazera.
17И разгласи се име Давидово по свим земљама; и Господ зададе страх од њега свим народима.
17Divulgatumque est nomen David in universis regionibus, et Dominus dedit pavorem ejus super omnes gentes.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.