1. Дневници 14
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
JPS Tanakh (Jewish Publication Society, 1917)
1А Хирам, цар тирски посла посланике к Давиду и дрва кедрових и зидара и дрводеља да му саграде кућу.
1And Huram king of Tyre sent messengers to David, and cedar-trees, and masons, and carpenters, to build him a house.
2И разуме Давид да га је Господ утврдио за цара над Израиљем и да се царство његово подиже високо ради народа Његовог Израиља.
2And David perceived that the LORD had established him king over Israel, for his kingdom was exalted exceedingly, for His people Israel's sake.
3И Давид узе још жена у Јерусалиму и изроди још синова и кћери.
3And David took more wives at Jerusalem; and David begot more sons and daughters.
4И ово су имена оних који му се родише у Јерусалиму: Сануја и Совав, Натан и Соломун,
4And these are the names of the children whom he had in Jerusalem: Shammua, and Shobab, Nathan, and Solomon;
5и Јевар и Елисуја и Елфалет,
5and Ibhar, and Elishua, and Elpelet;
6и Нога и Нефег и Јафија,
6and Nogah, and Nepheg, and Japhia;
7и Елисама и Велијада и Елифалет.
7and Elishama, and Beeliada, and Eliphelet.
8А Филистеји чувши да је Давид помазан за цара над свим Израиљем, изиђоше сви Филистеји да траже Давида; а Давид чувши то изиђе пред њих.
8And when the Philistines heard that David was anointed king over all Israel, all the Philistines went up to seek David; and David heard of it, and went out to meet them.
9И Филистеји дошавши раширише се по долини рафајској.
9Now the Philistines had come and made a raid in the valley of Rephaim.
10Тада Давид упита Господа говорећи: Хоћу ли изаћи на Филистеје? И хоћеш ли их дати у моје руке? А Господ му рече: Изађи, и даћу их у твоје руке.
10And David inquired of God, saying: 'Shall I go up against the Philistines? and wilt Thou deliver them into my hand?' And the LORD said unto him: 'Go up; for I will deliver them into thy hand.'
11Тада отидоше у Вал-Ферасим, и поби их онде Давид, и рече Давид: Продре Бог непријатеље моје мојом руком, као што вода продире. Отуда се прозва место Вал-Ферасим.
11So they came up to Baal-perazim, and David smote them there; and David said: 'God hath broken mine enemies by my hand, like the breach of waters.' Therefore they called the name of that place Baal-perazim.
12И оставише онде богове своје; а Давид заповеди, те их спалише огњем.
12And they left their gods there; and David gave commandment, and they were burned with fire.
13А Филистеји опет по други пут раширише се по оном долу.
13And the Philistines yet again made a raid in the valley.
14И Давид опет упита Бога, а Бог му рече: Не иди за њима, него се врати од њих, па удари на њих према дудовима.
14And David inquired again of God; and God said unto him: 'Thou shalt not go up after them; turn away from them, and come upon them over against the mulberry-trees.
15И кад чујеш да зашушти по врховима од дудова, тада изиђи у бој; јер ће поћи Бог пред тобом да побије војску филистејску.
15And it shall be, when thou hearest the sound of marching in the tops of the mulberry-trees, that then thou shalt go out to battle; for God is gone out before thee to smite the host of the Philistines.'
16И учини Давид како му заповеди Бог и поби војску филистејску од Гаваона до Гезера.
16And David did as God commanded him; and they smote the host of the Philistines from Gibeon even to Gezer.
17И разгласи се име Давидово по свим земљама; и Господ зададе страх од њега свим народима.
17And the fame of David went out into all lands; and the LORD brought the fear of him upon all nations.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.