Ісаїї 65
Kulish and Puluj Bible (1905)Translation
Kulish and Puluj Bible (1905)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Я дав пізнати себе тим, що про мене не питались; мене знайшли такі, що мене не шукали. Ось я! ось я! сказав я народові, що не звав себе моїм іменем.
1Потражише ме који не питаху за ме; нађоше ме који ме не тражаху; рекох народу који се не зове мојим именом: Ево ме, ево ме.
2По всяк день простягав я руки мої до народу неслухняного, що ходив путями лихими, по своїй вподобі,
2Вас дан пружах руке своје народу непокорном, који иде за својим мислима путем који није добар,
3До народу, що мене безнастанно в лице зневажає, бо приносить жертви по садах та палить кадило на цеглї;
3Народу, који ме једнако гневи у очи, који приноси жртве у вртовима и кади на опекама;
4Що седить у гробах, та в печерах ночи проводить; їсть свинину, а гидка юшка в посудах його;
4Који седе код гробова и ноће у пећинама, једу месо свињско и супа им је нечиста у судовима;
5Що говорить: Стій здалека, не наближуйся до мене, бо я сьвятий проти тебе! Вони — дим їдкий для мого носа, — огонь, що по всяк день горить.
5Који говоре: Одлази, не дохватај ме се, јер сам светији од тебе, ти су дим у ноздрвама мојим, дим који гори вас дан.
6От, що написано-призначено передо мною: Не буду мовчати, а відплачу, віддам їм у лоно.
6Ето, написано је преда мном: нећу ћутати, него ћу платити, платићу им у недра.
7Ваші переступи, говорить Господь, а заразом і беззаконня отцїв ваших, що кадили на горах і по горбищах зневажали мене, й одміряю в лоня їх все, що здавна коїли.
7За безакоња ваша и за безакоња отаца ваших, вели Господ, који кадише на горама, и на хумовима ружише ме, измерићу им у недра плату за дела која чинише од почетка.
8Так говорить Господь: Коли в виноградньому гронї повно соку, кажуть: Гляди, щоб ти його не вшкодив, бо в ньому благодать; те ж учиню я й задля слуг моїх, щоб не всїх погубити:
8Овако вели Господ: Као кад ко нађе вино у грозду, па рече: Не квари га, јер је благослов у њему, тако ћу учинити ради слуга својих, нећу их потрти све,
9Я виведу з Якова потомство і від Юди наслїдника гір моїх, а внаслїдують те вибрані мої і слуги мої будуть там жити.
9Јер ћу извести семе из Јакова и из Јуде наследника горама својим, и наследиће их изабраници моји, и слуге моје населиће се онде.
10І буде Сарон пасовищем овець, а долина Ахор — місцем спочивку для волів народу мого, що до мене горнувся.
10А Сарон ће бити тор за овце и долина ахорска почивалиште за говеда народу мом који ме тражи.
11Вас же, що покинули Господа, забули про сьвяту гору мою, закладаєте столи Гадові, та ладите повну чашу для Мени,
11А ви, који остављате Господа, који заборављате свету гору моју, који постављате сто Гаду и лијете налив Менију,
12Вас я обрікаю-віддаю на меч, і всї попадаєте позаколювані, за те, що я кликав, а ви не озивались; говорив, а ви не слухали, і творили зло в очах моїх, та вибирали те, що менї не до вподоби.
12Вас ћу избројати под мач, и сви ћете припасти на клање, јер звах а ви се не одазивасте, говорих а ви не слушасте, него чинисте шта је зло преда мном и изабрасте шта мени није по вољи.
13Тим то й говорить Господь Бог: Слуги мої їсти муть, ви ж будете голодувати, слуги мої будуть пити, а вас буде мучити спрага. Раби мої будуть веселі, а вас побивати ме сором;
13Зато овако вели Господ Господ: Гле, слуге ће моје јести, а ви ћете гладовати; гле, слуге ће моје пити, а ви ћете бити жедни; гле, слуге ће се моје веселити, а ви ћете се стидети.
14Слуги мої будуть сьпівати в радощах серця, ви ж голосити мете задля сердечного смутку й ридати від сокрушеного духа.
14Гле, слуге ће моје певати од радости у срцу, а ви ћете викати од жалости у срцу и ридаћете од туге у духу.
15І полишите імя ваше у присягу вибраним моїм; і вбє-вигубить тебе Господь Бог, а вірних слуг своїх назве иншим іменем.
15И оставићете име своје изабранима мојим за уклин; и Господ ће те Бог убити, а слуге ће своје назвати другим именом.
16І хто буде назвою тою себе благословити, того благословляти ме Бог справдешний; а хто покленеться нею на землї, той покленеться Богом правди, — давні бо злиднї пійдуть в непамять і будуть закриті перед очима в мене.
16Ко се узблагосиља на земљи, благосиљаће се Богом истинитим; а ко се ускуне на земљи, клеће се Богом истинитим; јер ће се прве невоље заборавити и сакривене ће бити од очију мојих.
17Ось бо я творю нове небо й нову землю, а попередущі пійдуть в непамять, і не приходити муть на думку.
17Јер, гле, ја ћу створити нова небеса и нову земљу, и шта је пре било неће се помињати нити ће на ум долазити.
18Ви ж будете веселитись і радуватись ізза того, що я творю, по віки; я бо обертаю Ерусалим у веселощі, а нарід його в радощі.
18Него се радујте и веселите се довека ради оног што ћу ја створити; јер гле, ја ћу створити Јерусалим да буде весеље и народ његов да буде радост.
19Та й я буду веселитись Ерусалимом і втїшатися людом моїм; і не почується вже там плачу, нї голосїння.
19И ја ћу се веселити ради Јерусалима, и радоваћу се ради народа свог, и неће се више чути у њему плач ни јаук.
20Там не буде немовлятка нї старця, щоб не дожив повного віку свого; бо й столїток вмірати ме молодиком; хиба грішник, хоч би й столїток, вмірати ме в проклонї.
20Неће више бити онде малог детета ни старца који не би навршио дана својих; јер ће дете умирати од сто година, а грешник од сто година биће проклет.
21І будуть будувати доми й у них жити, й насаджувати виногради й поживати їх плоди.
21И они ће градити куће и седеће у њима; и садиће винограде и јешће род њихов.
22Не будуть будувати, щоб инший там жив, та й садити не будуть, щоб хто инший споживав; днї бо в людей моїх будуть довгі, як днї дерева, й вибрані мої будуть довго користуватись працею рук своїх.
22Неће они градити а други се населити, неће садити а други јести, јер ће дани народу мом бити као дани дрвету, и изабраницима ће мојим оветшати дела руку њихових.
23Марно трудитись не будуть, нї дїти роджати на горе; будуть бо родом благословенним од Господа, а з ними й їх потомки.
23Неће радити узалуд, нити ће рађати за страх, јер ће бити семе благословених од Господа, и натражје ће њихово бити с њима.
24І буде так, що перш, нїж вони до мене покликнуть, я озвуся; вони ще промовляти муть, а я вже вислухаю.
24И пре него повичу, ја ћу се одазвати; још ће говорити, а ја ћу услишити.
25Вовк і ягня будуть пастись укупі, лев буде з волом їсти солому, а змій — землею харчитись: вони не будуть на всїй сьвятій горі моїй нїчого злого нї шкоди чинити, — говорить Господь.
25Вук и јагње заједно ће пасти, и лав ће јести сламу као во; а змији ће бити храна прах; неће удити ни потирати на свој светој гори мојој, вели Господ.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.