Ісаїї 14
Kulish and Puluj Bible (1905)Translation
Kulish and Puluj Bible (1905)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Близько час його, й не загаяться днї його; бо Господь на Якова знов гляне ласкаво, знов приверне любов свою до Ізраїля; й оселить їх на землї їх рідній; прилучаться до них чужоземцї, й пристануть до Яковового дому.
1Јер ће се смиловати Господ на Јакова, и опет ће изабрати Израиља, и наместиће их у земљи њиховој, и прилепиће се к њима дошљаци и придружиће се дому Јаковљевом.
2І візьмуть їх народи й приведуть на їх місце, а Ізраїль присвоїть їх собі на землї Господнїй за рабів і рабинь, і поневолить тих, що його в неволю були забрали, й буде він утискати тих, що його тиснули.
2Јер ће их узети народи и одвести на место њихово, и наследиће их Израиљци у земљи Господњој да им буду слуге и слушкиње, и заробиће оне који их беху заробили, и биће господари својим насилницима.
3І станесь тодї: як Господь тебе визволить від смутку твого й від страху й тяжкої неволї, що на тобі тяготїла,
3И кад те смири Господ од труда твог и муке и од љутог ропства у коме си робовао,
4То висьпіваєш у піснї побіду над царем Вавилонським і промовиш: Ось, не стало мучителя — скінчився грабіж!
4тада ћеш изводити ову причу о цару вавилонском и рећи ћеш: Како неста настојника, неста данка?
5Поломав Господь палицю в безбожних, скипетр у тиранів,
5Сломи Господ штап безбожницима, палицу владаоцима,
6Що побивав люто народи ударами безʼупинними, панував над племенами в гнїві, докучав без міри,
6Која је љуто била народе без престанка, и гневно владала над народима, и гонила немилице.
7Всї краї тепер оддихають в спокою, з радощів сьпівають;
7Сва земља почива и мирна је; певају гласно.
8Веселяться й кипариси та й кедри Ливанські: Від коли ти заснув, нас вже не рубають!
8Веселе се с тебе и јеле и кедри ливански говорећи: Откако си пао, не долази нико да нас сече.
9Глибінь пекольна зворушилась задля тебе, щоб стрічати тебе при ввіходї твоїм; всїх велетнїв побудила, всїх князїв землї; із престолів повставати всїм царям звелїла;
9Пакао доле усколеба се тебе ради да те сретне кад дођеш, пробуди ти мртваце и све кнезове земаљске, диже с престола њихових све цареве народне.
10А всї вони гуртом до тебе промовлять: Так і ти, як ми, зробився вбогим слабосилком?!
10Сви ће проговорити и рећи теби: И ти ли си изнемогао као ми? Изједначио се с нама?
11Гордощі твої й життє твоє шумне в пекло провалились; під тебе стеляться черви, й черви накривалом тобі!
11Спусти се у пакао понос твој, звека псалтира твојих; прострти су пода те мољци, а црви су ти покривач.
12Як же се ти впав із неба, досьвітная зоре? Ти розбився об землю, що топтав народи!
12Како паде с неба, звездо данице, кћери зорина? Како се обори на земљу који си газио народе?
13Ти ж говорив в серцї свойму: Взійду аж на небо, над Божими зорями престол мій поставлю, й засяду на горі між богами, на краю півночі;
13А говорио си у срцу свом: Изаћи ћу на небо, више звезда Божјих подигнућу престо свој, и сешћу на гори зборној на страни северној;
14Взійду на висоти хмарні, рівнею тому зроблюсь, що Всевишнїм зветься.
14Изаћи ћу у висине над облаке, изједначићу се с Вишњим.
15А тепер ти попав в пекло, — в глибінь преисподню.
15А ти се у пакао сврже, у дубину гробну.
16Хто тепер тебе бачить, придивляєсь зблизька: Чи се ж той — мовляв — що хитав землею, та трусив царствами?
16Који те виде погледаће на те, и гледаће те говорећи: То ли је онај који је тресао земљу, који је дрмао царства,
17Що в пустиню обернув сьвіт, його міста побурив, полонянам не давав вертатись в домівку?
17Који је васиљену обраћао у пустињу, и градове њене раскопавао? Робље своје није отпуштао кући?
18Всї царі в народів, всї спочивають, кожен в честї у своїй домівцї;
18Сви цареви народни, свиколики, леже славно, сваки у својој кући.
19Ти ж покинутий за гробовищем, як пуста галузка, мов одежа вбитих, мечем посїчених, що їх вкидають у вапяні ями, — ти, мов те падло, що його топчуть,
19А ти се избаци из гроба свог, као гадна грана, као хаљина побијених, мачем пободених, који силазе у јаму камену, као погажен стрв.
20Не будеш із ними в могилї; ти бо спустошив землю твою, вбивав народ твій: о, по віки не спогадаєсь рід лиходїїв!
20Нећеш се здружити с њима погребом, јер си земљу своју затро, народ си свој убио; неће се спомињати семе зликовачко док је века.
21Готуйте різанину синам його за беззаконностї батька їх, щоб не піднялись і не заволодїли землею, та не сповнили сьвіт ворожнечею.
21Приправите покољ синовима његовим за безакоње отаца њихових да се не подигну и не наследе земљу и не напуне васиљену градовима.
22Так, встану на них — говорить Господь Саваот — і вигублю імя Вавилону до нащадку — й сина й внука, говорить Господь.
22Јер ћу устати на њих, говори Господ над војскама, и затрћу име Вавилону и остатак, и сина и унука, говори Господ.
23І вчиню його пробутком їжа та болотом, і вимету його мітлою, витираючою до чистого, говорить Господь Саваот.
23И начинићу од њега стан ћуковима и језера водена, и омешћу га метлом погибли, говори Господ над војскама.
24Клянучись, говорить Господь сил: Як я задумав, так воно й буде; як я призначив, так і станеться,
24Закле се Господ над војскама говорећи: Доиста, биће како сам смислио, и како сам наумио извршиће се.
25Щоб стерти Ассирийця в землї моїй й розтоптати його на горах моїх; а тодї спаде з них ярмо його, й здійметься тягар із плечей в їх.
25Потрћу Асирца у земљи својој, на горама својим изгазићу га; тада ће се скинути с њих јарам његов, и бреме његово с плећа њихових скинуће се.
26Так призначено, так постановлено про всї (поганські) землї, а се рука, простягнута на всї ті народи;
26То је намишљено свој земљи, и то је рука подигнута на све народе.
27Бо се призначив Господь сил, і хто зможе те відмінити? рука його простягнута, — хто її відверне?
27Јер је Господ над војскама наумио, ко ће разбити? И Његову руку подигнуту ко ће одвратити?
28В роцї ж, коли вмер царь Ахаз, було ось таке пророче слово:
28Године које умре цар Ахаз би објављено ово бреме:
29Не радуйся, земле Филистійська, що поломана палиця, побивавша тебе; бо з кореня змиїного вийде гаспид, а плодом із його буде лїтаючий дракон.
29Немој се радовати, земљо филистејска сваколика, што се сломи прут оног који те је био; јер ће из корена змијског никнути змија василинска, и плод ће му бити змај огњени крилати.
30А тодї бідні стануть насичені, а злиденні безпечно будуть спочивати; твій же корінь уморю голодом, а й нащадок у тебе вигублю.
30И првенци сиромашки нахраниће се, и убоги ће почивати без страха; а твој ћу корен уморити глађу, и остатак твој он ће побити.
31Ридайте ж, ворота, вий голосно, місто! Розпадешся ти, земле Филистійська; ось бо — від півночі ковпіт димом надходить, а нема втомленого в їх полках.
31Ридајте, врата; вичи, граде; растопила си се, сва земљо филистејска, јер са севера иде дим и нико се неће осамити у зборовима његовим.
32І що ж тодї скажуть вістники народу? Ось те, — що Господь утвердив Сиона, що в йому знайдуть захист убогі з народу його.
32И шта ће се одговорити посланицима народним? Да је Господ основао Сион и да ће у њ утецати невољници народа Његовог.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.