Ісаїї 34
Kulish and Puluj Bible (1905)Translation
Kulish and Puluj Bible (1905)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Приступіте, народи, слухайте й вважайте, люде! Нехай чує земля й уся повнота її, вселенна й усе, що вона зродила!
1Приступите, народи, да чујете; пазите, народи; нека чује земља и шта је у њој, васиљена и шта се год рађа у њој.
2Загорівсь бо гнїв Господень на всї народи, й досада його — на всю многоту їх. Він наложив на їх проклін, передав їх на заріз;
2Јер се Господ разгневио на све народе, и разљутио се на сву војску њихову, затрће их, предаће их на покољ.
3Щоб їх повбивано й порозкидано; трупи їх щоб гноєм узялись, та щоб гори од крові їх розмоклись.
3И побијени њихови бациће се, и од мртваца њихових дизаће се смрад и горе ће се расплинути од крви њихове.
4І зотлїє все військо небесне, й небо звинеться, мов звиток книжний, і військо його поспадає, як лист із лози виноградної спадає, та як зовялий лист із смокви.
4И сва ће се војска небеска растопити, и савиће се небеса као књига, и сва војска њихова попадаће као што пада лист с винове лозе и као што пада са смокве.
5Бо, наче упився (досадою), меч мій на небі; і ось, він сходить тепер суддею на Едом, і на народи, що на них я проклін наложив.
5Јер је опојен на небу мач мој, ево, сићи ће на суд на Едомце и на народ који сам проклео да се затре.
6Меч Господень пересякне кровю, потучнїє від жиру, од крові з баранів та козлів, від їх почнього туку; в Босорі справить Бог сю жертву й велику різанину в землї Едома.
6Мач је Господњи пун крви и тован од претилине, од крви јагњеће и јарчије, од претилине бубрега овнујских; јер Господ има жртву у Восору и велико клање у земљи едомској.
7Буйволи впадуть з ними, телята з волами, земля впється їх кровю, й порох від тука стучнїє.
7И једнорози ће сићи с њима и јунци с биковима; земља ће се њихова опити од крви и прах ће њихов утити од претилине.
8Бо надходить день Божої пімсти, час відплати за Сиона.
8Јер ће бити дан освете Господње, година плаћања, да би се осветио Сион.
9Ріки його візьмуться смолою, а порох у йому — сїркою, і стане земля в йому горіющою смолою;
9И потоци ће се њени претворити у смолу, и прах њен у сумпор, и земља ће њихова постати смола разгорела.
10І нї в день, нї в ночі не вгасати ме, вічно буде підніматись дим із неї, та й від роду до роду лежати ме степом безплідним; по віки вічні нїхто не ходити ме по нїй.
10Неће се гасити ни ноћу ни дању, довека ће се дизати дим њен, од колена до колена остаће пуста, нико неће прелазити преко ње довека.
11Пеликан з їжаком заволодїють нею, та пугач з вороном оселяться на нїй, і протягнуть, неначе, по нїй шнур до спустошення й вагу, щоб у нїщо її обернути.
11Него ће је наследити гем и ћук, сова и гавран населиће се у њој, и Господ ће растегнути преко ње уже погибли и мерила пустоши.
12Нїкого не буде з тих значніх, що їх за царів вибірали, і всї князї їх будуть — нїчо.
12Племиће њене зваће да царују, али неће бити ниједног, и сви ће кнезови њени отићи у ништа.
13І позаростають двори її тернівками; кропивою та бодяками — твердинї її; будуть жити в нїй шакалі, а струсї гнїзда собі мостити.
13И трње ће изникнути у дворима њиховим, коприва и чкаљ у градовима њиховим, и биће стан змајевима и насеље совама.
14І коти дикі будуть із шакалями там зустрічатись, а рогаті духи один із одним перекликатись; там нічна мара буде оддихати, і знайде собі впокій.
14И сретаће се дивље звери с буљинама, авети ће се довикивати, онде ће се населити вештице и наћи почивалиште.
15Там крилата гадюка гнїздитися буде на яйцях, виводити ме дїти й під себе збірати, та й яструби будуть там збіратись один до одного.
15Онде ће се гнездити ћук и носити јаја и лећи птиће и сабирати их под сен свој; онде ће се састајати и јастребови један с другим.
16Відшукайте колись в (сїй) книзї Господнїй та прочитайте; нї одно із сього не залишить прийти, та й не переміниться одно другим. Його бо самого уста се повелїли, й його самого дух збере їх.
16Тражите у књизи Господњој и читајте, ништа од овог неће изостати и ниједно неће бити без другог; јер шта кажем, Он је заповедио, и Дух ће их Његов сабрати.
17Сам він кидав їм жереб, і його рука роздїлила їм її під міру; по віки будуть вони володїти нею, від роду й до роду жити муть на нїй.
17Јер им Он баци жреб, и рука Његова раздели им земљу ужем, и њихова ће бити довека, од колена до колена наставаће у њој.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.