Ісаїї 30
Kulish and Puluj Bible (1905)Translation
Kulish and Puluj Bible (1905)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Горе синам неслухняним, — говорить Господь, тим, що задумують задуми без мене, — що ввіходять у вмови, менї супротивні, та гріхи на гріхи громадять:
1Тешко синовима одметницима, говори Господ, који састављају намере које нису од мене, заклањају се за заклон који није од мог Духа, да домећу грех на грех;
2Не спитавшись у мене, ійдуть вони в Египет, щоб шукати підмоги в силї Фараоновій та захистити себе в тїнї Египту.
2Који силазе у Мисир не питајући шта ћу ја рећи, да се укрепе силом Фараоновом и да се заклоне под сенком мисирском.
3Але сила Фараонова вийде вам на сором, і захист у тїнї в Египтї — на безчесть.
3Јер ће вам сила Фараонова бити на срамоту, и заклон под сенком мисирском на поругу.
4Князї твої прийдуть у Зоан-город, а посли твої зійдуть аж до Ханесу;
4Јер кнезови његови бише у Соану, и посланици његови дођоше у Ханес.
5Та всї вони застидаються задля того народу, що їм без пожитку; не буде од него нї підмоги, нї хісна, — хиба тілько стид і сором.
5Али ће се сви посрамити с народа, који им неће помоћи, нити ће им бити на корист ни на добит, него на срамоту и на поругу.
6Ось вам смутне пророцтво про ту скотину, що мандрує в землю полуденню, через країну нужди й тїснечі, де леви та левицї, гаспиди та летючі змиї; перевозять на хребтах ослячих свої добутки, й на верблюджих горбах — надбаннє своє до народу, що їм нема з його вжитку:
6Товар ће бити на стоци јужној: у земљу где је невоља и мука, где су лавови и лавићи, гује и змајеви огњени крилати, однеће благо своје магарцима на раменима и богатство своје камилама на грбама, к народу који неће помоћи.
7Бо Египецька поміч — річ марна й даремна; тим то й накликав я: сила їх — сидїти тихо.
7Јер ће Мисирци узалуд и напразно помагати; зато вичем о том: јачина им је да седе с миром.
8Ійди ж, напиши се їм на таблицї, запиши в книгу, щоб воно в їх перед віччу, поки сьвіт сьвітом, стояло.
8Сада иди, напиши ово пред њима на дашчицу, напиши у књигу, да остане за времена која ће доћи, довека;
9Бо се люд упрямий, дїти віроломні, що не хочуть слухати Божого закону,
9Јер су народ непокоран, синови лажљиви, синови који неће да слушају закон Господњи;
10Що видющим ось як говорять: „Нїчого не бачте!‟ а пророкам: „Не прорікайте нам правду, говоріте, що нам любе, віщуйте, що миле:
10Који говоре видеоцима: Немојте виђати, и пророцима: Немојте нам пророковати шта је право, говорите нам миле ствари, пророкујте превару;
11Зійдїте з дороги, відвернїться від правої путї; відсуньте нам із перед очей Сьвятого Ізрайлевого!‟
11Сврните с пута, одступите од стазе, нека нестане испред нас Светац Израиљев.
12Тим то Сьвятий ув Ізраїлї ось як говорить: Що ви слово спасенне моє відкидаєте, а вповаєте на оману й неправду, та в тому шукаєте опори, —
12Зато овако вели Светац Израиљев: Кад одбацујете ову реч, и уздате се у превару и опачину и на њу се ослањате,
13То беззаконство се буде вам, мов щілина перед розпадом, що показалась у мурі високім, — грухне він нагло, в хвилинї.
13Зато ће вам то безакоње бити као пукотина у зиду који хоће да падне, која издигне зид високо, те се нагло уједанпут обори.
14І він розвалить його, як розбивають глиняний горщик, розбиваючи його безпощадно, так що між куснями з його не найдеться нї черепка, щоб із припечка взяти углика, або з криницї води зачерпнути.
14И разбиће га као што се разбија разбијен суд лончарски, не жали се, те се не нађе ни црепа кад се разбије да узмеш огањ с огњишта или да захватиш воду из јаме.
15Так бо говорить Господь Бог, Сьвятий Ізрайлїв: Сидячи тихо на місцї, були б ви спаслися; бо в тихостї і надїї вся ваша потуга; та ви не хотїли,
15Јер овако говори Господ Господ, Светац Израиљев: Ако се повратите и будете мирни, избавићете се, у миру и уздању биће сила ваша; али ви нећете.
16А мовляли: „Нї, ми на конях утечемо‟, — за те ж і втечете; „ми на бистрих побіжимо‟, — за те ж і бистрі будуть вас здогоняти!
16Него говорите: Не; него ћемо на коњима побећи. Зато ћете бежати. Појахаћемо брзе коње. Зато ће бити бржи који ће вас терати.
17Зо страху перед одним втїкати ме в вас тисяча, а зо страху перед пятьма так розбігнетесь, що останок із вас буде, наче віха на верху гори, мов знак на горбі.
17Бежаће вас хиљаду кад један повиче; кад повичу петорица, бежаћете сви, док не останете као окресано дрво наврх горе и као застава на хуму.
18Та Господь жде ще, щоб вам ласку явити, здержуєсь, щоб вас пожалувати; бо Господь — се Бог правди; блажен, хто вповає на його.
18А зато чека Господ да се смилује на вас, и зато ће се узвисити да вас помилује; јер је Господ праведан Бог; благо свима који Га чекају.
19На Сионї люд жити ме знов, знов у Ерусалимі; й не будеш гірко плакати, — він змилосердиться на голос плачу твого, й скоро його почує, — дасть відповідь тобі.
19Јер ће народ наставати у Сиону, у Јерусалиму; нећеш више плакати, доиста ће те помиловати кад повичеш; чим те чује, одазваће ти се.
20І дасть вам Господь хлїб у горю, й воду в нуждї; і вчителї твої небудуть ховатись та й очі твої будуть бачити вчителїв твоїх;
20Премда ће вам Господ дати хлеб тужни и воду невољничку; али ти се више неће узимати учитељи твоји, него ће очи твоје гледати учитеље твоје,
21І уші твої все будуть чути впомин їх позад тебе: Ось дорога, простуй нею! як би ви схибили вправо, чи схибили в лїво;
21и уши ће твоје слушати реч иза тебе где говори: То је пут, идите њим, ако бисте сврнули надесно или налево.
22Тодї будуть ідоли в поволоцї срібній, та боввани в поволоцї золотій, — гидотою вам; ти повикидаєш їх, як погань, і казати меш: геть звітсї;
22И опрзнићете посребрене ликове своје резане и златно одело ликова ливених, и бацићете их као нечистоћу, и рећи ћеш им: Одлазите.
23І дасть він дощ на насїннє твоє, що ним поле засїєш, і вроджай буде в тебе по нивах і тучен і сочен, а твій скот буде пастись тодї по широких лугах.
23И даће дажд семену твом које посејеш на њиви, и хлеб од рода земаљског биће обилат и сит; тада ће стока твоја пасти на паши пространој.
24А воли та осли, що порають поле, їсти муть посолену пашу, очищену, та перевіяну лопатою.
24Волови и магарци, што раде земљу, јешће чисту зоб овејану лопатом и решетом.
25І на всякій високій горі й на горбі високім забурчать бурчаки та потоки води в день великого побою, як упадуть башти.
25И на свакој гори високој и на сваком хуму високом биће извори и потоци, кад буде покољ велики, кад попадају куле.
26І тодї засьвітить місяць сьвітлом сонця, а сьвітло соняшне буде всемеро яснїйше, як сьвітло сїмох днїв, — того часу, як Господь рани свойму люду перевяже, та погоіть синцї, йому завдані.
26И светлост ће месечева бити као светлост сунчева, а светлост ће сунчева бити седам пута већа, као светлост од седам дана, кад Господ завије улом народу свом и исцели ране које му је задао.
27Ось іде, наче з далечезного краю, імя Господнє, горить гнїв у його, поломє страшно палає; уста його повні досади, язик його, мов огонь палючий;
27Гле, име Господње иде издалека, гнев Његов гори и врло је тежак; усне су Му пуне љутине и језик Му је као огањ који сажиже.
28Подих його — мов потопний потік, що до шиї сягає, щоб витратити невірних до нащаду; й буде в челюстях невірних узда, що веде ув облуд.
28А Дух Му је као поток који плави и допире до грла, да расеје народе да оду у ништа, и биће у чељустима народима узда која ће их гонити да лутају.
29Ви ж співати мете піснї, як уночі перед сьвятами сьвятими, а на серцї буде весело, як у того, що серед сопілок ійде на гору Господню, до твердинї Ізрайлевої.
29Певаћете као ноћу уочи празника, и веселићете се од срца као онај који иде са свиралом на гору Господњу, к стени Израиљевој,
30І загрімить Господь гласом величним, і явить важку руку свою в гнїву й поломї пожераючого огню; в бурі й повіддї та камінному грядї.
30и Господ ће пустити да се чује слава гласа Његовог, и показаће како маше руком својом с љутим гневом и пламеном огњеним који прождире, с расапом и са силним даждем и с градом.
31Бо від голосу Господнього Ассур стрепенеться, жезлом ударений.
31Јер ће се од гласа Господњег препасти Асирац, који је био палицом.
32І при кожному ударі палицею, що йому призначена, та що її Господь на його спустить, дзвонити муть бубни й цитрі, й опустошить його безпощадною війною.
32И куда год прође палица поуздана, којом ће Господ навалити на њ, биће бубњи и гусле, и ратовима жестоким ратоваће на њих.
33Наготовлено бо вже давно Тофет також і самому цареві, — а глибокий він і широкий; в кострі його багато огню й дров; подих Господнїй підпалить його потоком сїрки.
33Јер је већ приправљен Тофет, и самом цару приправљен је, начинио је дубок и широк; места, огња и дрва има много; дах Господњи као поток сумпорни упалиће га.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.