Осија 2
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Kulish and Puluj Bible (1905)
1Реците браћи својој: Народе мој; и сестрама својим: Помилована.
1Говоріть братам вашим: Мій народе, а сестрам вашим: Помилувана.
2Прите се с матером својом, прите се, јер ми није жена, нити сам јој ја муж; нека одбаци курварства своја од лица свог, и прељубе своје од дојака својих,
2Позивайтесь із матїррю вашою, позивайтесь; бо вона не жена менї, я їй не муж; нехай вона віддалить блуд від лиця свого, й перелюбство від грудей своїх,
3Да је не бих свукао голу и учинио је каква је била онај дан кад се родила, и да је не бих поставио да буде као пустиња и обратио је да буде као земља сасушена, и уморио је жеђу.
3Щоб її не роздяг я до нага, й не зробив такою, як була в день уродин своїх; щоб не вчинив її пустинею, не обернув у землю суху та не заморив спрагою.
4И нећу се смиловати на децу њену, јер су копилад.
4І дїтей її я не помилую, бо вони дїти блудницькі.
5Јер се мати њихова курва, срамоти се родитељка њихова; јер говори: Ићи ћу за милосницима својим који ми дају хлеб мој и воду моју, вуну моју и лан мој, уље моје и пиће моје.
5Бо мати їх блудувала, соромом окривала себе та, що їх почала; бо казала: Пійду за полюбовниками моїми; вони ж дають менї хлїб і воду й вовну й лен, оливу й напій.
6Зато ево ја ћу јој заградити пут трњем и зазидаћу зидом да не нађе стаза својих.
6Тим же то їй терниною стежку закидаю, — плотом загороджу, й не знайде вона стежок своїх.
7И трчаће за својим милосницима, али их неће стигнути; и тражиће их, али их неће наћи; па ће рећи: Идем да се вратим к првом мужу свом, јер ми беше боље онда него сада.
7Пожене слїдом за полюбовниками своїми, та їх не здогонить і буде їх шукати, але їх не знайде; а тодї скаже: Пійду, вернуся до мого першого мужа; тодї бо лучше було менї, нїж тепер.
8Јер она не зна да сам јој ја давао жито и вино и уље, и умножавао јој сребро и злато, од ког начинише Вала.
8Так, вона не знала, що се я, — я давав їй і хлїб і вино й олїю; що вистачав їй срібло й золото, з чого вони робили собі Баала.
9Зато ћу узети натраг жито своје, кад буде време, и вино своје, кад буде време, и узећу вуну своју и лан свој, којим би покривала голотињу своју.
9За те ж я возьму назад хлїб мій в його часї, і вино в його порі; відберу вовну й лен мій, чим вона свою наготу прикриває.
10И открићу ругобу њену пред милосницима њеним, и нико је неће избавити из моје руке.
10А так відкрию сором її перед очима полюбовників її, і нїхто не вирве її із руки в мене.
11И укинућу сваку радост њену, светковине њене, младине њене и суботе њене и све празнике њене.
11Її втїхам кінець положу, й сьвятам її й новим місяцям її й суботам її та й усїм сьвяточним часам її.
12И потрћу чокоте њене и смокве, за које говори: Плата су ми, што ми дадоше милосници моји; и обратићу их у шуму да их једе зверје пољско.
12І попустошу в неї сади виноградні й фиґовину, що про них вона мовляла: се в мене подарунки, що полюбовники мої менї дарували; все те оберну я в лїс; польові зьвіри живитись муть ними.
13И походићу на њој дане валимске, у које им је кадила и китила се обоцима и гривнама, и ишла за својим милосницима, и мене заборавила, говори Господ.
13Я скараю її за ввесь час, що вона Баалам служила, їм кадило палила, а нарядившись в намисти та ланцюжки, за полюбовниками своїми ходила, про мене ж забула, говорить Господь.
14Али ево, ја ћу је примамити и одвешћу је у пустињу, и говорићу с њом лепо.
14Та ось, і я заманю її в пустиню до себе, й буду їй до серця промовляти.
15И даћу јој винограде њене од тог места, и долину Ахор за врата надању, и онде ће певати као за младости своје и као кад је ишла из Мисира.
15І верну їй звідти виноградники її, й долина Ахор (сумна) буде їй дверима до надїї, і сьпівати ме знов, як у своїх молодощах, як тодї, коли виходила з землї Египецької.
16И тада ћеш ме, говори Господ, звати: Мужу мој; а нећеш ме више звати: Вале мој.
16І буде так із того часу, говорить Господь, що мене ти звати меш „чоловіче мій,‟ а не звати меш „Баале‟ (пане мій).
17Јер ћу уклонити из уста њених имена Валова; и неће им се више помињати имена.
17І викину з уст її імена Баалів, та й не буде вже більше згадувати назви їх.
18И тада ћу им учинити завет са зверјем пољским и са птицама небеским и с бубинама земаљским; и поломићу лук и мач и рат да их нестане у земљи, и учинићу да леже без страха.
18І вчиню тодї вмову задля них із зьвірми польовими, з птаством під небом і всїм тим, що човгає по землї; й закину луки та мечі й війну з землї, й дам їм жити безпечно.
19И заручићу те себи довека, заручићу те себи правдом и судом и милошћу и милосрђем.
19Я одружу тебе зо мною на віки, одружу тебе в справедливостї й судї, в ласкавостї й милосердю,
20И заручићу те себи вером, и познаћеш Господа.
20Одружу тебе зо мною в вірностї, й спізнаєш, що я — Господь.
21И тада ћу се одазвати, говори Господ, одазваћу се небесима, а она ће се одазвати земљи.
21І буде того часу: я вислухаю, говорить Господь, вислухаю небо, а воно вислухає землю,
22А земља ће се одазвати житу и вину и уљу, а то ће се одазвати Језраелу.
22Земля ж вислухає збіжє, вино й оливу; а сї вислухають Езрееля.
23И посејаћу је себи на земљи, и смиловаћу се на Лорухаму, и рећи ћу Лоамији: Ти си мој народ, и он ће рећи: Боже мој!
23І я посїю його на землї про себе, й помилую Непомилувану, й скажу Немій-людові: Ти — мій люд, а він скаже: Ти — мій Бог!
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.