Осија 13
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Kulish and Puluj Bible (1905)
1Кад Јефрем говораше, беше страх; беше се узвисио у Израиљу; али се огреши о Вала, те умре.
1Як говорить, було, Ефраїм, то всї тремтїли. Він був поважний ув Ізраїлї; та він провинив через Баала — та й погиб.
2И сада једнако греше и граде себи лијући од сребра свог по разуму свом ликове, који су сви дело уметничко, а они говоре за њих: Људи који приносе жртве нека целују теоце.
2А тепер чинять вони ще нові провини: поробили собі з свого срібла виливані боввани по свому розуму — все ремісницька робота, — та й навчають людей, що приносять жертву: Цїлуйте биків!
3Зато ће бити као облак јутарњи и као роса која у зору падне, па је нестане, као плева, коју односи ветар с гумна, и као дим из димњака.
3За те ж вони позникають, наче мрака вранцї, наче роса, скоро улїтаюча, як полова, що її вітер з току розвіває, та як дим із комена.
4А ја сам Господ Бог твој од земље мисирске, и Бога осим мене ниси познао, и осим мене нема ко би спасао.
4Нї! я — Господь, Бог твій з часів землї Египецької, і нїяк тобі знати иншого Бога окрім мене, й нема Спасителя окрім мене.
5Ја те познах у пустињи, у земљи засушеној.
5Я ж признав тебе за свого в пустинї, у тій землї спраги.
6Имајући добру пашу беху сити; али чим се наситише, понесе се срце њихово, зато ме заборавише.
6Маючи поживу, вони їли до ситу; а коли засичувались, підіймалось у гору їх серце, й забували про мене.
7Зато ћу им бити као лав, као рис вребаћу их на путу.
7За те ж станусь я їм левом — левчуком, що чатує при дорозї.
8Срешћу их као медведица којој узму медведиће, и растргаћу им све срце њихово и изјешћу их онде као лав; зверје пољско раскинуће их.
8Нападати буду їх, як ведмедиця, що забрано їй дїти, — як левиця, роздирати й виїдати місце, де серце їх бється; дикі зьвірі будуть їх розторгувати.
9Пропао си, Израиљу; али ти је помоћ у мени.
9Ти самий, Ізраїлю, погубив себе, бо тілько в менї — опора твоя.
10Где ти је цар? Где је? Нека те сачува у свим градовима твојим; где ли су судије твоје, за које си говорио: Дај ми цара и кнезове?
10А де ж царь твій? Нехай би тепер рятував тебе по всїх містах твоїх! Де ж суддї твої, що про них ти мовляв: Дай нам царя і старшину?
11Дадох ти цара у гневу свом, и узех га у јарости својој.
11Я ж дав тобі царя у гнїву мому, та й — одняв у досадї моїй.
12Свезано је безакоње Јефремово, остављен је грех његов.
12О, Ефраїмове беззаконство звязане в узол, сховано його гріх, не забудесь!
13Болови као у породиље спопашће га, син је неразуман, јер не би толико времена остао у утроби.
13Прийдуть на нього муки породїлї; він — нерозумний син, инакше не ждав би, аж прийдеться родити дїтей.
14Од гроба ћу их избавити, од смрти ћу их сачувати; где је, смрти, помор твој, где је, гробе, погибао твоја? Кајање ће бити сакривено од очију мојих.
14Та я вибавлю їх із потали пекла, відкуплю їх від смертї. Де жало твоє, смерте? а ти, пекло, де твоя побіда? жалю зза сього у мене не буде.
15Родан ће бити међу браћом својом; али ће доћи источни ветар, ветар Господњи, који иде од пустиње, и усахнуће му извор, и студенац ће му засушити; он ће однети благо од свих драгих заклада.
15Хоч Ефраїм між братами й плодющий, та з востоку підійметься буря, підійметься буря Господня з пустинї, — і висхне джерело його, й зсякне виплив його; вона опустошить скарбівню всього посуду дорогого.
16Самарија ће опустети, јер се одметну од Бога свог; они ће пасти од мача, деца ће се њихова размрскати и трудне жене њихове распорити.
no verse 16 in this text
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.