Осија 13
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1Кад Јефрем говораше, беше страх; беше се узвисио у Израиљу; али се огреши о Вала, те умре.
1Кынд ворбя, Ефраим рэспындя гроаза ын Исраел. Дар кум а пэкэтуит ку Баал, а мурит.
2И сада једнако греше и граде себи лијући од сребра свог по разуму свом ликове, који су сви дело уметничко, а они говоре за њих: Људи који приносе жртве нека целују теоце.
2Ши акум ей пэкэтуеск ынтруна, ышь фак кипурь турнате дин арӂинтул лор, идоль нэскочиць де ей, лукраре фэкутэ де мештерь. Ачестора ле ворбеск ей ши, жертфинд оамень, сэрутэ вицей!
3Зато ће бити као облак јутарњи и као роса која у зору падне, па је нестане, као плева, коју односи ветар с гумна, и као дим из димњака.
3Де ачея вор фи ка норул де диминяцэ, ка роуа каре трече репеде, ка плява суфлатэ де вынт дин арие, ка фумул каре есе дин хорн.
4А ја сам Господ Бог твој од земље мисирске, и Бога осим мене ниси познао, и осим мене нема ко би спасао.
4„Дар Еу сунт Домнул Думнезеул тэу, дин цара Еӂиптулуй ынкоаче. Ту куношть кэ ну есте алт Думнезеу афарэ де Мине ши ну есте алт Мынтуитор афарэ де Мине.
5Ја те познах у пустињи, у земљи засушеној.
5Еу те-ам куноскут ын пустиу, ынтр-ун пэмынт фэрэ апэ.
6Имајући добру пашу беху сити; али чим се наситише, понесе се срце њихово, зато ме заборавише.
6Дар, кынд ау дат де пэшуне, с-ау сэтурат ши, кынд с-ау сэтурат, инима ли с-а умфлат де мындрие, де ачея М-ау уйтат.
7Зато ћу им бити као лав, као рис вребаћу их на путу.
7Еу М-ам фэкут ка ун леу пентру ей ши-й пындеск ка ун пардос пе друм.
8Срешћу их као медведица којој узму медведиће, и растргаћу им све срце њихово и изјешћу их онде као лав; зверје пољско раскинуће их.
8Мэ нэпустеск асупра лор ка о урсоайкэ липситэ де пуий ей, ле сфыший ынвелишул инимий, ый ынгит пе датэ ка ун леу ши фяреле кымпулуй ый вор фаче букэць.
9Пропао си, Израиљу; али ти је помоћ у мени.
9Пеиря та, Исраеле, есте кэ ай фост ымпотрива Мя, ымпотрива Челуй че те путя ажута.
10Где ти је цар? Где је? Нека те сачува у свим градовима твојим; где ли су судије твоје, за које си говорио: Дај ми цара и кнезове?
10Унде есте ымпэратул тэу ка сэ те скапе ын тоате четэциле тале? Унде сунт жудекэторий тэй деспре каре зичяй: ‘Дэ-мь ун ымпэрат ши домнь’?
11Дадох ти цара у гневу свом, и узех га у јарости својој.
11Ць-ам дат ун ымпэрат ын мыния Мя ши ци-л яу ын урӂия Мя!
12Свезано је безакоње Јефремово, остављен је грех његов.
12Нелеӂюиря луй Ефраим есте стрынсэ, пэкатул луй есте пэстрат.
13Болови као у породиље спопашће га, син је неразуман, јер не би толико времена остао у утроби.
13Ыл вор апука дурериле наштерий; есте ун копил неынцелепт, кэч ну поате сэ наскэ ла время сорочитэ!
14Од гроба ћу их избавити, од смрти ћу их сачувати; где је, смрти, помор твој, где је, гробе, погибао твоја? Кајање ће бити сакривено од очију мојих.
14Ый вой рэскумпэра дин мына Локуинцей морцилор, ый вой избэви де ла моарте. Моарте, унде ыць есте чума? Локуинцэ а морцилор, унде ыць есте нимичиря? Кэинца есте аскунсэ де привириле Меле!”
15Родан ће бити међу браћом својом; али ће доћи источни ветар, ветар Господњи, који иде од пустиње, и усахнуће му извор, и студенац ће му засушити; он ће однети благо од свих драгих заклада.
15Орькыт де родитор ар фи Ефраим ын мижлокул фрацилор сэй, тот ва вени вынтул де рэсэрит, се ва стырни дин пустиу ун вынт ал Домнулуй, ый ва уска извоареле ши-й ва сека фынтыниле; ва жефуи вистиерия де тоате васеле ей де прец.
16Самарија ће опустети, јер се одметну од Бога свог; они ће пасти од мача, деца ће се њихова размрскати и трудне жене њихове распорити.
16Самария есте педепситэ пентру кэ с-а рэзврэтит ымпотрива Думнезеулуй ей. Вор кэдя учишь де сабие; прунчий лор вор фи здробиць ши вор спинтека пынтечеле фемеилор лор ынсэрчинате.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.