2. Мојсијева
Chapter 9
Daničić–Karadžić Bible (…
vs Cornilescu Bible (…
Aa
Text size
Line width
Verse numbers

2. Мојсијева 9

Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1Тада рече Господ Мојсију: Иди к Фараону, и реци му: Овако вели Господ Бог јеврејски: Пусти народ мој да ми послужи;
1Домнул а зис луй Мойсе: „Ду-те ла Фараон ши спуне-й: ‘Аша ворбеште Домнул Думнезеул евреилор: «Ласэ пе попорул Меу сэ плече, ка сэ-Мь служяскэ.
2ако ли их не пустиш него их још станеш задржавати,
2Дакэ ну врей сэ-л лашь сэ плече ши дакэ-л май опрешть,
3ево, рука Господња доћи ће на стоку твоју у пољу, на коње, на магарце, на камиле, на волове и на овце, с помором врло великим.
3ятэ, мына Домнулуй ва фи песте турмеле тале де пе кымп; песте кай, песте мэгарь, песте кэмиле, песте бой ши песте ой, ши ануме ва фи о чумэ фоарте маре.
4А одвојиће Господ стоку израиљску од стоке мисирске; те од свега што је синова Израиљевих неће погинути ништа.
4Дар Домнул ва фаче деосебире ынтре турмеле луй Исраел ши турмеле еӂиптенилор, аша кэ ну ва пери нимик дин тот че есте ал копиилор луй Исраел.»
5И поставио је Господ рок рекавши: Сутра ће то учинити на земљи Господ.
5Домнул а хотэрыт время ши а зис: «Мыне ва фаче Домнул лукрул ачеста ын царэ.»’”
6И Господ учини то сутрадан, и сва стока мисирска угину; а од стоке синова Израиљевих не угину ниједно.
6Ши Домнул а фэкут аша кяр де а доуа зи. Тоате турмеле еӂиптенилор ау перит, дар н-а перит ничо витэ дин турмеле копиилор луй Исраел.
7И посла Фараон да виде, и гле, од стоке израиљске не угину ниједно; ипак отврдну срце Фараону, и не пусти народ.
7Фараон а тримис сэ вадэ че се ынтымпласе, ши ятэ кэ ничо витэ дин турмеле луй Исраел ну перисе. Дар инима луй Фараон с-а ымпетрит ши н-а лэсат пе попор сэ плече.
8Тада рече Господ Мојсију и Арону: Узмите пепела из пећи пуне прегршти, и Мојсије нека га баци у небо пред Фараоном;
8Домнул а зис луй Мойсе ши луй Аарон: „Умплеци-вэ мыниле ку ченушэ дин куптор, ши Мойсе с-о арунче спре чер, суб окий луй Фараон.
9и постаће прах по свој земљи мисирској, а од њега ће постати красте пуне гноја и на људима и на стоци по свој земљи мисирској.
9Еа се ва префаче ынтр-о цэрынэ каре ва акопери тоатэ цара Еӂиптулуй ши ва да наштере ын тоатэ цара Еӂиптулуй, пе оамень ши пе добитоаче, ла ниште бубе причинуите де ниште бэшичь фербинць.”
10И узеше пепела из пећи, и стадоше пред Фараона, и баци га Мојсије у небо, и посташе красте пуне гноја по људима и по стоци.
10Ей ау луат ченушэ дин куптор ши с-ау ынфэцишат ынаинтя луй Фараон; Мойсе а арункат-о спре чер, ши еа а дат наштере, пе оамень ши пе добитоаче, ла ниште бубе причинуите де ниште бэшичь фербинць.
11И врачари не могоше стајати пред Мојсијем од краста; јер беху красте и на врачарима и на свим Мисирцима.
11Врэжиторий ну с-ау путут арэта ынаинтя луй Мойсе дин причина бубелор, кэч бубеле ерау пе врэжиторь, ка ши пе тоць еӂиптений.
12И Господ учини те отврдну срце Фараоново, и не послуша их, као што беше казао Господ Мојсију.
12Домнул а ымпетрит инима луй Фараон, ши Фараон н-а аскултат де Мойсе ши де Аарон, дупэ кум спусесе Домнул луй Мойсе.
13После рече Господ Мојсију: Устани рано и изађи пред Фараона, и реци му: Овако вели Господ Бог јеврејски: Пусти народ мој да ми послужи.
13Домнул а зис луй Мойсе: „Скоалэ-те дис-де-диминяцэ, ду-те ынаинтя луй Фараон ши спуне-й: ‘Аша ворбеште Домнул Думнезеул евреилор: «Ласэ пе попорул Меу сэ плече, ка сэ-Мь служяскэ.
14Јер ћу сада пустити сва зла своја на срце твоје и на слуге твоје и на народ твој, да знаш да нико није као ја на целој земљи.
14Фииндкэ де дата ачаста ам сэ тримит тоате урӂииле Меле ымпотрива инимий тале, ымпотрива служиторилор тэй ши ымпотрива попорулуй тэу, ка сэ штий кэ нимень ну есте ка Мине пе тот пэмынтул.
15Јер сада кад пружих руку своју, могах и тебе и народ твој ударити помором, па те не би више било на земљи;
15Дакэ Мь-аш фи ынтинс мына ши те-аш фи ловит ку чумэ, пе тине ши пе попорул тэу, ай фи перит де пе пэмынт.
16али те оставих да покажем на теби силу своју, и да се приповеда име моје по свој земљи.
16Дар те-ам лэсат сэ рэмый ын пичоаре ка сэ везь путеря Мя ши Нумеле Меу сэ фие вестит ын тот пэмынтул.
17И ти се још подижеш на мој народ, и нећеш да га пустиш?
17Дакэ те май ридичь ымпотрива попорулуй Меу ши дакэ ну-л лашь сэ плече,
18Ево, сутра ћу у ово доба пустити град врло велик, каквог није било у Мисиру откако је постао па досада.
18ятэ, мыне, ла часул ачеста, вой фаче сэ батэ о пятрэ аша де маре кум н-а май фост ын Еӂипт дин зиуа ынтемеерий луй ши пынэ азь.
19Зато сада пошљи, те скупи стоку своју и шта год имаш у пољу, јер ће пасти град на све људе и на стоку што се затече у пољу и не буде скупљено у кућу, и изгинуће.
19Пуне-ць дар ла адэпост турмеле ши тот че ай пе кымп. Пятра аре сэ батэ пе тоць оамений ши тоате вителе де пе кымп, каре ну вор фи интрат ын касе, ши вор пери.»’”
20Који се год између слуга Фараонових побоја речи Господње, он брже скупи слуге своје и стоку своју у кућу;
20Ачея динтре служиторий луй Фараон каре с-ау темут де Кувынтул Домнулуй шь-ау адунат ын касе робий ши турмеле.
21а који не мараше за реч Господњу, он остави слуге своје и стоку своју у пољу.
21Дар чей че ну шь-ау пус ла инимэ Кувынтул Домнулуй шь-ау лэсат робий ши турмеле пе кымп.
22И Господ рече Мојсију: Пружи руку своју к небу, нека удари град по свој земљи мисирској, на људе и на стоку и на све биље по пољу у земљи мисирској.
22Домнул а зис луй Мойсе: „Ынтинде-ць мына спре чер, ши аре сэ батэ пятра ын тоатэ цара Еӂиптулуй, пе оамень, пе вите ши пе тоатэ ярба де пе кымп ын цара Еӂиптулуй!”
23И Мојсије пружи штап свој к небу, и Господ пусти громове и град, да огањ скакаше на земљу. И тако Господ учини, те паде град на земљу мисирску.
23Мойсе шь-а ынтинс тоягул спре чер, ши Домнул а тримис тунете ши пятрэ, де кэдя фок пе пэмынт. Домнул а фэкут сэ батэ пятра песте цара Еӂиптулуй.
24А беше град и огањ смешан с градом силан веома, каквог не беше у свој земљи мисирској откако је људи у њој.
24А бэтут пятра, ши фокул се аместека ку пятра; пятра ера аша де маре ынкыт ну май бэтусе пятрэ ка ачея ын тоатэ цара Еӂиптулуй де кынд есте ел локуит де оамень.
25И поби град по свој земљи мисирској шта год беше у пољу од човека до живинчета; и све биље у пољу потре град, и сва дрвета у пољу поломи.
25Пятра а нимичит, ын тоатэ цара Еӂиптулуй, тот че ера пе кымп, де ла оамень пынэ ла добитоаче; пятра а нимичит ши тоатэ ярба де пе кымп ши а фрынт тоць копачий де пе кымп.
26Само у земљи гесемској, где беху синови Израиљеви, не беше града.
26Нумай ын цинутул Госен, унде ерау копиий луй Исраел, н-а бэтут пятра.
27Тада посла Фараон, те дозва Мојсија и Арона, и рече им: Сада згреших; Господ је праведан, а ја и мој народ јесмо безбожници.
27Фараон а тримис сэ кеме пе Мойсе ши пе Аарон ши ле-а зис: „Де дата ачаста ам пэкэтуит; Домнул аре дрептате, яр еу ши попорул меу сунтем виноваць.
28Молите се Господу, јер је доста, нека престану громови Божји и град, па ћу вас пустити, и више вас неће нико устављати.
28Ругаци-вэ Домнулуй ка сэ ну май фие тунете ши пятрэ, ши вэ вой лэса сэ плекаць ши ну вець май фи оприць.”
29А Мојсије му рече: Кад изађем иза града, раширићу руке своје ка Господу, а громови ће престати и града неће више бити, да знаш да је Господња земља.
29Мойсе й-а зис: „Кынд вой еши дин четате, вой ридика мыниле спре Домнул, тунетеле вор ынчета ши ну ва май бате пятра, ка сэ штий кэ ал Домнулуй есте пэмынтул!
30А ти и слуге твоје знам да се још нећете бојати Господа Бога.
30Дар штиу кэ ту ши служиторий тэй тот ну вэ вець теме де Домнул Думнезеу.”
31И пропаде лан и јечам, јер јечам беше класао, а лан се главичио.
31Инул ши орзул се прэпэдисерэ, пентру кэ орзул токмай дэдусе ын спик, яр инул ера ын флоаре;
32А пшеница и крупник не пропаде, јер беше позно жито.
32грыул ши овэзул ну се стрикасерэ, пентру кэ ерау тырзий.
33И Мојсије отишавши од Фараона иза града рашири руке своје ка Господу, и престаше громови и град, и дажд не падаше на земљу.
33Мойсе а плекат де ла Фараон ши а ешит афарэ дин четате; шь-а ридикат мыниле спре Домнул, тунетеле ши пятра ау ынчетат ши н-а май кэзут плоая пе пэмынт.
34Али Фараон видевши где преста дажд и град и громови, стаде опет грешити, и срце му отврдну и њему и слугама његовим.
34Фараон, вэзынд кэ плоая, пятра ши тунетеле ынчетасерэ, н-а контенит сэ пэкэтуяскэ ши шь-а ымпетрит инима, ел ши служиторий луй.
35Отврдну срце Фараону, те не пусти синове Израиљеве, као што беше казао Господ преко Мојсија.
35Луй Фараон и с-а ымпетрит инима ши н-а лэсат пе копиий луй Исраел сэ плече, дупэ кум спусесе Домнул прин Мойсе.

Tip: use the ← and → keys to turn chapters.