2. Мојсијева 32
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1А народ видевши где Мојсије за дуго не силази с горе, скупи се народ пред Арона, и рекоше му: Хајде, начини нам богове, који ће ићи пред нама, јер том Мојсију који нас изведе из земље мисирске не знамо шта би.
1Попорул, вэзынд кэ Мойсе зэбовеште сэ се кобоаре де пе мунте, с-а стрынс ын журул луй Аарон ши й-а зис: „Хайде, фэ-не ун думнезеу каре сэ мяргэ ынаинтя ноастрэ, кэч Мойсе, омул ачела каре не-а скос дин цара Еӂиптулуй, ну штим че с-а фэкут!”
2А Арон им рече: Поскидајте златне обоце што су у ушима жена ваших, синова ваших и кћери ваших, и донесите ми.
2Аарон ле-а рэспунс: „Скоатець черчеий де аур дин урекиле невестелор, фиилор ши фийчелор воастре ши адучеци-й ла мине.”
3И поскида сав народ златне обоце што им беху у ушима, и донесоше Арону.
3Ши тоць шь-ау скос черчеий де аур дин урекь ши й-ау адус луй Аарон.
4А он узевши из руку њихових, сали у калуп, и начини теле саливено. И рекоше: Ово су богови твоји, Израиљу, који те изведоше из земље мисирске.
4Ел й-а луат дин мыниле лор, а бэтут аурул ку далта ши а фэкут ун вицел турнат. Ши ей ау зис: „Исраеле, ятэ думнезеул тэу каре те-а скос дин цара Еӂиптулуй!”
5А кад то виде Арон, начини олтар пред њим; и повика Арон, и рече: Сутра је празник Господњи.
5Кынд а вэзут Аарон лукрул ачеста, а зидит ун алтар ынаинтя луй ши а стригат: „Мыне ва фи о сэрбэтоаре ын чинстя Домнулуй!”
6И сутрадан уставши рано принесоше жртве паљенице и жртве захвалне; и поседа народ, те једоше и пише, а после усташе да играју.
6А доуа зи, с-ау скулат дис-де-диминяцэ ши ау адус ардерь-де-тот ши жертфе де мулцумире. Попорул а шезут де а мынкат ши а бэут; апой с-ау скулат сэ жоаче.
7А Господ рече Мојсију: Иди, сиђи, јер се поквари твој народ, који си извео из земље мисирске.
7Домнул а зис луй Мойсе: „Скоалэ ши кобоарэ-те, кэч попорул тэу, пе каре л-ай скос дин цара Еӂиптулуй, с-а стрикат.
8Брзо зађоше с пута, који сам им заповедио; начинише себи теле ливено, и поклонише му се, и принесоше му жртву, и рекоше: Ово су богови твоји, Израиљу, који те изведоше из земље мисирске.
8Фоарте курынд с-ау абэтут де ла каля пе каре ле-о порунчисем Еу; шь-ау фэкут ун вицел турнат, с-ау ынкинат пынэ ла пэмынт ынаинтя луй, й-ау адус жертфе ши ау зис: ‘Исраеле, ятэ думнезеул тэу каре те-а скос дин цара Еӂиптулуй!’”
9Још рече Господ Мојсију: Погледах народ овај, и ето је народ тврдог врата.
9Домнул а зис луй Мойсе: „Вэд кэ попорул ачеста есте ун попор ынкэпэцынат.
10И сада пусти ме, да се распали гнев мој на њих и да их истребим; али од тебе ћу учинити народ велик.
10Акум, ласэ-Мэ; мыния Мя аре сэ се априндэ ымпотрива лор ши-й вой мистуи, дар пе тине те вой фаче стрэмошул унуй ням маре.”
11А Мојсије се замоли Господу Богу свом, и рече: Зашто се, Господе, распаљује гнев Твој на народ Твој, који си извео из земље мисирске силом великом и руком крепком?
11Мойсе с-а ругат Домнулуй Думнезеулуй сэу ши а зис: „Пентру че сэ се априндэ, Доамне, мыния Та ымпотрива попорулуй Тэу, пе каре л-ай скос дин цара Еӂиптулуй ку маре путере ши ку мынэ таре?
12Зашто да говоре Мисирци и кажу: На зло их изведе, да их побије по планинама и да их истреби са земље? Поврати се од гнева свог, и пожали народ свој ода зла.
12Пентру че сэ зикэ еӂиптений: ‘Спре ненорочиря лор й-а скос, ка сэ-й омоаре прин мунць ши ка сэ-й штяргэ де пе фаца пэмынтулуй’? Ынтоарче-Те дин юцяла мынией Тале ши ласэ-Те де рэул ачеста пе каре врей сэ-л фачь попорулуй Тэу.
13Опомени се Аврама, Исака и Израиља, слуга својих, којима си се собом заклео и обрекао им: Умножићу семе ваше као звезде на небу, и земљу ову, за коју говорих, сву ћу дати семену вашем да је њихова довека.
13Аду-ць аминте де Авраам, де Исаак ши де Исраел, робий Тэй, кэрора ле-ай спус, журынду-Те пе Тине Ынсуць: ‘Вой ынмулци сэмынца воастрэ ка стелеле черулуй, вой да урмашилор воштри тоатэ цара ачаста де каре ам ворбит, ши ей о вор стэпыни ын вяк.’”
14И ражали се Господу учинити зло народу свом, које рече.
14Ши Домнул С-а лэсат де рэул пе каре спусесе кэ вря сэ-л факэ попорулуй Сэу.
15Тада се врати Мојсије, и сиђе с горе са две плоче сведочанства у рукама својим; и плоче беху писане с обе стране, отуд и одовуд писане.
15Мойсе с-а ынторс ши с-а коборыт де пе мунте ку челе доуэ табле але мэртурией ын мынэ. Таблеле ерау скрисе пе амындоуэ пэрциле, пе о парте ши пе алта.
16И беху плоче дело Божје, и писмо беше писмо Божје, урезано на плочама.
16Таблеле ерау лукраря луй Думнезеу ши скрисул ера скрисул луй Думнезеу, сэпат пе табле.
17А Исус чувши вику у народу, кад викаху, рече Мојсију; вика убојна у логору.
17Иосуа а аузит гласул попорулуй, каре скотя стригэте, ши а зис луй Мойсе: „Ын табэрэ есте ун стригэт де рэзбой!”
18А он рече: Није то вика како вичу који су јачи, нити је вика како вичу који су слабији, него чујем вику оних који певају.
18Мойсе а рэспунс: „Стригэтул ачеста ну-й нич стригэт де бируиторь, нич стригэт де бируиць; че ауд еу есте гласул унор оамень каре кынтэ!”
19И кад дође близу логора, угледа теле и игре, те се разгневи Мојсије, и баци из руку својих плоче, и разби их под гором.
19Ши, пе кынд се апропия де табэрэ, а вэзут вицелул ши жокуриле. Мойсе с-а апринс де мыние, а арункат таблеле дин мынэ ши ле-а сфэрымат де пичорул мунтелуй.
20Па узе теле које беху начинили и спали га огњем, и сатре га у прах, и просу га по води, и запоји синове Израиљеве.
20А луат вицелул пе каре-л фэкусерэ ей ши л-а арс ын фок; л-а префэкут ын ченушэ, а пресэрат ченуша пе фаца апей ши а дат-о копиилор луй Исраел с-о бя.
21И рече Мојсије Арону: Шта ти је учинио овај народ, те га ували у толики грех?
21Мойсе а зис луй Аарон: „Че ць-а фэкут попорул ачеста, де ай адус асупра луй ун пэкат атыт де маре?”
22А Арон му рече: Немој се гневити, господару; ти знаш овај народ да је брз на зло.
22Аарон а рэспунс: „Сэ ну се априндэ де мыние домнул меу! Ту сингур штий кэ попорул ачеста есте порнит ла рэу.
23Јер рекоше ми: Начини нам богове, који ће ићи пред нама, јер том Мојсију који нас изведе из земље мисирске не знамо шта би.
23Ей мь-ау зис: ‘Фэ-не ун думнезеу каре сэ мяргэ ынаинтя ноастрэ; кэч Мойсе, омул ачела каре не-а скос дин цара Еӂиптулуй, ну штим че с-а фэкут!’
24А ја им рекох: Ко има злата, нека га скида са себе. И дадоше ми, а ја га бацих у ватру, и изађе то теле.
24Еу ле-ам зис: ‘Чине аре аур сэ-л скоатэ!’ Ши ми л-ау дат; л-ам арункат ын фок ши дин ел а ешит вицелул ачеста.”
25А Мојсије видећи народ го, јер га оголи Арон на срамоту пред противницима његовим,
25Мойсе а вэзут кэ попорул ера фэрэ фрыу, кэч Аарон ыл фэкусе сэ фие фэрэ фрыу, спре батжокура врэжмашилор сэй;
26стаде Мојсије на врата од логора, и рече: К мени ко је Господњи. И скупише се пред њега сви синови Левијеви.
26с-а ашезат ла уша таберей ши а зис: „Чине есте пентру Домнул сэ винэ ла мине!” Ши тоць копиий луй Леви с-ау стрынс ла ел.
27И рече им: Овако каже Господ Бог Израиљев: Припашите сваки свој мач уз бедро своје, па прођите тамо и амо по логору од врата до врата, и побијте сваки брата свог и пријатеља свог и ближњег свог.
27Ел ле-а зис: „Аша ворбеште Домнул Думнезеул луй Исраел: ‘Фиекаре дин вой сэ се ынчингэ ку сабия; мерӂець ши стрэбатець табэра де ла о поартэ ла алта ши фиекаре сэ омоаре пе фрателе, пе приетенул ши пе руда са.’”
28И учинише синови Левијеви по заповести Мојсијевој, и погибе народа у онај дан до три хиљаде људи.
28Копиий луй Леви ау фэкут дупэ порунка луй Мойсе ши апроапе трей мий де оамень ау перит ын зиуа ачея дин попор.
29Јер Мојсије рече: Посветите данас руке своје Господу, свак на сину свом и на брату свом, да би вам дао данас благослов.
29Мойсе а зис: „Предаци-вэ азь ын служба Домнулуй, кяр ку жертфа фиулуй ши фрателуй востру, пентру ка бинекувынтаря Луй сэ винэ астэзь песте вой!”
30А сутрадан рече Мојсије народу: Ви љуто сагрешисте; зато сада идем горе ка Господу, еда бих га умолио да вам опрости грех.
30А доуа зи, Мойсе а зис попорулуй: „Аць фэкут ун пэкат фоарте маре. Ам сэ мэ суй акум ла Домнул: поате кэ вой кэпэта ертаре пентру пэкатул востру.”
31И врати се Мојсије ка Господу, и рече: Молим Ти се; народ овај љуто сагреши начинивши себи богове од злата.
31Мойсе с-а ынторс ла Домнул ши а зис: „Ах, попорул ачеста а фэкут ун пэкат фоарте маре! Шь-ау фэкут ун думнезеу де аур.
32Али опрости им грех: Ако ли нећеш, избриши ме из књиге своје, коју си написао.
32Яртэ-ле акум пэкатул! Дакэ ну, атунч штерӂе-мэ дин картя Та пе каре ай скрис-о!”
33А Господ рече Мојсију: Ко ми је згрешио, оног ћу избрисати из књиге своје.
33Домнул а зис луй Мойсе: „Пе чел че а пэкэтуит ымпотрива Мя, пе ачела ыл вой штерӂе дин картя Мя.
34А сада иди, води тај народ куда сам ти казао. Ево, мој ће анђео ићи пред тобом, а кад их походим, походићу на њима грех њихов.
34Ду-те дар ши ду попорул унде ць-ам спус. Ятэ, Ынӂерул Меу ва мерӂе ынаинтя та, дар ын зиуа рэзбунэрий Меле, ый вой педепси пентру пэкатул лор!”
35И Господ би народ зато што начинише теле, које сали Арон.
35Домнул а ловит ку урӂие попорул, пентру кэ фэкусе вицелул фэурит де Аарон.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.