2. Мојсијева 33
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1И рече Господ Мојсију: Иди, дигни се одатле ти и народ, који си извео из земље мисирске, пут земље за коју се заклех Авраму, Исаку и Јакову говорећи: Семену твом даћу је.
1Домнул а зис луй Мойсе: „Ду-те ши порнеште де аич ку попорул пе каре л-ай скос дин цара Еӂиптулуй; суе-те ын цара пе каре ам журат кэ о вой да луй Авраам, луй Исаак ши луй Иаков, зикынд: ‘Семинцей тале о вой да!’
2И послаћу пред тобом анђела, и изагнаћу Хананеје, Амореје и Хетеје и Ферезеје и Јевеје и Јевусеје.
2Вой тримите ынаинтя та ун ынӂер ши вой изгони пе канааниць, амориць, хетиць, ферезиць, хевиць ши иебусиць.
3И одвешће вас у земљу где тече млеко и мед; јер нећу сам ићи с тобом зато што си народ тврдоврат, па бих те могао сатрти путем.
3Суе-те ын цара ачаста унде курӂе лапте ши мьере. Дар Еу ну Мэ вой суи ын мижлокул тэу, ка сэ ну те прэпэдеск пе друм, кэч ешть ун попор ынкэпэцынат.”
4А народ чувши ову злу реч ожалости се, и нико не метну на се свог накита.
4Кынд а аузит попорул ачесте тристе кувинте, тоць с-ау ынтристат ши нимень ну шь-а пус подоабеле пе ел.
5Јер Господ рече Мојсију: Кажи синовима Израиљевим: Ви сте народ тврдоврат; доћи ћу часом усред тебе, и истребићу те; а сада скини накит свој са себе, и знаћу шта ћу чинити с тобом.
5Ши Домнул а зис луй Мойсе: „Спуне копиилор луй Исраел: ‘Вой сунтець ун попор ынкэпэцынат; нумай о клипэ дакэ М-аш суи ын мижлокул тэу, те-аш прэпэди. Арункэ-ць акум подоабеле де пе тине, ши вой ведя че-ць вой фаче.’”
6И поскидаше са себе синови Израиљеви наките своје код горе Хорива.
6Копиий луй Исраел шь-ау скос де пе ей подоабеле ши ау плекат де ла мунтеле Хореб.
7А Мојсије узе шатор и разапе га себи иза логора далеко, и назва га шатор од састанка, и ко год тражаше Господа, долажаше к шатору од састанка иза логора.
7Мойсе а луат кортул луй ши л-а ынтинс афарэ дин табэрэ, ла о депэртаре оарекаре; л-а нумит кортул ынтылнирий. Ши тоць чей че ынтребау пе Домнул се дучяу ла кортул ынтылнирий, каре ера афарэ дин табэрэ.
8И кад Мојсије иђаше у шатор, сав народ устајаше, и свак стајаше на вратима свог шатора, и гледаху за Мојсијем док не уђе у шатор.
8Кынд се дучя Мойсе ла корт, тот попорул се скула ын пичоаре; фиекаре стэтя ла уша кортулуй сэу ши урмэря ку окий пе Мойсе, пынэ интра ел ын корт.
9А кад Мојсије улажаше у шатор, спушташе се ступ од облака и устављаше се на вратима од шатора, и Господ говораше с Мојсијем.
9Ши кынд интра Мойсе ын корт, стылпул де нор се кобора ши се опря ла уша кортулуй, ши Домнул ворбя ку Мойсе.
10И сав народ видећи ступ од облака где стоји на вратима од шатора, устајаше сав народ, и свак се клањаше на вратима од свог шатора.
10Тот попорул ведя стылпул де нор опринду-се ла уша кортулуй; тот попорул се скула ши се арунка ку фаца ла пэмынт ла уша кортулуй луй.
11И Господ говораше с Мојсијем лицем к лицу као што говори човек с пријатељем својим. Потом се враћаше Мојсије у логор, а слуга његов Исус син Навин, момак, не излажаше из шатора.
11Домнул ворбя ку Мойсе фацэ ын фацэ, кум ворбеште ун ом ку приетенул луй. Апой, Мойсе се ынторчя ын табэрэ, дар тынэрул луй служитор, Иосуа, фиул луй Нун, ну ешя делок дин мижлокул кортулуй.
12И рече Мојсије Господу: Гледај, Ти ми кажеш: Води тај народ. А ниси ми казао кога ћеш послати са мном, а рекао си: Знам те по имену и нашао си милост преда мном.
12Мойсе а зис Домнулуй: „Ятэ, Ту ымь зичь: ‘Ду пе попорул ачеста!’ Ши ну-мь арэць пе чине вей тримите ку мине. Ынсэ Ту ай зис: ‘Еу те куноск пе нуме ши ай кэпэтат тречере ынаинтя Мя!’
13Ако сам дакле нашао милост пред Тобом, покажи ми пут свој, да Те познам и нађем милост пред Тобом; и види да је овај народ Твој народ.
13Акум, дакэ ам кэпэтат тречере ынаинтя Та, аратэ-мь кэиле Тале; атунч Те вой куноаште ши вой авя тречере ынаинтя Та. Ши гындеште-Те кэ нямул ачеста есте попорул Тэу!”
14И рече Господ: Моје ће лице ићи напред, и даћу ти одмор.
14Домнул а рэспунс: „Вой мерӂе Еу Ынсумь ку тине ши ыць вой да одихнэ.”
15А Мојсије му рече: Ако неће ићи напред лице Твоје, немој нас кретати одавде.
15Мойсе й-а зис: „Дакэ ну мерӂь Ту Ынсуць ку ной, ну не лэса сэ плекэм де аич.
16Јер по чему ће се познати да смо нашли милост пред Тобом, ја и народ Твој? Зар не по томе што Ти идеш с нама? Тако ћемо се разликовати ја и народ Твој од сваког народа на земљи.
16Кум се ва шти кэ ам кэпэтат тречере ынаинтя Та, еу ши попорул Тэу? Оаре ну кынд вей мерӂе Ту ку ной ши кынд прин ачаста вом фи деосебиць, еу ши попорул Тэу, де тоате попоареле де пе фаца пэмынтулуй?”
17А Господ рече Мојсију: Учинићу и то што си казао, јер си нашао милост преда мном и знам те по имену.
17Домнул а зис луй Мойсе: „Вой фаче ши чея че-мь черь акум, кэч ай кэпэтат тречере ынаинтя Мя ши те куноск пе нуме!”
18Опет рече Мојсије: Молим Те, покажи ми славу своју.
18Мойсе а зис: „Аратэ-мь слава Та!”
19А Господ му рече: Учинићу да прође све добро моје испред тебе, и повикаћу по имену: Господ пред тобом. Смиловаћу се коме се смилујем, и пожалићу кога пожалим.
19Домнул а рэспунс: „Вой фаче сэ трякэ пе динаинтя та тоатэ фрумусеця Мя ши вой кема Нумеле Домнулуй ынаинтя та; Еу Мэ ындур де чине вряу сэ Мэ ындур ши ам милэ де чине вряу сэ ам милэ!”
20И рече: Али нећеш моћи видети лице моје, јер не може човек мене видети и остати жив.
20Домнул а зис: „Фаца ну вей путя сэ Мь-о везь, кэч ну поате омул сэ Мэ вадэ ши сэ трэяскэ!”
21И рече Господ: Ево место код мене, па стани на стену.
21Домнул а зис: „Ятэ ун лок лынгэ Мине; вей ста пе стынкэ.
22И кад стане пролазити слава моја, метнућу те у раселину камену, и заклонићу те руком својом док не прођем.
22Ши кынд ва трече слава Мя, те вой пуне ын крэпэтура стынчий ши те вой акопери ку мына Мя пынэ вой трече.
23Потом ћу дигнути руку своју, и видећеш ме с леђа, а лице се моје не може видети.
23Яр кынд Ымь вой траӂе мына ла о парте де ла тине, Мэ вей ведя пе динапой; дар Фаца Мя ну се поате ведя.”
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.